Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 18

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Сметње, које се не тичу непоередно светшће брачне, или које не наносе брачној установи великог вриједа, могу се уклонити од страие лица, која су за то законом овлашћона. То се зове д и с II е н з а ц и ј а. Сметње брачне по грађанском н црквеном праву јесу ове: I. лудило ; II. недораслост; III. насиље; IV. превара у лицу; V. неспособност за супрушко саживљење; VI. хиротопија и објет безбрачности; VII. сродство; VIII. разлпка у вјери ; IX. 2-ги 3-ћии4брак; X. војничка или друга која служебна обв« Ј за; XI. занемарење оглашења; XII. зарука са другпјс-м и всћ ностојсћи брак код неког лица; XIII. склаиање брака у тајности и у невријеме, па непристојни и незаконити начин; XIV. мањак свештеничког благослова и нејасно очитовање момка или ђевојке, да зксле међусобно ступитп у брачнп жпвот; XV. нрелуба; XVI. убпјство једног супруга од стране другога плн само тсжња за тијсм; XVII. кривпца, која остане при једном супругу о разводу брака. I. Лудило н томе слични умни недостатци, б ј е С II II л о и с у л у д о с т. Кад момак п ђевојка ступају у брачнп жпвот, онда обећавају п обвезују се јсдпо другоме по својој слободној и пенрн нуђеној вол.и, да ће иснуњавати дужностп, које им њнхов брачни живот налаже. Л томе очитовању своје слободне веље лежп уједно п њихов брачпп уговор. Али, да се тај може извести, његове правпе пошљедице н његова важност схватити потребит је здрави ум код жениха и код невјеете, зрело расуђење о ономе, на што су се обвезали. Ко нема тога, тај нема нп права на брак. С тога умне болестп : лудило, бјеснпло и сулудост бнвају сметњом брачном. — ИараграФ 4У. аустријеког опћег грађанског законпка гласи : „Бијесни, луди, сулуди и недорасли (малодобни) нијесу у стању да учиие правилан брачни уговор"; а § 21. пстог законика тумачи, што су то, те говори : „који су сасвнјем лишени уиотребе својега разума, или нпјесу бар у стању, да увиде пошл.едице својега рада". Но ко ће да пазп на таквог болесника, и да прссуди, да ли је заиста у безумље пао, те да нс зна, шта ради, и какве су пошљсдице његова рада: Да лн његови родитсљи, браћа сестре, или други сродннци '? Не би бпло свагда пробп-

тачно, јер би једнн могли из симпатије према болеснику, ирогласити и издаватп лудог за паметпог а други опет паметног за лудог, јср жсле, да нашљеде твпхов дио, његово пмањ\ С друге стране зна се и то, да јодна и пста болест није код свпју људи једнака, и да се пе јавља код свакога у једнаком виду и степену; по томе не може се једнога и истога правила увијек држати при испитнвању таковијех болести. Знајућп то, цргсва испнтује те болести преко стручнпх људи (л.екара) и према њиховпм стручним подацпма одређује, да лп дотнчнн може ступпти у брак нли пе. ПараграФ 278. опћ. аустр. грађ. законпка говори : „За луда п с.улуда може се само онај држати, кога иошље тачног нспитпвања њсговог владања, и пошље споразума са љекарима, Кчј!I су за то од суда одре.ђени, суд прогласн за таквог." Свакн, којн је проглашсн за лудог, потнада нод старатсљство, све дотле, до1« не буде ио ново од љскара прегледан п нснптан, п суд га на основу њиховог ммшљења за здрава не проглаеп (§ 283.) Ко иак иотпадне под старатељсгво, тај не може без нрнволе старатеља никаквијех уговара скланатп, на нн брачнп (§ 188). 11о којп ј<' проглашеп за сулуд-1, томе пс можс. нн старател. датп допупггења, да стуип V брак, већ счмо старател.ска званична власт (§ 200.); а власт не може опст датп допуштења за брак, прпје него што се је нреко стручних људи (љекара) увјерпла, да је дотично лице оздравило, да има нормално (обнчно) мпшл.ење н суђење и према томе слободпу одлуку воље. Може неко битп луд, без да је од суда проглаптсн п без да је под старател.ство ставл.ен; може се догодити, да таког наведе на брак н. пр. жена, која има незаконито дијете, иа желн учпнити да буде законито, или, хоће да се уда за махпнтог кад јс пмућан, уздајући се, да ће он брзо умријети, пли ће сама допршшјети, да га што прије нестане са лица земље, и да ће онда присвојити ссбн његово имање, на ком мнслн пошље живитн с киме јој буде ћсФ. Но брак се оваки разрјешава, чим се поднесе тужба, бнло од самог болесника, кад може битп у неким тренутцима дође к себп, било иак од стране његових сроднгка. Онај, којп наведе лудога на брак оштро се казнп (§ 4. казн. закона). — Грађански закон неозначава по ближе, и не спомпње, да се нско пма држати за бијеснога, кад га суд прогласп. Но то није нп потребно, јер је