Dabro-bosanski Istočnik
Стр. 76.
Д.-Б. ИСТОЧНИК
Бр. 5.
на стјенама, изложено еунцу, вјетру, киши и (у Влашкој), куд је отпшао бпо но дјелпма снијегу, лежало преко 200 година. 1 монаетирским 1790. године. Света се Екатарина празновала од ископи Овдје (у Александрији) бпла су п неколика 24. Новембра, а тијело јој је нађено на Спнај лијепа обплиска са јероглиФима, пак су пх у 25. Новембра 550. године по Хриету. У течају Французи и Инглезп диглп, и на особитим ваповремена оци синајски пренесу тај празник од! рима пренијели у њиове земље, да са још 24. на 25. Новембар, са дозволом иекога царп- многим старпнама украсе с њнма своје музеје и градског Натријарха, Године 1762. догоди се ј ермитаже. То се зове нљачка туђе ствари. Томе пренирка пзмеђу далматинских Срба-свјештеннка су ишлп на руку и домаћи синови, бпло из и Грка, Вбог тога упуте заједнпчко питање страха, слабости, или еебичности, а можда н из синајском архијепископу Кприлу (родом из Крима): незнања. Нри Кедпву Измапл-Наши, био је Кад је нравилније светковати тај нразник св. неки Нољак СаФср-Паша, те веле, да је за тога Екатариие? т. ј. 24. или 25. Новембра? Архиј- доба бачеи Мисир у дуг од 500 милијуна Фраенискон Кирил обрати се с питањем тадашњему ! нака. Тај зенђилн (богати) Пољак-паша пма дпвну цариградском натријарху Јоанпкијн III. Караџи. вилу (љетниковац) у околини Глајхепмберга, и (Овај је био прпје тога злоглаенн натријарх ■ своје имућсгво велико. Нричају, који су му у п е ћ с к и, који се трефио у Са]»ајеву 25. Декем-; двор улазнлп, да онако скуиог намјештаја и б]»а на погребу Дабро-босанског митрополпта ријетки мпсирски антика (старина), непмаду нн Мелентија Миленковића. (Оиаска писца). Патри- европскн дворови. Осим свега пма и дивну тавлу јарх Јоаникпје одговори: да обје стране имаду и хрђслу коња. Кад је лани српски краљ Милан нраво: Срби ио томс: што се св. Екатарина одјдолазио у Глајхенберг, послао му је иа штацију почетка елавпла 24. Нггв., а Грци но томе: што 4 бјелана као виле, да га приме и довезу. Он је царпградска велика црква благословила синај- ужива и плива у богатству — за заслуге! — а ским отцима, да тај дан пренесу на 25. Нов., јадни Мисирци одплаћују дугове или интересе када еу се иашле св. мошти на Синају. Копнја на 96 мплијуна лира штерлинга, давајући доста одговора налази се у меТоху синајском у Каиру. 1 голем порез, на нр. на свако хурмово дрво, које — Синајеки архијепнскоп Кирил умро је у Јашу : рађа 4 Франка. (Наотавиће се.)
Конзисториј алне окружнице. Број 186/еко 1885. ОкруЖНИЦа Протопрезвитерски.и уредима и преко ових цијелом свештенству Диоро-босанске епархије знања и равнања ради. Од како је ова АЕ. М. конзисторија дпјс- евоје законите кријепости. Свс ово кад сс укупно цезе босанске свој дјелокрЈТ одпочела, пмала је, узме, дјејствује убитачпо иа морал нашег народа до данас довољног искуства, освједочитп се, ко- са једне, а на магерпјалну иропаст са друге лико убитачно кад и кад дјејствују иа наш иа- стране. Јер, док један муж са сунр\том, п род она вјенчања, која се ноћу обављају, а то обратно, нарницу на развод брака толпко в]>есе најбоље увидптн може код конзисторије, гдје мена водити морају, ту је готова и морална и еу толике бракоразводне парнице тога ради од- материјална иропаст. иочете. д а с>п се дакле пзбјегли они узроци, који Вјенчања, која се ноћу обављају, као што ] толику пропаст нашем иароду ианосе, забрањује се ова конзисторнја освједочпла, бивала еу по- се благоговјенству вашем, а посредствои вас вод многих злоуиотреба. Често се догађало, да ЦИЈелом подручном вам свештенству, ноћи су невјести другог жеиика иодметнули, на мје- вјенчања више обављати, те се услед тога слисто иравог њеног заручника, или да су невјеету Ј е ДУЈући службени поступак одређује: вјенчалп са каквим жеником, који је своју закоиу 1. Женик, који испроси себи невјесту у сунругу пмао, или да је невјеста вјенчаиа за другој чијој парохији, мора од надлежног невјеонакову особу, коју да је прије видила п иозна- стног пароха, добиги писмсно извјешће на свог вала небп заиста за исту ношла. Више су иута пароха, да је невјесту испросијо. На основу тога ноћна вјенчавања и насилна бпвала, а да се и изнјешћа слпједп трпкратио у црквп оглашење, не спомене овдје напито стање сватова — гдје које се у 3 недјеље или нразника нелрекидно се нак изискује трезвеност при тако важном чи- обавптп нма, како у цркви женнка тако и у црнодјејству. Овакова су вјенчања протпв праве, кви певјесте ; ако нема цркве у селу онда пред воље женика пли невјесте вршена, н немају; кнезовима пли другим начином.