Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 2.

Д -Б. ИСТОЧНИК

Стр. 25

Бесједа па Вожић. (Говорио у Д.-Тузланској цркви год. 1886.) „Сиаел ео кишнкихћ Погб п ма зе.илки лијгк к' челок'к|

Кад је род људски дубоко загазио и пао у гријехе нерасвајне, кад је злоба пакост, гољења и свакојака безакоња преотела маха, кад се је навршило од Бога одрођ<;по вријеме — кад су стигли дани они које су пророци духом бозкијим задахнути — још прије доласка Исуса Христа на 700 год. за извјесно казали ; онда се браћо у Битлејему заспја свјетлост истпнита, онда се тамо над Витлејемом скупшпе ликови апђеоски, да поздраве новорођено дијсте — што Га света његова мајка подожи у јаслице. II чуше се пјесмпце што их појаху анђели: „Олака ко кмшњн\-к Еог8 н на зеликн лирк к' челок'кц'к\ г к клгоколнне". И роди се спаситељ свјета ! Да роди се као човјек од пречисте дјеве Марије и повијен би у пелене и положен у јаслице. Као човјек роди се, а њему небијаше времена кад га није било, ]ер је он Бог, који је са Богом оцем створио овај лијепи свијет. 0 неизмјерна л.убави ! О утјехо над утјехе —, роду људском. Та он је само из чисте л>убави као Бог послат од оца свога, примио на себе тијело и душу човјечију, постао човјеком а није престпо Богом бити, да избави род људски од грт'еха, што га начинише праоци наши Адам и Епа у рају, преступивши заповјед Божију. Они, а по том и ми њихови потомци, осуђени бисмо на смрт као вјечити мучепици у бездани адовој. Али браћо моја дође Спасител., а собом донссе сјеме које негњије, које кад падне човјеку на срце, он се препорађа пз гријешног у благодлтни жпвот. Он доносе хлсб који кријепи духовни живот човјечји и воду која. утољава духовну жеђ, н донесе свијећу која свијетлп у мраку и јавл,а. зору а затим сунце у срцу, и донесе свјетлост при којој познајемо Бога и видпмо чудч, која Он чини у времену и у вјечности (I. Јоан б ст. 20. II. ст. 8.) Да ораћо! „Он донесе собом слово Божије, без којега је човјек у мраку жедан и гладан и мртав душевно. (Толк. посл. Римљ. Златоуст). Па ми данас славећи успомену овога величанственога и сретнога догађаја по нас, и будући нашљеднпци овако спасоносне науке, нзбављени

од мучења адова рођењем Христа Спаса нашег браћо — мислим да су наша срца у овај тренутак отворена а у њчх да со сипа сјеме вјере, љубави п наде. Да она су сада овђе у овом светом храму пред лицем Хрпста Спаситеља, којн нознаје наше најтајније помисли — очишћена од сваке злохудости, од злебе на брата свога, она су испуњена вјером на Христа Спасител.а, — она су напуњена л,убављу оном што ју је Богочовјек проповједао ! Мир Божи Христос се роди ! Ово је поздрав Србпнов данас, што га изговара сретајући брата свога, и л.убећп севидљивим знаком, зближују срца своја, а из њпх тјерају сјеме мржље а уљевају у њега сјеме љубавп и слоге братинске. Лијеп је то обичај што га Србин чинп! Али браћо немојте ннпошто, да то буде само притворан знак спољашњости, иего гледајте да то буде излпв душе, срца — .Ђубав духовна. Данас браћо престају мржње, престају злобе на брата свога, брата човјека свакога, ако се хоћемо звати сннови Бога вишњега, ако хоћемо да се зовемо Хрпшћанима. Па кад је то Спаситељ говорио за све л.уде колико ђнда већом љубављу дужни смо љубптн брата Србина кога је срећа н моја срећа! Данас су станови Србпнови — јаслице, што дочекаше Христа новорођеног посуте сламом данас је полажајнпк велпкн гост у кући Србпновој, данас се прије сунца донесе извор воде ладне којом се умјеси божнћп.ак колач — данас тиња бадњак код куће Србинове, а у кући његовој негаси се евјећа до расвитка дана бнјелога. Ово су знакови Србинова божића. Па пошто је тај обичај жив свуђе ђе Србин живи — радовао бих се драга браћо, кад би то случај и код вас био — јер виђох ђс се од тога у неколико одустало, немислите: „то је за сељака а не за нас". Отварајте дакле браћо врата дома вашега, јср ето полажајника да Вам пожсли сретна божића, да окреше бадњаке — сто вертепа ђечице ваше, да Вмм милозвучним својим гласићима, отпјевају у славу рођења Хрнстова — у славу просвјете и напретка пјесмице милозвучне. Отварајт§ врата срца вашег, а у њега дубоко уко-