Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 362

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 23

св. Дитурђије високопреосвећени, госп. Митрополит ошкропио је народ освећеном водицом. При литурђији у шест главних момената одавала је десета пјешачка компанија 2 регементе „салву", штоје чињено у почаст црквене свечаности, а ио наред^и поглавитог госп. генерал мајора баропа Швицера, заповједника 39. пјешачке бригаде у Д. Тузли. На чему црквена општина са грађанством признање и најтоплију захвалност поглавитом господину барону Швицеру обвезна се осјећа овим указати. По подне у 1 сахат приређен је био свечани ручак у старој градској читаоници за 80 особа, међу којима је било 20 грађана мухамеданаца. При обједу Високопреосвештени господин Митрополит наздравио је његовом ц. к. и Апостолеком Величанству цару и крал.у Францу ЈосиФу I. показавши у говору, велику ц. к. очинску љубав према нашој домовини и многа доброчинства, која је Његово Величанство при подизању св. Божих храмова учиннло. Затим је наздравио преузвишени госп. барон Кучера народу, црквеној општини и њеном првосвештенику, као црквеном поглавици госп. Митрополиту. Мјесни парох Марковић захвалну здравицу преузвишеном госп. барону Кучери; владин повјереник госп. Савић, наздравио је свештенству, а парох Јеремићки госп. Брежанчић, госп. Савићу; исти парох, напио је и госп. котарском предстојнику, а госп. предстојник г. г. гостима ; госп Васо Крал,евић наздравио је госн. барону Кучери; госп - порезник Тихи војинству и његовом заповједништву; госп. Митрополит мухамеданцима а Мехага АриФхаџић градоначалник високој земаљекој влади и господпну Митрополиту. Здравице су пропраћане пуцањем из прангије и пјевањем „многаја љета". У 4 сахата по подне разишли су се гости; господин Митрополит прошао је кроз народ проматрајући обичаје, народно коло и весеље и подуже времена задржао се је међу народом. У вече у 7 сахати позват је био опет госп. Митрополит са протођаконом на вечеру код госп. котарског предстојника, гдје су били преузвишени барон Кучера, госп. Савић, госп. Васо Крал.евић са благородном супругом госп. Христином и други. По вечери у 8 сахати, с приволом госп. предстојника, а на позив мјесног пароха Ђ. Марковића била је у дворани котарске области

забава — „народно сијело", к овој забави присуствовали су поред високих гостију, који су код госп. предстојника били на вечери, и свештенство, грађани страни и домаћи и отмјенији сељани и сељанке. И на овом „сијелу" бјеше друштво расположено, чило и весело; играло се је народно коло, а и остале европске игре. Свакоме се је на челу познавало, да му је забава пријнтна ; милина је било погледати, кзко мјешовито друштво: званичници вишег и нижег, духовенство већег и мањег чина, грађани и сељани једнако уживају весеље забаве. Високопреосвештени госп. Митрополит оставио је забаву у 10 сахати у вече и у пратњи протођакона и свештеника Марковић допраћен у стан, да се мало поодмори. Сјутра-дан 9. Септембра бјеше непријатно вријеме: ладно и велики страшан вјетар; при свем том, госп. Митрополит не могаше остати даље овдје, него, држећи се свога програма упути се да иде у Сребреницу. При поласку поздрави га свештенство и грађанство, а због рђава времена, не допусти да га свештенство и грађани даље прате. Народа је при овој свечаности — при свем том што је на три дана прије вријеме врло неповољно било, снијег је два дана непрестано надао, — и пак до четири хиљаде душа било. Свештеника било је свега 13 Од стране свештеника био је: преч. госп. Василије Оетојић прото из Зворника, прото Гаврило Косорић из Соколца; Часни г. г. Лазар Орашанин парох Кошутички Рогатичког протопрезвитерата, Коста Новаковић из Сарајева парох од Мокрог и Ристо Поповић Кравички у Сребр. протопрезв. Црква је имала прихода двије хиљаде и сто Форинти (2100) а. вр. У црквеним утварима приложили су сљедећи, и то: Гђа Јока супруга Јове Митричевића из Сарајева сре брено кандило преко Његовог Високопреосвештенства госп. Митрополита; Госп. Јово Николић Сарајлија велико кандило ; Госп. Ђорђе Васковић из Сарајева, икону и мање кандило; Гђа Христина супруга госп. Васе Краљевића из Сарајева скупоцјене наруквице и икону свете Богородице; Ана Шундића врло лијепу одежду; Јелка ГГеровића фини епитрахиљ, Никола Требо наруквпце.