Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 134

Д.-Б. ИСТОЧНИК

се и обнезнањени ничице падоше стражари, који су постављени били да гроб његов чувају! Побожне жене мироносице, које дођоше, да се смјерно поклоне гробу Његову и да миомирисним мастима помажу пречисто тијело ЈБегово, мјесто Њега нађоше у гробу анђела на камени скдАфД, који им сазнавгаи њихову намјеру рече: што тражите овђе живога међу мртвима, он није овђе, ево мјеста гђе су га положили ! Он је устао, Он је васкрсао из гроба! * * * Пренесимо се за часак и ми, боголубазни моји, на лаки крили нашијех мисли животворном гробу Христовом, представимо се и гш у духу пред свијетлим лицем анђела у бијело обучена. пак са псалмопијевцем царем и пророком Давпдом весело запојмо ону побједну, ону зн&чајну пјесму: „(ј СН денк, егож( соткори Господц возрад8 (/иса и возвшли.иса вонк"! Радујмо се и воселимо се браћо ; на вел.у радост позива нас данас и св. наша мајка православна црква ! Радујемо се, имамо се и рашта радовати! јер у данашњи дан и опет светкујемо празник свијетлог васкрсенпја Христова . . . . празник, кад се у срцима нашима рађа осјећај правог задовол.ства и радости христијанске! Радујмо се! јер васкресењем Христовим получисмо првобитну слободу, које смо толике вјекове лишени били!

Радујмо се! јер се данас скида са плећа наших вјечна клетва Божја, а обасјава нас благослов Његов! Радујмо се! јер данас свеблаги Бог заборавља гњев Свој, који је излио био на нас, а озарава нае не )граниченим мнлосрђем и бескрајном л.убавл.у Својом ! Радујмо се! јер смо данас сапранн од гријехова, којима нас окаљаше прародитељи нпшн ! Радујмо се! јер је проливеном драгсијеном крвл>у Христовом занечаћено спасење наше ! Радујмо се најпоелије, ]ер су нам данас отворене дверп, које воде у вјечне обитењи небесне, . . . у царство небесно — пред самога Бога, гђе ћемо се наелађавати вјечнпм посматрањем еветога лпца Његовога ! Па весели и радосни, приступимо браћо драга и сестре миле! и духовним цјеливом цјеливајмо љутпм стрдањима и горком смрћу измучено — а чудесним васкрсењем прослављено нст.1>ено и пречисто тијело Хриетово; и крјепко му се номолпмо, да нас Својим васкрсењсм заштитн од сваке напасти, бпједе н нево.1,е, а увијек нас уздржп у међусобној братекој л.убавн и слози ; те да се тако ничим не помрачн веља радост наша, п да радостп наше нико отме од нас, Амин. Саставно и говорно : У Чешшу 188 ( Ј. год. Л. Богдановић, нарох, Адм.

Двије, три „Смијемо ли нанадатп св( У нашем љубљеном „Дабро бос. Источнику" у 1. 2. и 3. броју од ове године изиђе чланак: „С м и ј е мо л и нападати евештенство?", па чнтајући га навукоше ми се мучне боре на блиједом челу, као знак, да су се у глави мојој породиле „тма тем" мисли, а све о ономе предмету, о коме и г. С. Л. Пј. у нашем И с т о ч н и ку изнесе читав низ лијепих, поучних и савјетујућих мисли, како за представнике вјере и морала ■— свештенике, тако и за паству: учитеље, општинаре и друге Хришћане, ма ког сталежа били. Баш доиста како који дан (бар је до сад) угл^д народном нашем свештенству опадао, ако

уз члаиак: итенство" од г. С. Љ Пј. и није то опадање достигло онај сгепен, кога видимо у браће наше Срба у Србпји, гђе Србин сретнувши у јутру свог духовног оца, рекпо или помисли, да ће му наступајући дан њ сретан бити. — Но, хвала Промислу, свештенство наше у Босни и Херцеговини, није до данас изложено таквој порузи, којом га обасппају његова духовна чада, а гајим у срцу наду да не ће нп од сада док је свјесннх Срба, који знају, какве је услуге учинило свештенство нашем народу, све од оног кобног доба, када је Србпнова слава помрчала и када је спутан тешким, гвозденим ланцима н букагијама, лисицама и томруцима — изгледао