Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 II 5

Б.-Х. ИСТО^НИК

Стр. 173

управл,ену на Конзисторију. И пошто је друштво саслушало нсту преставку, и према увиђавности исправило и попунило неке тачке, н коју сви подписаше, гласно закључи да се та представка што прије пошаље Високопрсчасној Конзиеторији. 8. Пресједник позива присутне свештенике, да сваки, на темељу пете тачке дневнога реда, изнесе своје можебитне тужбе или прнговоре, питања илн разјашњења, у чему који шта не разумијева. Ова се тачка једногласно усвоји, те се поједини предметн са примједбама иречисти се послије дугог дебатовања. 9. и 10. Тачка записничка односи сс на надзиратељство сарајевског протопрезвитерата п односно пресједника, подпресједнпка и перовође евештеничкијех сједници. 11. Тачка записничка гласи : Да се постигне (установи) споразум између свију свештеника, да ни један не мјеша се у туђу иарохију без знаља дотичног пароха, У другој редовтј сједници овог протопрезвитерата, држаној 25 јануара 1890, ирема записнику, из ког се у главном с.недеће износи : 1. Послије тихе и заједничке молитве г. пресједник, Дамјан Николић отвара сједницу говором, у коме позива друштво на сложан рад; а предходно започетом раду на овој сједници, саопштава друштву опет једну тужну внјест, да је друштво изгубило још једнога члана и то поклоника и протојереја Ристу Новаковнћа, позивајућн исто да за покојником изјавн тугу и еажаљење. Сво присутно друштво отпјева стојећн .,вјечнаја памјат" давши ријеч да ће покојника у лијепој успомени задрзкати н сјећати га се. 2. Чптанн су свп закл,учци прве сједнице и допис конснсторијални, у којеи се одобрава рад прве сједни:1;е свештеничке. 3. Пресједннк саопштава друштву допнс, да је Његово високопреосвештенство и пречасна Конзисторија добровољно уетупила у мптрополији собу свештенству ради држања сједница, 4. Пресједник саопштава да је за собу набавио пристојан намјештај, и подносн рачун о томе, који износи 43 ф . 20 новч. Овај поступак предсједников сви одобрише и на једнаке оброке исплатише дотични рачун. 5. Сви једногласно и наједнаке оброке исплатише износ од 5 ф. и 50 нов. радп набавке

штампаних сједннчких записника по окружници конзисторијалној. 6. Пресједник прелази на дневни ред ове сједнице, и износи прву тачку ради иостпгнућа једнообразности вршења: вечерње, јутрење и литургије, и разложивши друштву потребу једнаког вршења, позива исто да се изјасни, да ли сви једнако врше те свештене радње. На ову тачку и предлог свештенство је послије дужег преговарања дошло до споразума и закл.учило: I. Да код мјесног парохијалног свештенства не постоји никакве битне разлике како у служењу вечерње и јутрење тако исто ни у свршавању св. литургије, осим појединих ситница у кретању њиову, али су п те врло мале и непримјетне; II. Да се у правило уведени обичај благоси.ћања љебова на вечерњн (денија) прпје стиховне у нашнм еарајевским црквама (и ако није по службенику), задржн и у будуће као законска установа уведена у Сарајеву благос.товом цариградских митрополита, једино ради олакшице, да се за вријеме пјевања стиховне, тај благословени љеб за дијелење народу изломити може, да то митрополит не чека, и сам не чини. Ш. Да се свршавање ноћног деннја за разне потребе народне, и ако нема пропнсано правило за њега, сачува н у будуће као узакоњена установа и обред наше свете цркве (који постоји и код осталп православних цркава у Босни), и да се свршава оним истим начнном и правилом како се и до сада свршавало. IV. Да ни један од ових законских обпчаја у црквн не треба укннути, једно што су са благословом Архијереја уведени и трпл.ени, а друго што је народ прпвнкнут на доба и чин данашњега њпова свршавања, на би са њиовом промјеном оејетио неку новосг, да се уводн у цркви, те би у истима изгубно праву вјеру. V. Да се учини у своје вријеме сходнн кораци да се правило, по коме би сваки свегатеник могао свршавати обред ноћног денија за разне потребе, препише, састави и штампа. VI. Да друштво парохијалног свештенства не одобрава поступак неких свештеника, који се на малом входу на св. литургији са св. Еванђељем клањају око св. престола (трапезе) 4 пута и пети пут пред св. жртвеником (проскомидијом), јер је то новост која се уноси у нашу