Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 34

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Бесједа.

васкресе

Према приликама говорио на Васкресеније у Бихаћу К. Ковачевић, свештеник. „Христос васкресе из мертвих" и т. д. Та, ако је икад било онога, чега Бог не љубп, та, ако је икад било онога, чега добри и богобојазл>иви л.уди не трпе и не воле, то данас има того највише. — У данашње вријеме море се с правом запјевати, она тужна народпа пјесма, која живо црта наше данашње доба и која оштро осуђује вријеме у ком се налазимо : Не поштује млађи старијега,

Љубезнп народе! _ Из стотпну милијона грла православнијех чује се данас ор,а| лијепи и дивни божанствени поздрав: Христос васкресе! а из стотину милијона грла опет чује се отпоздрав: Ва истину

И заиста васкресну из мртвијех трећи дан Господ Бог Исус Христос, кога неблагодарпи Фарисеји и кљижници гањаше, мучише и на крст распеше. Запитајмо се љ. м., шта бјеше повод, да Господ Бог пошал.е сина свога прељубезнога, да га његове ништаве слуге злобом опојени Фарисеји гањају, муче, распну и т. д. Род љуцки у оно вријеме био се је толико покварио и пао у крајње неваљалство и чинио све оно, што Богу по воли није -било, те се и није могао друкчије избавити из кала неваљалства и из крајње пропасти своје, да се није смиловао нреблаги Господ, те свога прељубезнога сина послао. да га избави, да га научи, да га поврати из таме у свјетлост. И Христос Бог дође у лику богочовјека на земљу, и поче учити народ, поче га одвраћати од заблуде, и обрати многе те га вјероваше и поклонише му се Њему и науци ЈБеговој. — Али злобни Фарисеји и књижници завидише Господу, за Његову чпсту и непокварену науку, завидише слави ЈБеговој, видјеше, да га народ воли, него њих, те га омрзнуше и злоба њихова растијаше с дана на дан против 1Бега — против Господа избавитеља свога Исуса Христа. Гонења њихова учесташе за Њим, и они тражаху лажна свједочанства лажне доказе, да га окриве. Но Христос брањаше се божанственом ријечи својом од Фарисеја, те обрати многе са чудесима за собом. И на посљетку потплатише Јуду Искарпјотскога, једнога између ученика Његовијех:, те га овај издаде и предаде у руке њихове, и они га са лажним свједочанствима осудише на смрт. Примијенимо ово страдање Спаситељево л>. м. народе, на данашње вријеме, па се запитајмо : Да ли и дан данас није тако ? да ли и данас воли свак онога, који истину говори ? Запитајмо се: има ли и данас злобе и невал.алства? Има ли и данас Јуда Искаријота ?

Не с.п шају дјеца родител.а, Родитељи образ погазили, Црн им био образ нз дивану! Пред самијем Богом истинијем ! Кум свог кума на судове зове, А брат брата на мегдан зазива! А брат сестру сестром не дозива! итд. Ова је пјесма љ. м. народе постала из срца и осјећаја народнога и она нам предочава, доклен је дошао данашњи нараштај наш. И заиста кажем вам, да се човјек, који и једну искру осјећаја у души својој има, мора управо згрозити, кад погледа на данашње наше покољење, кад помисли како бјеше некада а како сада ? Спаситсљ Христос проповиједао је: љубав мир, слогу, једнакост, поштовање старијих, а има ли данас тога ? Данас љубави нема, данас мира и слоге нема. Народ мрзи један на другога, гледа како ће му учинити ово или оно, гледа како ће га стровалити и доћи му „ака главе", штоно наши кажу. Има ли неко прилично имање, које је са трудом зноја свога заслужио, то онда другп гледа, да би му се то како уништило — управо мучно му је, да тај његов комшија или сусјед има толико а он нема. Није ли тако? Рекосмо да је Спасител. проповиједао мир и слогу, а има ли данас мира и слоге ? За примјер овоме ево узећемо кућу нашу

једну, гдЈе нема него чов]ек и жена,

ћемо

видити, каква је ту слога. Ту се у данашње вријеме чује вјечита ларма и галама, чује се, да је пзмеђу њих т. ј. човјека и жена раздор и неслога. А како и не би била неслога ? Жена оће ово и оно, да јој човјек набави, а он удњак нема