Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 312

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 19 и 20

Оддоматс из VII. Разјашњене неколиких ријени и назива, 1 ^Свр] 1. Акатист (од грчких ријечп а = не, и катизо = сједјети) је збирка похвалнијех пјепијгг у част извјеснога светитеља. Кад се акатист поји, не смије тада народ у цркви сјеђети. Он се састоји из 12 икоса и 12 кондака. 2. Антидор, Анафора је остатак од оне просФоре, из које је на св. литурђиЈи св. агнец (јагањац) извађен. Антидор се мјесто освећенијех дарова дијели онима, који се нису за св. причешће приуготовили, те стога се и зове антидор (од анти = мјесто, п д о р о н = дар) а уједно и мјесто дара за приносе, које су вијерни собом на слузкбу Божију донијели. Стога он и служи за успомену оне братске установе, коју је његовала првенствујука црква, те је по свршетку литурђије од остатака оних приноса, које благочастиви донеше, сљедовала такозвана в еч е р а љ у б а в и (а г а п е). 3. Антифони (од а н т и ф о н е о = одпјевати, антифонја = одговор, узајамно одговарајуће пјевање) зову се похвалне пјесме, које се тако зову с тога, што их оба појачка лика одговарајући један другоме наизмјенце поју. На јутрењу се они кадкад и с т е п е н и зову и то стога, што је њпхов садржај из псалмова, који се степенима именују, узет. (Пс. 109 —133.) и који такорећи имају моћ, да дух вјернога постепено к Богу подижу. 4) Величаније, које се о полилеју поји, означује такву пјесму, ко!ом црква, саразмјерно догађају који се слави буд' име Божје, буд' име Матере Божје, буд' име којега светитеља, прославља и велича. Величаније је појање таквих стихова, који су из разних псал ама узети (изабрани пеалми) а за дотични празник прикладни; величанију предходи кадење цркве у знак топлих молитава, које се за врпјеме величанија моле. Величаније се највише овако почиње : „Кедичаелгк та , жикодакче Хркте, нас г к ради МКШ-к П /10ти0 рОЖДШаГОСА, ИЛИ к (56СТИВШаГОСА" и т. д. или какав је већ предмет светковања, Г кмичаелгк та , ирескатад Д^ко, и т. д. Лпостоле ХрЈстов г к, скатит(лн 5, Оче, 1ерарше" и т. д. Величаније се поји усрјед цркве пред иконом извјеснога празника стога, да би тим очигледније било, да присутни вјерни величаније

.Литурђике. ји у богослужењу православне цркве долазе. зтак.) приносе за ону добродјетељ (врлину), коју нам дотична икона представља. 5) Доксологија (Славословље). У богослужењу православне цркве употребљују се два славословља. Једио се поји на свршетку јутрења, а друго о бдагодаренијама. Прво се сматра за оно исто славословље Христа Сина Божија, које су први Хришћани најутрењу појати обичавали, о ком и Плиније млађи у својој посланици , управљеној на цара Тројана (Б. X. Ер. 97), спомиње. Друго славословље : „Тебе Бога хвалим. приписује се св. Амвросију Епископу Медиоланском (Миланском). 6) Ексапостилар -ом се назива пјесма, која се у неђељу послије девете пјесме канона поји (ексапост ел и л о = одаслати , одпослати). Ексапостиларом се назива та ијесма с тога, што она понајвише садржи у себи: обећање Господа Исуса, да ће послати на апостоле св. Духа и сам силазак св. Духа на апостоле, да их утврди у проповједи еванђелске наукепо цијелом свијету. 7) Ексорцизам јесу завјетовање или заклињања, која свештеник чати над онима, који су ради св. крештење примити, а такођер и над онима, које муче нечисти дуси. Тима се заклетвама тјерају у име Бсжје нечисти дуси из оних који пате од њих. 8) Јектеније (ектеино = продуљити) је молитва, која се састоји из продуженог низа прошења. Јектенија се дијеле на велика и мала на приљежна или сугуба и на прозбена. Велика јектенија састоје се из 12 прошења, мала из два, те на свако то прошење одговара појачки лик једанпут : „Господи полшлВи" ; при концу јектенија моли се за заступство матере Божије и свију светих и завршује се славословљем Пресвете Тројице. (Које се иначе возглав назива). — Приљежна или сугуба јектенија називају се тако због врловажног предмета дотичних прошења а и због тога што појачки лик на свако једино прошење одговара се троструким: „Господн полшл8и". Иапослетку прозбена јектенија зато се тако називају, што она не само два или впше прошења, него такођер још 6 прошења садрже, која лик с ријечима: „подај Господи" пропраћа.