Dabro-bosanski Istočnik

■) *\^/-» Г.^/» *\^/» гА» *\^/» *\^/» *Ј> гЈ>» »\^/» *Ј> гА* <\^/» *Ј/» *\^/» #\^/» *\^/» *Ј/» *\^/» гЈ/» «-А-» *\^/» *ч^л Г-^/» г^/» «\^/» л^/» *\^/» *\^/т -.*-• «ч^л

м Бр. 23.

^О-БОСАЈЈС^ ИСТПЧНИК лист за црквено-просвјетне потребе ерпекоправ. евештенетва у Боени и Херцеговини. Излази двапут у мјесецу. — Цијена 3 Фор. годишње. Сарајево, 1. Децембра 1889.

Џ& & I& &

(Џ&- &

Год. III.

Предус,/10ви за избор сдужбе свештеничког звања.

излаже, да се испитати има сваки, који хоће да ступи у свештеничко звање, колико у погледу учења вјере, толико у погледу владања по правоме учењу. С овијем правилом подудара се 9 правило васе.љенског сабора, који је сазван био у Никеји 325. год., пошто се у истом правилу наводи, да црква не прима оне^ који су без испита поставл.ени за презви. тере, јер, да црква штити само оно, што је б ес пр иј е к о рн о. Ако овијем саборскијем правилима придодамо још доказе из св. писма, и из многијех списа св. отаца, видјећемо, да се сви у томе слажу, да пастир цркве

(Свршетак.) Т р е ћ и предуслов за избор службе свештеничког звања јест: д о б р о и н епријекорно в л а д а њ е. Да и овај предуслов стоји у тијесној свези с избором службе свепггеничког звања, и да је баш нуждан, доказује нам 12. правило сабора, који је држан у Даодикији 343. год. Исто правило

мора руководити друге к вЈечном спасењу не само ријечју, науком и знањем, већ и примјером живота својег, јер сама гола ријеч, наука и знање не условљавају морални развитак и напредак л.уди, нити се даје замислити, да би свештеник, ма и са највећим знањем, ма и с најбол.ом науком обдарен и просвијећен био, могао морално унаприједити л>уде, и њима у том иогдеду користити, ако није ме^у тијем и сам проникнут л.убавл>у према Богу ; ако у срцу свом не осјећа и сам божији страх; ако и сам није украшен онијем врлинама и карактернијем својствима, која се ишту у лицу једнога свештеника на основу саме науке и примјера живота нашег постиреначалника Исуса Христа, и ако најпослије свештеник служи, са р!>авог свог владања на саблазан људима. („Пастир во отношении к себје и паствје" Архим. Јакова). У прилог овоме начелу св. Јован Дамаскин иаводи, да онај, који слуша