Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 56.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 4.

Кад то помислимо, бићемо више но и тужни — а.ш у нево.Ћи ваља се. разабрати, те са уцвиљеним нашим владаром Ф. Ј. I. помолимо се Вишњем Богу, да упокоји добру душу Царевића РудолФа — гдје же јест жизањ бесконечнаја и

вјечнаја памјат! Говорио у Требињској цркви 24. јан. 1889. С. Пјешчић. парох и надзиратељ протопрезвитерата.

Р И коју је о. г. прпликом освећења светосавског Петар Ђенић св

Међу сјајним звјездама које заблисташе и озарише сву васиљену хришћанским еванђелским истинама, те које свјетлошћу својом разагнаше црну тмину незнања, глупости и еујевјерја, заузима достојно мјесто и једна звијезда из дома Немањина побожни и скромни светогорски монах а затим архијепископ српски св. Сава. Заслуге данашњег слављенпка за српску цркву и народ у доба поцпјепаности, неслоге, партајског гложења и међусобног трвења, велпке су и не оцијењпве. Из превелике смпрености и скромности млади краљевић Растко одриче сс престола. Он неће привремене и варљиве г славе овог свијета. Не годи му притворно улагивање и клањање.- Не слуша ни молбе родитеља, не хајс ни за њихове сузе. Оставл>а богате, простране и свијетле царске палаче свога оца и завлачи се у сиротне, тијесне мрачне п ниске избпце светогорског манастира Ватопеда! Посланицп очевн са краљевскпм хаљпнама одличијамп и одспјечним Растковим власима враћају се старом Немањи са тужним гласом: „Растко се покалуђерпо"! Родитељски плач замуча пред провиђењем и вол,ом свезнајућег Бога. Од краљевића Растка постаде смирени калуђер, од калуђсра Саве први архијепископ у Србији. Тај калуђер и архијепископ марљивим и не уморнпм радом за срећу н благостање свог рода забиљежи пме златним словима у повјестницп српског народа. „Стече славно, знатно име, Да с' потомцп диче њиме Да пм буде дању, ноћи Свјетли примјер у вр'једноћи".

е ч »љива и водице у овд. вел' гимназпји говорио: птеннк и катихета. „ О катите /\ К | С^ако, отечестко ткое проск^ктњгк еси и по()одик г к тое дб\-одгк скатилгк, ако дрека тасличнал ликлен^клгк ран насаднл г к еси", (тропар). Св. Сава је много добра учинио црквн н државп српекој. II једна и друга је за епас и одржање своје дужна благодарити св. Сави. Цркву ерпску подгризао је у оно вријеме црв „богомилске" (патаренске) јереси, који је скоро проклијале клице иравославља немнлпце таманити почео. Државу пак српску подривале су међусобне распре, буне и отимања око власти и господства. II црква и држава онда је у врло критичном и жалосном положају била. Требало је челичне снаге, вол.е, енергичног и родољубног пожртвовања да се и једна и друга спасе, да се и једној и другој помогне. Такве снаге, вол.е и патриотичног одушевл.ења нашла је српска црква и држава у свстител.у Сави, који је са крстом у руци, са благом и миротворачком ријечи у устима обилазио све крајеве своје домовине, свуда љубав, мир и слогу сијући и проповједајући. Часни крст заплаши а блага ријеч светитељска укроти противнике и цркве и државе Л Џ српске. Сродн што је одрођено. споји што је одвојено, с'братимн што је разбраћено, с'дружи што је раздружено, измири што је омражено. Све то учини св. Сава. Па да би му род његов и дал.е био п сјајнију будућност доживио, подиже цркве, оспова крај њих школе, добави учитеље и скупљаше око њих ерпску младеж да се духовном снагом кријепи п проевјећује. С' тога се он с' пуним правом п зове „просвјетитељ свога српскога рода. Сјеме св. Саве ур 'дп стостЈзуким плодом и црква и држава српска крену и * пође љепшој будућностн на сусрет.