Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

ријечн Вожје, вјешт ггри свршиваљу св. тајана; да иравилно схваћа смисао св. иисма, како ће моћи и друге научити или изобличити кад се противе ; Ј ) да зна божанствене књиге и црквена нравила, која се тичу свештеничких дужности. 2 ) ГГо Златоустовом учељу треба свештеник, да је образован човјек; да зна св. писмо ; да је тврд у догматима своје вјере, и кадар да одбије сваку навалу на вјеру и уредбу дрквену. 3 ) Он говори: А/со је ко ировео и/ио свој живот у нижој служби, ја га још не сматрам за достоуна за вишу службу због тога само, што је остарио у службиА) Григорије богослов тврди, да је за пастпра потребна оснм благочастивости још и научна спрема. Григорије дијалог учи, да нико не треба да се прима, да учи кога знаљу, не познавши га прије сам 6 ) У пређашња времена бпјаше веома научних црквених пастира, али их је било и такијех, који ннјесу знали добро ни читати ни писати. 6 ) Цар Јустинијан је забраиио неукима, да ступају у чин свештенички. 7 ) Научно спремање младих људи за чин свештеннчки равна се обично по општој мјерп и потреби образованости у цркви н држави. По себи се разумије да евештеник поред доброг владаља, треба још да располаже својом умном снагом толико, да може утицати на све разреде људи својега народа, па н на оне нжб не сбтк дкора сеги>. 8 ) 6. Педостаци и неправилности, које се односе на одношаје иородичне и женидбене. Свештенство није нашљедно у православној цркви, као што је било у цркви старозавјетној, гдје бијаше нарочито племе одређено на свештеничку службу; ппта се, је лп достојно лице, а не, је ли син свештенички, син, брат пли други који рођак еппскопу. 9 ) Два су реда свештенства у православној цркви: свјетовно или бијело и монашко или 'црно свештенство. Свјетовно свештенство се по правилу жени, а монашко ее свечано 4 ) Титу 1: 9; Пргвославно Исповиједање дио 1 одг. 1Ј 0. 2 ) VII. вас пр. 2. 3 ) О свештенству књ. 3. стр. 91. Петрогр. 1872. 4 ) Књ. 3. стр. 55. 5 ) Правило Пастирское, иревод са лат. од Д. Подгурског Кијев 1872. стр. 5. 6 ) ПоепшЈ*: ОезсМсћЈе <Јез с1еа48сћеп К1гсћви-Еесћ1 ;8, 84га88ћиг§; 1878.1. св. стр. 138; А.ђоов : Кратки курс лекции по церк., праву, Петрогр. 1882. стр, 95. — Било их је и такијех, који нијесу знали, колико има јеванђелиста: Макарије- Истор. р. церкве, Петрогр. 1877. св. VIII. стр. 310. ') Нов. 6. гл. 4. 8 ) Јов. .10: 16. ") Ап. пр. 76; трул. саб. пр. 33.

обвезује, да ће остати у безбрачности. Свјетовни свештеник мора се оженити прије рукоиоложења, са православном,' добром и честитом дјевојком, јер сви његови укућани морају бити православни, па и његова дјеца да ступају у брак само са православнима ј 1 ) јер муж и жена чпне једно тијело ; 3 ) јер жена православног свештеника треба да служи за углед својим моралним животом ; 3 ) која пане у прељубу, треба 1е раставити с мужем, а ако би муж продужио с њоме да живи, не може више вршити повјерене му службе.' 1 ) Не може бити евештеник: који се пошл,е крштења два пута женио, суложницу држао, удовицу узео или : пуштеницу, ропкињу, глумицу ; 5 ) који је узео двије сестре, кћер брата или сестре или тетку ; 6 ) или матер својега кумчета, отац и син матер и кћер, два брата двије сеетре, све до 5. степена сродства. 7 ) Ко је по незнању ступио у таки брак, томе се забрањује, да врши свештеничку службу. 8 ) — Женидба свештенства има свој природни и историјеки основ, т. ј. осим тога, што потреба женидбе истиче из природе н општег задатка људи, исторнјска је истина, да су се женили свештеници свију народа на свијету. Доказ за ово налазимо у откривењу и примјеру знаменитих људи старог и новог завјета, па у непрекидној пракси православне цркве. Осии старозавјетних праведника 9 ) иетичемо нарочито апостоле, који су били сви ожењени сем Павла а можда и Јована. 10 ) Тако је текла женидба свега свештенства са врло малим изузетком све до 5. вијека, Тертулијан (ј 220.) свједочи, да је за његово вријеме била у правилу женидба епископа, презвитера и ђакона. 11 ) Апостолско правпло 5. пријети свргнућем епископу, презвитеру и ђакону, којп би прогањао своју жену под изговором побожности. 12 ) У апостолскијем уетановама говори ее такођер о ожењенијем епископима. 13 ) По при!) Халк. саб. пр. 14; трул. пр. 6. 12; лаод. пр. 10. 3 ) Еф. 5: 21, ср. Кор. 6: 16. 3) I. Тим. 3: 2—5; 7; 11. 4 ) Неок. саб. пр. 8; Валсам. тум. на ан пр. 18. 5 ) Аи. пр. 17. 18; трул. или VI. вас. пр. 3. 26; неок. прав. 8; Вас. вел. пр. 12; Зонар. тум. на ап. пр. 18. 6 ) Ан. пр. 19; Валс. тум. на исто иравило. ') Трул. саб. пр. 54. 8 ) Труд. саб. нр. 26; ср. неок. пр. 8 ; Вас. вел. пр. 27. 9 ) Мој чланак у 5. [10.] броју ДБ. Ист. од г. 1888. 10 ) 1. Кор. 9:5; ЗГаћшап: Баз Ећегесћ! Дег опеп4аНвсћеи К^гсће стр. 451; ЛУаМепсћ: В1е Еће . , . КогсШп^еп 1876. стр. 109. ") Ј>е соћ^иЧаиоие са8414а418 п. 7. 18 ) Ср. VI. вас. пр. 13. 13 ) Књ. 6. гл. 17.