Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 16

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Свепттепство и проповједаље.

Са особитим обзпром иа вјерско изображење и општу развпјеноет народа у Босни и Херцеговинн од Теод. Јунгића, свештеника.

Сва Божија створења имају на овоме свнјету нзвјесну задаћу, и ништа на овом евијету непостоји, што не би било подложно вјечним божнјим законима; све долази на свјет, живн, креће се, бори се за евој опстанак по природном нагону, и на послетку свега нестаје, по неким сталним, вјечним, непромјенллшим законнма, ко|и нам с дана на даи о своме бићу сједоче, уништавајући постојеће, да би новим створовима мјеста дали. Сав овоземни жпвот — свјет, препун је Божијнх створења; у води, у ваздуху, у земл.и не би могао наћи мјеста, у ком не би било ни најмање живота. У једној капи бистре као кристал воде, живи бсзброј ситних животињица, које се тек са увеличавајућим стаклетом видити могу, и еве те ситне жпвотињнце, поред све своје ситноће, ипак имају потребу за свој опстанак, имају неку задаћу у природи, но коју ми у највише прилика због ограниченостн нашег ума несхваћамо и неразумнјемо, али посматрањем овог свјета, долазимо ипак до тог увјерења, да то заиста тако мора бити. Човјек, као најмилији створ божији, живи на овоме свјету, да изврши узвишену задаћу, да прослави свог створитеља, па да се тиме покаже достојан вјечне милости Божије. Остали створови, по ријечима Божијим, управљеним првом човјеку, предани су људима, на њпхово неограничено управл>ање, те су л>уди неке од њих према њиховим тјелесним способностима употребили за домаћу послугу, као за обрађивање земл.е, пренос и т. д., а неке опет гаје, те кроз то добивају материјал потребан за одјећу, храну и т. д. Но осим овпх створова, од којнх људп материјалну корист имају, има их доста, којима ми неможемо потребу опстанка овдје на земл.ц да разумјемо; н. пр. зашто ће нам бува или уш? Какву задаћу имају ове животињице овдје на земљи ? На овакова непосредна питања, свако би без дубљег размишл>авања одговорио, да су заиста, ове несноснеживотињице сасвим излишне, сасвим непотребне на овом свјету, али — није тако. Премудри створител, дао је тим малим и гадним животињицама врло племениту задаћу — задаћу, да натерају људе, да се у чистоти држе, јер ]е „чистота нола здравља", као што

и народна пословица вели. Уши и буве нису ништа друго него велики ступањ видлшве нечистоће, која нам нарушав?! здравље, али која нас уједно и натерује, да је се отресемо, да се очистимо не само од бува и ушију, него и од оне нечистоте, коју истина нашим чулима не осјећамо, али која заиста постоји било на еамом нам тјелу, било на одјелу, или по становпма. Према овоме дакле види се, даје премудрн створител^ и тим животињицама неку задаћу одредио, коју ми одма и на први поглед немогосмо појмити, а колико ли има животпња још на овоме свјету, за које ми због ограниченлсти нашег ума никако неможемо докучити, зашто су створене. Па као што видимо код неких животиња нужност њ пховог опстанка, то на сигурно можемо вјеровати, да и друге животиње, — којих ми нужност опстанка непојимамо — имају некакву задаћу, да су и оне на сваки начин нужне по опште добро. Но од свих задаћа разних створова божијих, задаћа је човјечија најсвјетлија, најузвишенија, јер га она доводп духовно у непосредни додир са његовим створител>ем — човјечанство је позвано, да својим живљењем овдје на земљи прослави свог створитеља. Дотле, док су неразумни створови на земљи предани човјеку на његово неограничено управљање, дакле да човјеку служе, дотлен је једини човјек позван, да свој земни живот посвети једино служби свог створитеља, те је за то и одликован од осталих божијих створења, божанственим даровима, и то: душом као једним дјелићем Божанства, које непрестано у њему почива, и разумом, као помоћним сретством да Бога разумнје, позна и прослави. Но оснм ових божанствених дарова, Бог још и благослови човјека, да се множи и да насели сву земљу, те да влада њом. И заиста под овим Божпјим благословом, човјек је бројно напредовао и множио се, тако, да је у недугом времену населпо скоро рећи сву земљу. Размложењем рода људског по свој земљи, умножиле су се и животне потребе људске, те су људи морали имати велику бригу како да свој живот и овдје на земљи одрже. Разноврсне потребе људске изискивале су од људи п разно-