Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 15

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 251

којих се тиче, присподобе ондашњу парохију мостарску са данашњом, и нека увиде, је ли се у ових прошлих 33 године, каква промјена у народу, и у се.1 има догоди.ла ? а у свештеницима јест ; јер од тадашњих четворице свештеника, данас ни један није жив. Свештеник Чокорило каже: године 1856. би.ло је у шехер (вароши) Мостару правос.давних душа живих 2534. Села овој цркви, илн парохији (нурији) прииадајућа, расејана су преко воде Неретве, једна према сјеверо-западу, друга право западу, а нека право у југ. Имена села: Село Баћевићи има душа 136., Сличићи 57., Блато 109., Богодо 180. За прва два села, и за друга два, вели Чокорило, требало би да имају своје црквице; а кад ће то бити, са,м Бог зна. Даље настав.ља: Овај Богодо временом је био породице Милорадовића. и приложи га кашње манастиру Житомишлићу; но Фамилија .Лакитпића, кад је својом вјером превјерила, одузме то село од манастира. Та је Фамилија сад прва у Мостару. У пстом селу има десет кућа, лежи под планином Чабул.ом, у т;ојој је као и у Голији, и у Шипачну најслађе, најједрије, и најбоље месо у цијелој Херцеговини. Стари Ахмет Велић казује, да је од манастирт? ЗКитомишлића отето село Богодо за узрок, што се нашло у селу дијете незаконито ; и тако су .Лакишићи присвојили себи то село. Село Рагака-гора има душа 128., Раштани, Вновићи и Планица 118., град ./Бубутпки нурија исте цркве има душа 110. Овај град удаљен је од Мостара, право западу, шест пуних сахата на добру коњу, а младу човјеку. Овај народ нејма ни |је цркве прво Мостара. У граду Лзубушкоме једна би требала, али нејма

трошка, сиромасн су; а допушто би капетан Али-бег, и дао би мазбату, да дође Ферман царски. Бјело пол.е, јесу села лежећа по страни сјевероисточној, а припадају мостарској нурији; имена су им сљедећа: Врабчићи има душа 173., Кутп и .Ливач 45., Потоци 68., Литпани 81., Жељуша и Зеленика 119., Приграђани 46., Равии и Грабовчићи 129., Јасењани 38., Зијевне 178. Сва ова села нејмају цркве, но само у Мостару. Једна би црква требала у селу Жељуши, а друга у селу Зијевнима; тако би се народ Богу молио за цара из свега срца. Кадилук коњички, парохија православне мостарске цркве. Села: Кула и Чпчево 97., Борци 153., Бијела 85., Челебићи н Удбар 125., Острожац 59., Добро-гожђе 49. И ова села нејмају цркве прво Мостара, а одавде у Доброгожђе, добро идући на хптру коњу, има 16 сахата. И у овпјем селима требало би једна црква у селу Борцима, а друга у селу Челебићима, али нејма их; пптање је, до кога је? није ни до кога, већ до пређатпњих владика! они су крпви, и народ поднвљачили. Дак.те парохија мостарске цркве има душа свега 4817. са четири свештеника, који сједе у Мостару код цркве, а то су: Јанићије Памучина архимандрит, — Прокопије Чокорило, — Гаврил Балорда, Јереј Јован Милићевић. Дал>е пише Чокорило: У годинн 1855. православна циква мостарска завела је цротоколе вјенчане, крштене и умрле, при господину ЈосиФу митрополнту светоЕрцеговачкоме, на молбу три лица: то јест: Јанићпја Памучине, Прокопија Чокорила и Јована Анђелопула; ове је протоколе уредио г. Јанићије Памучина ар-