Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 104

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

којим ми задобпјамо мпрноћу и спокојство савјести наше. Разумпје се да у том сдучају ие треба благодарити оном, који нам је о глави радио ; који је хтпо да ноштење, част п срећу нашу за на вијек изигра и закопа; који је можда сву умну снагу употребно и из петних жила прегнуо да нас пред свијетом оцрнп, пего тада треба благодарнтп Богу, јер ои јединп познаје најбоље н иајтачннје нас и наш жнвот. .V осталом клевета л' те ко, најбоље ћуги п ие одговарај ништа, него вјеруј. да је Бог најираведнпјп судија тиме ћеш свог клеветника лакше побудити, да престаие од клеветања. — Алп ако би се због клеветања другог могао тн лнпшти дако пмања и звања, то не ћути, него брани се, днгнп иротив иепрпјатеља глас не само свој него и својих другова и пријатеља и затвори уста своме клеветнику. Јер није достојно човјека да поштено име — тај красни Божији дар. постаие пред-мсгом поруге и срама. Нико није без гријеха него само јсдаи_ Пог. Снаки човјек мора погријешити. Због гријеха човјек ће изгубити п поштење. Али и томе се може помоћп. Као што ! I се може очиститп п сиратп иечистоћа са

огдедала и стакла водом, тако се н твојс владање, образ и пме може опратн и то сузом нокајања. Покај се за учнњене грпјехе као п апостод Петар; помири се са људима. То не можеш постићи силом н лукавсгвом, пего признај најпрнје гријех свој, моли се Богу дгг тн опрости, 110 1)11 11 равим хрпшћанскким путем, отпочни живптп жнвотод1 новим, бол>им, иа ће се п твоје име п владање л'важитп п призиати. II апостод Петар није повраћен у апостодеку част прпје, док се није нстинито п од срца покајао. Исл с Христос., н ако је знао добро да се Петар покајао за невјерство своје, опет га је на Генисаретском језеру три иут запитао да дп Га љуби п да дп ее каје, иа је тек онда рекао да пасе овце Гоеподње. Радпмо п мп но примјерл" Петровом; говоримо с пророком Давидом : „ кјззлкошј Л1се зиЈ1о и 1'р'кх'к иредо лнкчо ест г к кктб", чувајмо се од иовога гријеха. јер дако је пасти у гријех н л чппптп невад>алство п иогрјешку, али је тешко онростити се иеноштења — имена, које срамотн понос п достојанство наше, нашпх породица. Прерадио по руском : Др. В. 0. богоедовац.

Васкрс.

На светом божјем храму, Заставе с дивне впју, А звучна тпја звопа Веселом јеком бпју . . . Од енажног чилог клика, Нвонења и пјесама Одлјежу мрачне горе Мпрнснн зрак се елама Све слави час сиасења, Хрпстовог васкрсења . . На Васкрсеније 1890.

Хрпетјанско свако лице Весељем с' неким впје, [1а сс п српско сјетио С радошћу данае сије. Лаган му ноглед чешће На плаво пебо хита, Хтпо бн ненгго рећи. Хтио бп тек да ппта: А кад ће срнског рода Да васкрсне слобода . . .! Јов. А. Д.