Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 161

штено гше. Оно се у сва столећа, у сва времена ематрадо као велика драгоцјеност. У нрвој кшнзи Мојееовој ирича се, како су синови Јаков.вевп Симеун и Девггје мрзггли Емора и његова сина Сихема, јер је овај Ј Бихову сестру Дггну обешчастио; те су због тога Симеун и Левије мачем иогубиди не само Емора и његова сина, него н „све мугикиње," па за то „Јаков рече Симеуну и Левпј\- сметосте ме п омразисте ме народу ове земље;" ја сам вагшгм ггоступком изгубио ионгтеи глас међу Хананејцима п Ферезејима (I. Мојс. ;!4. гл.) Самупло докле год је бпо судпјом Нзраиљск-ог иарода, старао се да ее народ сјећа њега п његове управе и да га народ као ггопгтена човјека и пошл.е њега дуго спомнње. — Оног дана, када је одстуиао од своје службе н кад је л'прав\ г ггад народом иредавао пзабраном цару Саулу, огг се окреиу иароду са рнјечима: .. ја сам остарио и осиједио; ја сам ишао пред вама од младостн своје до данас. Одговорпте ми иред Господом п иред помазаником Шеговијем. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? Коме сам учгшпо наси.ве? Коме сам учииио криво? Лли пз чпје сам руке узео ноклои, да бих стискао очп њега радп? нак ћ\' вам вратити. А они рекоше: нијеси нам учинио силе, иитп си узео што из чије руке. Јоште им рече: свједок је Коспод иа вас да нијесге нашли ништа у мојпм рукама. Ирекоше : свједокје" (I. Самупл. XII. 2—5). Давид је молпо Госнода: ..Не дај да се осрамотпм, да мп се не свете непријате.вн моји" (Ис. XXIV. 2.) Соломон ггремудрн пигне: „Боље је име него добро ул>е" (проповј. VII. 1.); — под рпјечју пме разумије он ноштено име, иа каже да је боље у гроб спћп с поштеним ггменом, него ири погребу об-

мазан битгг најдрагоцијенпјим у.вем п аромотом. И апост.ол Павле много је полагао на попгтење н част своју; старао се, да га сачува неоскврњена од с-војих ненрнјатеља; казивао је да се он без и какве користи своје стара о спасењу других, па се опет за то храни сам својим рук-ама п не пада на терет другом. Он је говорио, да бп „вољао умрнјетп него да ко славу н ј сговv уништи њему" (I. Кор. IX. 15.) Светп апостол Пстар, поучавајућп вјерне правом хрингћаиском жнвоту п раду, говорп: „ггмајте добру санјест. да ако вас опадај \- за пгго као злочннце, да се постпде они пгто куде ваше добро жнвљењс по Хрпсту" (I. Петр. III. 16); ,,јер је тако вол.а Божпја да добрпм дјелггма задржавате незиање безумнпјех л.удн" (Петр. II. 15). „Само да не пострада којн од вас ка< > крвннк, нлп као лупеж или као злочинац нли као онај. којп ее мпјсша у туђе послове; а ако ли као хриигћанпн, нека се ие стиди већ нск-а слави Бога V овом догађају" (I. Пстр. IV. 15, 16). * Б.гажени Августнн всли да се за себе стара о мпрноћп своје савјестн а радн л.л дп о добром нмену. Завпет је н до сада оружала, на ће н будуће наору*/каватн .]>\"де овог свпјета протггв истинптих хршнћана п протпв њиховог доброг пмена. ..А п сви, који нобожно хоће да живе у Хрнсту Исусу, биће гоњенн" (II. Тим. Н1. 12.), дочпм онп, који не жнве животом правнх хригнћана, нс ћс бити у опасностп. Хршпћанпн. алп не по пмену, него ио животу, слабо ће кад год иасти у очајање, јер што себи чини, чппп п другом; што себи ие жели, не жели нн другом; те не треба да се боји напастп од људп. — Он је свагда готов да с радошћу нрпмп бешчестнје за име Христово.