Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 76

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

чева, лисица, куна, веверпца, творова, вукова, јазаваца пт. д. А од летећих тица: орлова, јастребова, соколова, тетребова и других тица пјевачица. Долазак манастиру на коњу за нутника најбо.љи је са И. стране, и то од жељезничке станице Петрово село (на прузи Добој-Тузла-Симин-хан), од које је удаљен манастир 1 1 / 2 сахат. Премда и са мало труда и трошка могао би се овај пут и за кола направити ; ипак је до сада остао неначињен али надати се да ће садања управа овог манастира кроз кратко вријеме са околним народом и са. манастирским иарохијанима ово извести и пут дати направити, те тим би у већем броју народа из околннх вароши и села долавио овој св. обите.вн н прилога впше цркви допринијели. Од варошице Грачанице у правцу ЈИ. удаљен ]е манастир З 1 / 2 сата, а од варошице Маглај 7 сати у правцу СИ. Пут од Маглаја до манастира заиста је романтичан али и врло теретан. Од Маглаја до највишег виса планине Озрена на коме налази се један извор који народ зове „Краљичина вода" — има равно 5 х / 2 с.ати. Одма од тога нзвора простире се висораван у простору 4 јутра земље. Са овог мјеста када се погледа на све стране, внде се многе равнице н брда; а најљепше је отуд посматрати изглед тузланске околине и красних приједела са брежу.вцима, н раштрканим селима. Ва.вда је ова планина па по њој п манастнр добио пме Озрен од старославенске ријечп : Зрети, обзрјети — гледати прегледати. Ко није био на овом внсу

тај не може себи представпти дивну красоту хоризонта са ове висоравнн озренске. Кад се по^е од те висоравни озренске планине у даљини 1 у 2 сат до манастира, испод исте налази се камен од нрилике 40 метара у простору п назива се озреиски камен; а кад се ирође и овај, иаступа нистрменица све док се не уђе у шуму манастирску, кроз коју се иде у 2 сата и до^е се управо пред цркву. Право говорећи, кад човјек посматра ову дивну околину и највећу трпезу свакојаке прнродне изоби.љности и рукосада свевишњег њеног Творца, којом је изобилшо украшена и обасута ова св. обите.1. — у души му се појави милина н пријатност па и побожност, те зак.вучити мора да је ово мјесто у истину за оне .вуде и слуге божијег олтара, који се посвећују Богу да у тишини изван свјетске сујете дане свога живота проводе п унаприједе овл- Божију кућу у сваком погледу. "Л" Све главно што је требало гледао сам да неиспустим споменути, п мислим да није испуштено. Истпна је п морам рећи да је овај опис кратко и површно изведен, према ономе како би требало да је описан овај манастир. Но то је тешко из узрока : што ја нисам нмао времена задржавати се у овој обите.ви и по околнни њеној, и што не познајем народне приче о „кра.вичпној води," о „извору каллфернци" о „камену озренском" птд. о којнма на сваки начнн народ зна нешто причати. Ђ. П.