Dabro-bosanski Istočnik

^РО-БОСАЈЈс^

истонник лист за црквено-проевјетне потребе ерпекоправ. евештенства у Босни и Херцеговини. Излазп двапут у мјесецу. — Цијена 3 Фор. годишње.

Бр. 11. и 12. Сарајево, мјесеца Јуна 1889. Год. III.

Из црквепог права п црквеие праксе Пише Т. Алагић, проФ. богословије на Рељеву.

в. Отмнца туђе ж е н е. Отмпца туђе жеие може да изазове троструку брачну сметњу и то : сметњу ушљед отмпце ; сметњу због брака, који већ постоји ; и сметњу, која постаје у шл>ед прељубе.Законик цара Теодосија прописује оштриу казан за оваку отмицу, него за икакву другу. „Одређујемо — говори се тамо — да се ово много вигае врши над онијема, који су се усудили, да отимлу удате жене, јер падају у двоструко злочинство, прелубе и отмице, и треба, да се оштрнје казни злочинство прел>убе у овоме случају" 1 ) г. 0 т м и ц а к а л у ђ е р и ц е. Код отмице калуђерице не ппта се, да ли је калуђерица пристала сама на отмицу. Овдје је разлог кажњењу, што се лигаава тијем калуђерица својега објета, каноничког живота. Натпис 25. књ. 9. Теодосијева законика и наперан је управо иротив отмице жена, које су Богу посвећене, и позива сс -иа конституције 2 } првашнијех царева, које Ј ) Кн>. 9. н. 13. гл. 1. : СЈиае шиНо та^18 соп(га еоз ођИпеге 8апс1ши8, пир(ав тиНегев аи81 вип(; гареге, ^ша (ЈирНсЈ 1епеп1иг сптјпе, (ат а(1и1(ег11, (јиат гар1пас. е( орог(е( а сегћ1и8 аЛиКег1( сг1теп ех ћас ас1јес(1опе рип1Г1. 2 ) Рјешења, одлуке и наредбе римскијех царева, означаваху се опћим именом: соп8(1(и(10. в. Систем римског прив. ирава од Гл. Гершића, Београд 1882. стр. 103.

0 БРАЕУ. (НаставакЈ одређииаху с почетка смртну казан 1 ), а кашње робију 3 ). Јустинијан је одредио, да се осијече глава сваком отмнчару, а особито отмичару калуђерице, јер да је отмица калуђерице не само л.удска неправда, него и гријех против божијег свемогућства, почем се губитак дјевичанства, које ]е Богу посвећено, не може накнадити. Визаптијско ираво попуштило је кашње од ове оштроће те је захтијевало, да се смрћу казни

отмичар, ако се је послужио оружјем, иначе тјелесном казнп п робијом 3 ). 4. Кад је отмица заиста извршена. Суштина брачне сметње, која се оснива на отмици зависи најпошље од тога, да ли је отмица заиста извршена била. Треба да се одведе женско лице с једног мјеста на друго посредством Физичке силе или лукавства, страшењем или пријетњом. При томе је све једно, било лице одведено у оближње или даљне мјесто, у држави или ван државе; да ли је постигао отмичар своју намјеру или није, Све ово види се из појма

') Конст. цара Констанција од г. 354. и цара Јовинијана од г. 364. а ) Конст. царева Хонораја и Теодосија од г. 420. 3 ) /Мвћтап: Ећегесћ( стр. 572.