Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 32

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Ширина врата је 1 аршин а 2% висина. прозори еу врло мали и различпте ве.личине а има их 7. Ступови су им такођер по готичком стилу израђени. Покривена је са накратко изрезатом смрчевом даском, те када сам запитао г. нароха В. Савића памти ди он када је ирекривата, а он ми настави приповједати: да је прекривата још у години 1824. а то је, рече ми, у једној старој црквеној књизи написано би.ло, и коју је ои читао, а.ш незнадијаше ми казати, који је од понова ту књигу однио. Како су се састали кметови црквени и попови, те дпђу у Власеницу и замоле кадију, да им дозволи да прекрију цркву, нашто им кадија одговори : да иду у Травник везиру, и да од њега добију бујрунтију. На то изаберу попови два кмета и пошаљуих у Травник везиру, који нмдаде бујрунтију н за коју плате везиру 6000 гроша. Донесу исту и пријаве се опет с њоме кадији, а овај одговори: да им не може јести љеба, већ да требају и од њега мураселу а да му прво за њу даду 3000 гроша, што они и учине. Ну када су цркву почели прекривати, на неерећу буде онај везир отпуштен и проћеран, а хућумет отирави кавазе, да доведу кметове и попове, и гсад су их довели, кажу им: да је везир мазул, да треба на ново бујрунтија и мурасела, јер се иначе прекривање цркве дозволити неможе. Опет затим ноша.л,у у Травник новоме везиру, и даду опет С000 гроша, а кадији за мураселу 3000 гроша, дакле 18.000 гроша плате за дозволу, и тако је прекрију. Када сам ушао у цркву, да разгледам унутрашњост исте, ту сам сасма изненађен био. •— Оно иоређење и сликарију светих икона заиста је тешко описати. На лијевом зиду пред олтаром, редом је исликано мученије Хри-

стово, а у другом одијељењу мученпје св. Георгија и т. д. слике светаца и њихова мученија. На више мјеста су Турци оштетили те слике, ископалп са наџацима очи, нос, и уста. Погледам више врата преградс, која је на средиии цркве до олтара, и ту опазим натпнс, који заузима од прилике 1П мтр. којега никако одоздо читати нијесам могао, и ако су слова доста повелика и разговјетна.. Нашто замолим г. пароха В. Савића да ми дозволи да се на степенице иопети могу, које са дозволом н учиним. Али кад сам се горе попео, видим да је прашина по словима попадала коју сам мокром крпом потрао и онда су ми слова јаспа била, које сам ту одмах препиеао и доносим од рнјечи до ријечи овђе: Изко/шпмгћ. отчд и посггкшежелгк гнмл м скггаго : Пмса се сем кожестдкмм скАтаго м КЈЛикаго л\!>ченја Г еојзгје /гкто ЗРШ (7116). И км насто/лтблк замнсје еро/ионл^а иг8л\ан Про^орт*. и ск сел|8 кратЈА л^анастирски м ки на Н0Л10КИ КбАнт^. 8 нисанје. Еог к да мрости Д/иин г к. Пнса н докрши лшогогјгкмши 1окан Токан и Никола н ГеоргиЈе. И ако согр*кшисл10 мјтогоде Л10ЛИЛ10 ки а ск'кл\8 крагЈА наше нбл\оЈтс ни клети јер Јес/ио киле 8 лшого стра^ока от т8рака и от софте и от лшого зла ннЕкога. Из тога се натписа јасно види, да није манастир сликан онда када је саграђен, већ послије, јербо у истоме само говори, како се писа (то је валда слика) храм, онда тко је тога писања настојател. био, и тко је помагао при писању; надал.е и то свједочи, да је већ кад је то чињено манастиром га звало (братија манастирска). Кад сам тпјем натписом готон био, било је и пароху г. В. Савпћу врло драго, који ми показа п у олтару у једиом реду испод једнога перваза натпис, писан