Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 128.

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Бр. 8.

„Народне пјесме Мухамедоваца у Босни и Херцеговини". Сабра.о Коста Херман еавјетник знмаљеке владе за Босну н Хернеговнну. Књига прва. Сарајево, земаљска штамнарија 1888. год. Цијена 1 Фор. а може се добити у овдашњој с.рпекој књижари Јакова Тривковића. У овој књизи са 624 стране, која је штампана латииским словима, има 39 јуначких нар. пјесама са 12 додатака појединнм пјесмама. У додатку отгасане еу оне лпчносгп, које пјесма напомнње, као н неки обичаји. На крају књиге ј

ј истумачене су турске, арапскс н тгерсиЈСке риЈечи, које се у пјесмама налазе. Нристуи ј - е на челу књиге, и занимљив ј 'с. Приказујућп поштованим чптаоцплга ову лијепу нрву књигу пјесама, у којима се огледа живот, обидаји н тежње наше бра11е босанскохерцеговачких мухамедоваца, неможс ес пропустити, а да се не изјавн : да бн требало, да ова књнга што скорије угледа свпјета н у ћириличкосрпском руву н слову ; јер би свакн Србин са задовољством овс цјсс.ме читао н радо бп их набавио.

Р а з н о. „Архијерејски Дар". Његово Високоирео-1 1.) нравила евештенпчке дј-жностп и понашања свештенство А. Е. и Митропо.шт Дабро-босанскп у цркви п ван ње ; 2.) Закон о каш гнговању г. Ђорђе Ннколајевић, благоизвољео је даровати | свештеника за сагрјешења п крпвице, које бп 50 Фор. у име набавке звона за православну ј они учинили у свештеничким дужностима. сиромашну црквнцу у парохији Ведовпци, а у Оба правплника имају се израдити једппо мјесту Чађавици у протопрезвитерату дубичком. | и тачно по правилпма светпх Апостола, ]!аспрн„Црквени гласник", који излазп у Љссковцу ских и Помјесниу сабора и свстнх Отаца, која у Србијп, у 9. броју од о. г. донијо је ову су примљена православном црквом, — с обзиром бнљешку: „Г. Министар нросвјетс и црквених | на нарочнте ирнлнке срнске цркве, у колнко дјсла писао јс г. Мнтронолиту писмо, да се на ј нрема самим канонима, архпјерејскп еабор може првом састанку архнјерејеког сабора пзраде: од тога рачуна водити".

Глаени к.

Стево Давидовић, свештенпк п наДзиратељ градпшког иротопрезвитерата, иропзведен за протопрезвнтера на дан 10. Јула ог.е године у Сарајеву. Коста Ловрић, богослов рељевске богоеловцје и учител. сриско-ирагославне гламочке школе пронзведен за ђакона 10. Јула о. г. а за евеш

роха на нарохију Стекеровцс и Ноновиће у гламочком протопрезвнтерату. Јевто Косорић, свештеник и парох паро хпје Соколовић, након петомјееечпог тешког бо ловања преселио се је у вечност дне 6. Јула о' г. а сахрањен је 7. нстог код црквз па Сокоцу' Покојник је рођен 1830. годнне 17. Јануара, а руконоложен је за свештенпка 12. .Тануара 1859.

теника 15. нстог у Сарајеву, и одређеијеза на-1 годнис од митронолита Игњатнја.

^ С т е Почетком идуће школске годиие 20. аугусга (1. сентембра) нопуииће се на српско-православној богословији у Рељеву 10 пнтомачких мје-! ста н то 8 за младиће из архидијецезе сарајевске н 2 из дијецезе зворннчко-тузланске. Евентуално нонуниће се такђер једно питомачко мјесто из епархије Мостарске. Молбеницама мораће бигн приложене вјеродостојне евједочбе о овом: 1. Да је молнтељ спн овпх покраЈ'пна, да је срнско-православне вјере, да је навршио 15. годину живота (крсни лист); 2. да је добрим успјехом свршпо барем основну школу инколска свједоџба); Они младићи, који би могли свједоџбом доказати, да су неколнко разреда гимназнјалне пли учитељске или бар трговачке школе са добрим | уснјехом свршили, добиће у избору нрвенство ;

ч а Ј. 3. да је неожењен и да му је владање дб сад ненорочно било (свједоџба надлежне полмтичке области); 4. да је умно и тјелесно потпуно здрав (љекарска свједоџба). Тако обложсие молбсиице ваља преко духовне областн дотичне епархије нодиијети земаљској владн најкаснпје до 1.—13. аугуста ове године. Изабрани кандндатн нодвргнуће се прије него што буду коначно иримљени као интомци: 1. пријамном испиту из чнтања и ннсања са ћнрнлнцом, пз катехнзнса п библнјске новјестп; 2. ионовном љекарском ирегледавању. Сарајево 23. јуна (11. јула) 1888. Мјесто поглавице зембљске владе, владин савјетник: X Е Р М А Н.

Власник

« и издавалац: АЕМ Конзисторија. — Шташгарија „Бос. Ноште". — Одговорни уредник: Ђ. Петровић, свештеник