Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 5.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 6 1 ?

Док је народ Израиљски исггуњавао заповиједи свога законодавца, дотле се и Налазио под покровитељством Божијим. Али кад је тај народ оставпо закон Божији и пошао странпутицом, тада се лишио Божије милости, зато је и изгнан из своје домовине, па живи као странац у туђој земљи. Судба тога народа нека нам послужи за примјер, да смо дужни чувати свету православну вјеру и држати се њених установа. Знај дакле и памти у срцу евојем, православни

српски народе, дајеГоспод Боггоре на не бу и д о л и на земљи, н е м а д р у гога. И држи уредбе његове, да би добро било теби исиновима твојим наком т е б е. (пета књ. Мојс. IV. 89. 49.). Чувај твоју свету православну вјеру, коју си од твојих отаца наслиједио, подржавај је у добродјетељи, па и сам послужи добрпм примјером твоме потомству. По руском. п. п.

0 суђењу на смрт Опаситеља нашег Исуса Христа.

I. По закону Мојсијеву имао је сваки јеврејски грађанин право: судити и суђен бити; т. ј. право, по којему ни један јеврејски грађанин није могао бити кажњен док му се не суди и пресуда не изрече^ТПто том истом праву могао је и он да другима суди. Кроз времена прије Мојсија патријарха владао је код Јевреја обичај патријархални, т. ј. породични, и по том обичају отац једне "пЂродице био јој је уједно њезин господар и власник а у исто доба и њезин суђаја, који је сву власт себи као старјешина присвајао; све распре и иарнице, што би се у породици догађале, он је расправљао и пресуђивао; ироћеривао је оне, који би први запођели свађу (Бит. 14.); имао је власт казнити и на смрт оеудити (Бит. 24.,38). Док је народ јеврејски био у египатском ропству, имао је некакав свој суд, који је био састављен из племена, јер се народ дијелио на дванаес т племена. Они Јевреји, који су били одвојени од египатскијех Јевреја имали су сами своју владавину, као неку општину, у којој су били изабрани људи из дванаест племена, по броју дванаест синова Јаковљевијех. Избраншсе те бирало је свако племе за се и слало их у општину, да у њој заступају јеврејски народ. Осим те опште власти, биле су још и посебне : свако племе имало је својег особитог поглавара, а пошто се племе једно дијелило још на породице п куће, то је онда и свака породица, па и свака кућа имала својег старјешину, који је њом унрављао и у стварима јој судио и пресуђивао. Та јеврејска в.тада билаје влада теократска, т. ј. Вогом држана, јер је Бог био њихов највећи старјешина, управитељ, законодавац и су-

дија, који би казнио сваког оног, који би нарушио његову божанствену величину; људи пак, који су управљали народом Израхиља, били су само они, које је Бог одабирао. Мојсије је за својег живота управљао као владар народом, којег је из Египта и египатског ропства ослободно и извео. Мојсије установио је ту народну владу, јер му је било теретно да сам управља свјема народним пословима, па је с тога узео к себи помоћнике и савјетнике, њих седамдесет стараца на броју, који су били бирани из евијех племена. У том се уједно види, да Мојсију није било могуће да достигне, па да све народке послове сам рјешава, да парнице пресуђује и да сам буде једини судпја; па за то је и поставпо судије над хиљадом, стотином, педееетином и десетином људи, којима је одредио њихове дулгности и препоручио: 1., да с е строго држе закона и правде, од којих ни за длаку да не одступају; 2., да између браће а и између Јевреја и туђинца суде благо и праведно, да се не обзиру на лице и стање, да не изопачавају правду, да штите и бране с иром ашне удовице и сиротну дјецу, и 3., да не примају никаква мита. — Пошто се народ посве преселио и смјестио у обећаној земљи, још за живота Мојсијевог, парнице су се пресуђивале јавно на 1^радскијем вратима, свакијем даном из јутра, само су се изузимали празници и суботе, кад судови нијесу судили. У току времена право дијељења правде прешло је на цареве и било је право, које је сама круна вршила, а дужност н служба суђења припадала је скупштинама. Скупштнну су састављали онђе гђе је год било сто и двадесет становника. Над свјема скупштинама био је главни врховни суд у Јерусалиму, а сачињавали су га