Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 124

Св. 3

0 данашњем стс Чусмо глас неколицине свештеника о стању њиховом; још један иут зазвошипе нам у ушима звуци, који нас подсјећају на данашњи живот свештенички у погледу материјалних њихових потрзба и прихода. Ти звуци одавна су нам свима познати. Они су се често чули, али само у народу, а данас ево их одјекнуше широм Босне и Херцеговине, да их „Источник" изнесе и преда сваком Србину, коме је макар мало стало до напретка и будућности његова пастира, свагдањег чувара вјере и морала, народних и вјерских обичаја и особина; да их покаже онима личностима и властима, које треба да знају и да хтједну нонравити и довестн у ред и склад, јер су и позвани за то. Као свуда тако се и овдн бнр по кућама даје. Који свештеннк нма 150 кућа толико треба и бирова да скупи. Но на жзлмот тако није. Свештеник један, који десет годпна врши дужност пароха, није од неколико парохијана добно нп једног бира за све то вријеме, а таквих случајева има скоро у сваког свештеника. Има их, који за 12 година нијесу дали ни једног бира. Данас се и плаћањем таксе за поједине обреде п чинодјејства полако заборавл.а од стране парохијана. Ето нпр. у мјесецу дана бијаше у једног свештеника пет вјенчања и није ни ]едно плаћено ; нека попо мало прнчека, а ево је прошло од тада 2, 3, 4 и 5 година. Нека 2е само узме у обзир несретни обичај наших Срба о даћама, крсним именима и свадбама. При таким приликама потрошп наш Србин — се.канин велику суму новаца за пиће и јесгиво, а свом свештенику остаНе дужан за свршсно свештено-служење. Он о даћи једној потроши саме ракије за 300 гроша. А ђе је другн трошак? Данас се свијет наш све већма учи трошку и раскошу. Варошани у томе нредходе сељанима н њпма примјер даду а овн опет подражавају варошанлијама и на њих се угледају. У вароши потроши момак о својој свадби чнтав некакав капитал. Тако је н при другим случајевима. Свуда се види велика навада за расипањем новца, тако рекућ без рачуна. Сељацп такође не остају дужни. II онн гледају да што боље н одговоре том ђавољем адету којп се одавна увукао и улег'о у наш народ у другим крајевима ; на ево и код нас, у нашој домовини

!>у свештеппчком. хоће да нађе склоништа и да се усели. Прн свадби на селу ђевојка — удавал.а хоће сребрне павте узбашлије, алале или белензуке, ћурканицу, антернју или Фистан, ципзле, итд. а еве то кошта новаца. И све то узме сељак на вересију, а за чекање трговац му набеша дво-и трострук рачун. — Према толиком и таком издавању новаца наших сељана на хал.ине, јело, пиће и друге нузгредне потребе, хришћанин не плати своме свештенику за његов труд и рад. Сав приход иашпх свештеннка састоји се од оног, што му његови парохијанн даду. Но и с тим би били свештеници задовољни да им они издају то уредно н према заслузи. Али црн је њихов данашњи приход и добитак. Какав је данас свијет, евештеник покрај својих данашњих прихода „никад двије јаке за вратом." Па још, ако су му уз то парохијани спромашни, е онда таман је приход његов „ето година деведесет грогаа." Свијет наш по селима тужи се да пропада и да како којн дан све лошије стоји у материјалним средствима својим, који су данас неопходно потребнп за опстанак н нанредак појединих л>уди, читавих породица и цијелог народа. Заиста то н ми увиђамо. То се очигледно може видити. Али свијет не би пропадао толпко због оних трошкова, које м ор а да издаје. Њега обара више његова непромишљеност. „Наша лењост удара порцију на нас двапут већу, наша гордост трипут већу, а наша лудост четнрн иута толику. колика је државна" вели чича Аврам у Франклпновом „календару Рикарда Саундерса." Он двапут више троши него што треба Он купује што није за њега и што му није нужно. Он се не задовољава еа опанцима, које су му и његови нрађедови носили, него он хоће чизме; ђевојка опет хоће цппеле или папуче. У опште купују оно, што није за њнх једно за то, што је скупо по њихову кесу а друго што се не слаже никако са њиховим животом, радом и нозивом. При такој оскудицп новчаној и задуженостн не пада се.гаку на памет плаћање свештеннку. Јер већина ко мисле, ако морамо да плаћама порезу, да трошнмо о слави, свадби и даћн, ако сам цринуђен старати се да се одужим трговцу, то није ми толика нужда да се одужујем свештенику. Се .Бак зна добро да ће га остали тужити