Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 3.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 41

бодно могу рећи, нееми шљеност нападати на евјештенике и учител.е, а и заборављат цркву и школу. Подучаватп народ, да омрзне на евога свјештеника, значи одтуђити га од његове бијеле и евете цркве — чега данас на нашу велшсу жалост досте има — а нар .ЈД, који се не сјети своје дркве ни седмога дана, значи, да је епособан одрећи се и свога имена. — Хоћемо ли тај резултат ?! Не Србине, ако Бога знаш и лијепу вјеру нрађедову љубиш ; не дај да наш народ дође до

провалије, са које ће га западни иовјетарац ћуганути у понор неповрата. Зар немамо озбиљних мислилаца?! Сама човјечанека дужност захтјева да имамс поштовања према најсавршенијем дјелу божијих руку • а нама пак, као синовима српског рода, као ђеци духовних отаца српских свјештеника, пада у свету дужност, да докажемо да умијемо вршити и своје дужности као и права. „Помннајте наставники вашја... ти бо бдјат о душах ваших!" с. Л. Пј.

Опис манастира Гомиоиице и његових старииа. (Свршетак.)

Годпне 1856. дочује некако за овај крст Архимандрит СераФион Чекић из истог ман. а родом из села Слабиње код Костајнице, — па скупи новце и пошаље свога брата јеромонаха Партенију Давидовића у Травннк, и даде му Ј13 дуката да даде свештеннцима Адамовићима и Поповићу а уз то пошаље им и писмо. Овај јеромонах Партеније оде у Тривник, н даде новце и писмо, а они одговоре јсромонаху Партенију да они немогу њему датн крста због тога, да неби у путу имао какве неприлике, него му даду писмо на новце, и обећају му да ће они крст послатп са робом преко Нике Крстановпћа трговца у Приједору, а јеромонах Партеније узме писмо и дође овдје у 'манас. и каже Архимандрпту за крст, а и писмо му даде у коме је написано како ће исти крст доћи преко Нпке Крстановићау Приједор и кад дође, како ће се јавити. Прошло је скоро мјесец дана, али дође писмо Архимандриту од Нике Крстановића нз Приједора, да дође и да однесе крст који је преко њега нз Травника послат. — Архимандрит кад је писмо примио и прочитао, одма поручи у село по јеромонаха Давидовића, и кад овај дође, каже му да је добпо писмо од Крстановпћа, да је донешен крст у Приједор, и да одма иде да га прими, него брате иди одма, и нареди момку нека нам одма коње опреми, а ти дођи одма па се опреми, а и ја ћу се опремити, па ћемо ићи у Прнједор, тако и учнне. — Чим су се они опремнлн п коњи су били опремитн, одма узјахаше коње и пођу у Приједор, уз пут ноће у

Тимару. — Сутра дан дођу у Приједор код трговца Нике Крстановића; овај их лијепо прими и дочека, и код себе на ручак позове, и они то учнне, н једну ноћ код истог Нике преноће, сутра дан крену се рано из Приједора у манастир а уједно и крст са собом у калуфу понесу. Архпмандрнт СераФион чим су одмакли од Приједора, преда торбу, што је био крст у њој своме брату јеромонаху Партенију, да он носи пред њим, а он ће за њим ићи, и кад су дошди манастиру, онда су осветили водицу и исти крст, и однјевали троиар „воздвиженију чеснаго креста", и „возбраној војеводје", и метнули крст на часну траиезу, а кад су пред цркву изишли, онда се изљубе и ове ријечи рекли: „да Бог да, да из ове наше свете обитељп нико ништа неда у залогу (реум, тутују), илити прода, док је Бога, сунца и мјесеца", а онда изговоре још и ове ријечн : „услиши Господи желанија наша". Овај крст и данас у ман. на часној трапези стојн. Другн пак, крст — врло лијепо израђен — (сребренопозлаћен) мањи је од велнког крста, а мања је и израда, по тежпни и величинп пак на осми део ннј^, као велпкн крст, а купит је за 1500 гроша чаршински. Трећи пак крст дрвени, којн је изображен са различитим иконама као што су : Благовјести, Рождество Христово, Преображеније, Цвијети, Богојавленије, Сретеније, Исус пред Пилатом, Распјатије Христово, Вознесеније свете Богородице, Лазарева субота, Недеља свпју свети по силаску светога духа.