Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 200

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и о

трећина народа, да се Богу помоли и својој грјешној души лијека потражи, а оста.де двије трећине остану и по 6 годпна да цркву никако и невиде. У Маглају црква имала бн и морала бити и зато: што смо се тврдо увјерил и и осв ј е д о чи ли да м н о ги наши т е ж аци, из м аг л а ј ск е и а р о хи ј е, иду у недел.не дане у богомољу сљедбеника западне цркве, у село Радуннце. Ради остварења овевећ давно осјећане иотребе, образовао се овдје привремени одбор, ради ирикупљања средстава за градњу цркве у Маглају, ставивши себи у дужност и неодлажућу задаћу, да се својски, свом снагом и заузнмањем брине н стара, те што прије подигне се црква у Маглају, па да пропоји св. литурђија, и звона огласе славу Богу и на овом крају, а на дику и душевну утјеху и радост српско-правоелавног народа, који је знао до данас очуватн и толико вјеран н одан бити евојој прађедовској праваславној вјери. Од времена како с-е одбор образовао иа до данас, у сврху свога задатка приобрео је зем.вшнте, на коме се има црква иодићи, које се находи на равном, лијепом п угледном мјесту, да се само тако пожел.ети могло. Али и тада кад је одбор и народ овога краја вруће прихватио и прегао старати се, ие би ли дошао до своје богомол>е, није то учннио уздајући се само у своје силе, него је ријешивши се на посао, рачунао да ће наш тешки задатак само онда моћисретно ријешен бити, и сигуран успјех само онда моћн очекивати, ако узмогнемо рачунати на потпору нашпх тако многобројних родољуба браће Срба, који ће се без сваке сумње на то привољети, те и овом приликом дарежљивост своје деснпце тим пријепоказатн, што ћето

чинити на част наше православне вјере. У овом тврдом увјерењу одбор је прегао на посао, те сада узима слободу да путем јавности, а у име Божије и хатар иаше православне вјере, управити молбу на све српско православне црквеношколске општине и пречасно свештенство, на отмјеније личности и трговце, и у опште на све православне хришћане, да нас потиомогну својим добровољнпм новчаним прплозима; а дозволом Високе земаљске владе већ пошао је по Босни наш скупљач Јово Јовановић, који је до сада обишао нека мјеста и вароши. Нарочпто се моленаше славне општине п пречасно свештенство, да нашем скупљачу у свима могућим приликама пођу на руку; а свп па и најмањи прилози са захвалношћу прима ће се п биљежитп и у своје вријеме редом објављиватн у цјењеном листу „Б. X. Источнику." Прилози са стране као: нз Херцеговпне и свију осталп крајева гдје Срби живе, куда наш скупљач неће моћн допријети, нека се нзволе слати: „Српско православном протопрезвнтерском уреду, пречасном пароху-надзиратељу Сими Бјелајцу у Маглај." У пуној нади да ће нас сва наша браћа по могућству иотиомоћи, и да ћемо своју жељу моћи постићн, завршујемо ријечима: „у име Божије." На крају, молико славно уредништво „Босанске Внле," као и сва остала, уредништва наншх српских лпстова на страни да би имали доброту ову обзнану одштампати у својим листовима, па макар то било и у кратком изводу. У Маглају, 25. марта 1890. ГЈредсједник одбора: Симо Бјелајац, свештеник. Перовођа: Благајник: Милан Илић, Алекса Арсеновић, трговац. трговаи,.