Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 262

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 16

бити и свађатн. Зато пјесник за тадашњс српске великаше и каже: „Забацпше владу и државу. За правпло лудост изабраше. Невјерне им слуге постадоше. Великапш траг им се утр'о, Раепре сјеме посијаше грко Великаши грдне кукавице, Постадоше рода издаице". Тако стање у нутра. А спол.а ? Турска навала из Азнје прелила се као море у Европу и окомила се баш на српску државу да је поилави, да је потлачн. Околне хришћанске државе биле су само мирни гледаоци и посматраоци тога чуда, те источне аждаје, која је пошла да цио свијет пождере. Српска држава остављена је да се сама бори са Хришћанским непријатељем на смрт и живот. Ето, тако је било стање српске државе спол,а и унутра за вријеме боја косовскога. Зато кад се је турска сила већ примакла била. Лазар тада не уздајући се више у друге околне државе, преклињао је и позивао на Косово само Србе, говорећи: „К о ј е Србин и српског имена и од српске крвиикољена" нека дође на бој на Косово. II заиста на Косово су дошли најчувенији српски јунаци: Стари Југ Богдан са његовихдевет тића, — девет Југовића, Милош Обилић, Милан Топлица, Иван Косанчић, Бан Страхињић, војвода краља босанскога Влатко Вуковић, и још многе друге српске војводе, јунаци и војска. Главно бојиште одређено је на пол,у Косову, гђе су се прикупиле и утабориле обје војске: српска и турска. У очи самог дана битке, (као што народна пјесма вели), већ је почела неслога и свађа јављати се. Почео се проносити глас међу Србима да ће неко издати. Вук Бранковић казао је, или управ дошаптао је Лазару да ће Милош Обилић издати српску војску и цара Лазара. Зато га је цар Лазар на косовској вечери у својој здравици и прекорио, ријечима: „Сјутра ћсш ме и здат на Косову, и одбјећи турском цару Му рату".

Милош је био јунак поштена и благородна срца, био је осјетљив и ватрен, па му јс остало жао, и тај пријекор из уста цара Лазара увриједио га је до дна његовог илеменитог срца, до дна његове поштене душе. Зато у највећој љутини, ватри и узбуђености скочи, и закунс се, да ће својом руком убити цара Мурата и с тим показати да он није издајица. И збиља, рекао је и учинио је. Отишао је сјутра дан рано прије зоре са своја два друга и побратима: Миланом Топлицом и Иваном Косанчићем. Дошао је у турски табор, и збиља распорио је турског цара Мурата ! Затим се повратио и пошао натраг кроз турску војску, али као што пјесма вели : „да је вила, и да ј' им'о к р и л а, и д а м у ј е о д ч е л и к а м е с о, н е б и п е р ј е и зн и ј е л о м е с а", а камо ли да умакне између онолике силе турске. Кад је поубијао мноштво Турака клоне — и Турци га ухвате. Послије тога отпоче се бој страшни и крвави, — таки бој — да нијеси могао распознати коња ни јунака. И баш кад је било у најосуднијем часу издаде проклети Вук Бранковић, „п р оклет био и кога ј' родио". Уклони се са Косова пол,а. II као што Владета војвода царици Милици каже: „Он издаде честитога кнеза, и одведе дванаест хиљада, српске војске љутог оклопника". За. тим Турцп навалс и надвладају. Ухвате цара Лазара и погубе „н с в а с р п с к а с њ и м и з г и бе в о ј с к а". Цар Лазар умр'о је и погино као мученик, зато га је српска црква признала за светитеља. Милош је невин опаднут и пао је као племенита жртва за свој народ. Зато со ми данас његовим јуначкпм д јелом опијамо, поносимо, челичимо. А Вук, срамни издајник, његовог се гадног дјела гнушамо. И сами Турци нпјесу га хтјели примити, него су му рекли: који човјек изда свој народ, како може бити вјеран другима? Зато је и умр'о у очајању онако исто као и Христов издајник Јуда Искариотски. Ето браћо, како се свргаила жалосна битка на Косову. Ето како смо због неслоге изгубнлн моћ и величину своју.