Dabro-bosanski Istočnik
/
Стр. 254
5. Онај парох који хоће вјенчање да обави, а невјеста или жениге нијесу љегове парохије, него другог ког пароха, неемпје вјенчање прије обавити, докле не добије писмену дозволу (извјешће) од другог пароха : да су младен (и три пута у пркви оглашенн, да нема меЗзу њима сроства и у опште никакових каноничких препријека. 6. Г1о себи се разумије, да у будуће ни један свештеник не смије вјенчати „отету" ђевојку, па ма то било н с' њезином вољом, тако исто ни оне који нијесу пунољетни. Младић мора имати прије женидбе пунијех 18 година, а ђевојка мора имати 15 година. 7. Свгштеници несмију вјенчати војнике без дозволе војене власти, као што несмију усудити се вјенчати ни оне младиће, који нијесу одговорили војним обвезама без предходне женидбене дозволе од надлежне котарске области. 8. Ни један свештенпк не смије вјенчати Аустро-Угарског држављанина докле овај не донесе дозволу од своје духовне и полит. власти, као год што несмије вјенчати ни једно лице из иноземства без дозволе надлежне и полит. власти. Пошто се свима овим условима задовољи онда сл.еди тек:
Вр. 15
9. Вјемчање, које се има обавити у цркви и то пошл.е јутрење или св. литургије до подне а нпкако пак пошље подне и ноћу. 10. Вјенчање се несмије вршити у вријеме 4 главна поста, у Сриједу и Петак, на Крстовдан, на Усјекновење Јованово, за вријеме од Божића до Богојавл.ења, бјеле неђеље и за вријеме од Васкресеннја до Томине неђеље. Који би свештенпк поступио противно овим наредбама, подвргнут ће бити најсгрожијој црк веној казни и епитимији. Протопрезвитери и надзиратељи имају ову окружницу у препису објавити свима подручним свештеницима, који ће у својим црквама пред народом огласити. Протопрезвитерима и надзиратељима у ду жност је даље, настојати, да се ова прописана правила код благосил.ања бракова од стране свештенства тачно извршују, имајући сваког оног свештенпка, који би се против ове наредбе огријешио — митрополији пријавити. У Мостару 25. априла 1889. АЕ. и Митрополит Херцеговачко-захумски : Серафим Перовић.
Д.-Б. ИСТОЧНИК
ОКРУЖНИЦА Српско-иравославним ТТротопрезвитерилш Еиархије Зворничке.
15. идућег мјесеца Јуна т. ј. на Вндов-дан ове године пма се у сваком српско православном крају прославити петстогодишња успомена пада српског царства на Косову и то божанственом службом и парастосом за све храбре српске јунаке, који тога дана пролише своју крв борећи се достојно свог српског имена и бранећи херојски своје мило отачаство, своју свету вјеру и драгу слободу. Дакле и ми као захвални потомци њихови дужни смо сајединити наше скромне и срдачне молитве уз оне наше миле браће васколпког Српсгва; те тога ради наређујсмо архијерејски: да се на поменути дан има отслужити божанствена литургија у свима црквама и варошкијем и сеоскијем богоспасајеме наше Епархије, и на крају свете литургије одржи парастос са кољивом, којом приликом у Ектенији опнјела мјесто обичпог спомена имена усопших, има се споменути овако: „6ш,е /ИОЛИ/Иса IV оупокоеиЈи
прежд(8сопши\ Кож1и \-Тч, за к-кр8 ХЦЈстовК и отЈчество ское Еого8годн*л; пострадакпш\"к честик1\ г к от«ц г к и крктји напш^, и\же иаина салАТЈ. в4гсн Господн, и ежс просТИТИСА ИЛГК КСАК0Л\б СОГрЕШЕНЈНЈ В0ЛН0Л(8 Ж1 н неколнол(8" и т. д., а при концу парасгоса, дужан је сваки свештеник, који може и умије, говорити сходну по правилима црквеним надгробну бесједу, а после оваке бесједе долази преливање
панагије са
,к>кч
наА палттк и отпуст.
По овом ћемо реду — ако Бог да — и Ми служити, чинодјествовати при парастосу и говорити овде у нашој катедралној цркви. Да би се дакле ова наша архијереска наредба у свакој нашој цркви истодобно н тачно извршитн могла, позивамо те овом нашом окружницом да одмах или нозовеш себи, или пером опншеш сав овај ред сваком нашем свештенику у твом котару п настојиш прнљежно : да служећи свештеннцн у својим црквама од сад почну не-