Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 8.

^О-ЂОСАЦс^ иоточник лист за црквено-просвјетне потребе српскоправ. свештенства у Босни и Херцеговини.

Излази двапут у мјеседу. — Цпјена 3 Фор. годишње. Сарајево, 15. Априла 1889.

Год. III.

В а с к р с.

У божјем храму пуно ј' свијета; Велик' је данас дан! Слави се спомен божијег рада, Људскога рода спас. Слави св спомен мпо нам свима; С л а в и с е в а с к р с б о ж и ј е г С и н а. Свијет је посрно'; за правог Бога Не хтје више да зна, Ме1>' грјешне л.уде Господ је сишо, Да им донесе спас. Свијету рече: прашта се свима! Слави се Васкрс божијег Сина. Беч, 1884.

У кобној страсти и гријеху црном, Свијет га презрео, Гонио л>уто, на крст дигао, На крсту исмејо; Ал' Господ с крста прашт'о је свпма ; Слави се Васкрс божијег Сина, Па и то му мало; у гроб га хтјео, Бог да не васкресне!.. А данас скрушен, погнуо главу, За милост преклиње ... Слави се спомен, мио нам свима; С л а в и с е В а с к р с б о ж и ј е г С и н а. Ђ. М. Бугарски.

«1ета А Нричица о пр У вријеме римског цара Тиверија живл.аше у Масалији властелинка Л е т а А к и л и ј а. Она је била удата за властелином и римским витезом, по имену ХелФијем. Прошло бијаше неколико година, од како се удала, па ипак не доби од срца порода. Дота је чезнула да постане мајком, и врућом жел>ом топло се мол>аше својим боговпма да јој дарују ту срећу. Једног дана пошла бијаше Лета у храм, да се у њем помоли боговима и да им принесе

ки лиј а. азнику Пасхе. жртву, па кад је била близу храма, видје како на врата храма улази једна група у пола голијех, мршавпјех и изнемоглих л,уди. С тијем људима, којима лица бијаху од патња рањава и унакажена, сусрете се Лета на првом степену храмских степеница, и чим их угледа, стаде као укопана од чуда и страха, који је обузео бијаше. По нарави Лета је била и сувише опоре ћуди, али и опет давала је сиромасима милостпње ц ако их се гнушала и плашила. Никад