Dabro-bosanski Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр, 7

рока као: мржње, зависти, накостп и себичиостп? Јесмо ли радо ираштали туђе увреде или да нијесмо за сваку маленкост тражили прилике да се осветимо? Да се нијесмо с' киме завадилн и омразили, или да нијесмо кога р^авим иримјером својим саблазнили и на зло навели? Па ако призпајемо да смо буди коме какву неправду и иакост учинили, а оно вал>а да се нонравимо и у идућој овој години да добријем загладимо. Тако радећи испунићемо дужност своју према блнжњему. Трећа је дужност наша љубитп себе и своје т. ј. старати се о своме душевном и тјелесном благосташу и напретку. «Љубав према себи онда је разумна, ако ми чпнпмо оно што се тнче иаше праве среће п напретка, а неразумна је онда кад ми сувише угађамо себи те чинимо и онаква дјела, која нам пропаст и несрећу нанијети могу. Нужно је, да се сад запитамо: како ли смо мн ову дужност према сазшма себи пзвршнвали ? Да ли смо се бринулн да душу своју од гријехова а тијело од болести сачувамо ? Напротив, да се нијесмо предавали неумјерену јелу и инћу, блуду и другим тјелесним страстима, те са тим може бнтп здравље своје иорушпли, образ и поштеље оцрнили и душу своју изгубили? Јесмо лн се старали да породпцу своју поштеним трудом издржавамо, имање своје сачувамо и по могућству умножимо? Илп да нијесмо скупоцијено вријеме у љености и дангуби, у ппјанству и раскоши, безбрижно проводили, радњу и имање занемарили, у дугове се увалили, те тако себи и цијелој породпцн штету и пропаст начинили? Ако знамо, да смо се и од ову дужност нашу огријешплн, онда не оклијевајмо,

већ за раипјег радимо поправнтн се. Ево још има времена! Напошл.етку метнувши руку иа срце — запитајмо се браћо: јесмо ли као људи, као Хршнћани и као прави Срби учинили све у прошлој години што нам је требало учинити ра-ди опште среће и напретка? Па ако нијесмо и имамо каквих недостатака, то се онда постарајмо да у наступајућој 1890 години поправимо мане н накнадимо недостатке наше. Кратак је вијек човјечијп и колико је кратак толико нензвјестан; Бог зна ко ће од нас још једну нову годпну дочекатп? Може битн, да ће некоме почетак ове године бптп уједно и свршетак његова жизота на землш. Кад дакле не знамо докле ћемо живјети, а оно старајмо се да ов^е пожнвимо онако, како би вазда били готовп умријети, а да нас савјест ни зашто не мори. — Живјети а гријешити, то је колпко и узалуд живнтп; добродјетел.но пак живнти значи вјечито жпвити. Зато, ступајући данас помоћу божијом у нову годину, завјетујемо се да ћемо се оставнти својих старих гријехова, мана н погријешака, те да ћемо с' новом годином н нов живот започети, тачније испуњавајућн дужности према Богу, према ближњима и према самима себи. Ако будемо са оваком племенптом намјером у нову годину етупали, онда ће се Божији благослов нзлптп на нас, те ћемо срећно н задво.вно овог вијека поживјети. А сад ујединимо сви молитве наше и помолимо се Творцу свијета овим ријечима: 0 преблаги Спаситељу управи с' нама наступајуће године како најбоље знаш; сачувај нас од свију бнједа и нево .1 :.а овога свијета и смилуј се на нас по ве.шкој мндости Својој; иаучи нас