Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 348

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 1 0

парохијане, да цркве и гробља ограде, али то они до данас не учинише. Па даље вели свештенство: да је велики гријех и срамота да марва око цркава и по гробл>у гизи и погани; а дешавало се је прилика да су свиње и мртваца из гроба изровили и појели ; 7. Да сваки свештеник у идућој редовној сједници изјави колико му је примјерака крштених, вјенчаних и умрлих нужно, и да за сваки примјерак донесе по 2 новч. ; 8. Свештеник Цвијо Поповић ставља у записник, како је једном приликом прелазећи на коњу преко ријегее Турјанице, и како је била велика вода, пале му бисаге у воду, у којима се је налазио протокол „вјенчајемих", који је он касније нашао, али је протокол тако покварен да се не може никако употрјебити, те моли да се за ово јави конзисторији и да му се други протокол наредн; 9. Свештеници Цвијо Поповић, ТеоФан Варница, Гавро Стојнић и Лука Милошевнћ, до сада ннсу имали парохијалних печата, те се обвезаше да ће исте набавнти; ]0. Претплату на лист „Источник", коју свештеници положише, узима. се на знање и дотични прото изјави да ће ју послати конзисторији; У треЛој Јзедовмој сједници овог протопрезвите})ата : држаној 29. маја 1890, по гласу записннка, у главном ирешресано је и ријешено; 1. Да се у будуће вазда на свакој сједници записннк од прошле сједнице прочита и одостовјери, почем има свештеника из даљине, ггоји се исти дан не би могли кући повратити, а и перовођа био би оптерећен кад би у редовној сједници записник на чисто водио. Преписане запаснике, из старога у нови, без примједбе сви присутни потписаше и одостовјерпше; 2. Сходно конзисторијалној окружници од 22. Фебруара 1890. број 815, у погледу уплаћивања у фонд за свештеничке удовице и сирочад, сво свештенство драговољно пристаде, с тим да сваки свештеник за 10 година уплаћује по 15 ф. у три оброка преко године и послије до животно годишње по 5 Фор. Вријеме уплаћивања — по мнењу свештенства — да конзисторија одреди тако, како би сви протопрезвитерски уреди у једно исто вријеме новац одашиљали. Нуз то још, ако би било могуће, да се по један члан из сваког протопрезвитерата, или бар из окру-

жја у главни одбор именује, који би пмао једанпут у години на главну одборску сједницу доћи, и по поповратку о раду одборском у свом протопрезвитерату, или окружју, свештснство извијестити ; 3. Сви свештеници положише претплату за лист „Источник", за изводе и позивнице ; 4. Да конзисгорија преко политичке власти подјејствује, и поради да се парохијани одуче светковања увјета и других мањих празника, јер ови дани падају у оно вријеме кад тежак највише посла има. На против пак парохијани не светкују оне дане у које црква забрањује раднти. Истина, свештенство је сваком згодном приликом поучавало парохијане, да црквом забрањене празнике светкују, а да у оне дане које црква непразнује, своје домаће п пољске послове слободно радити могу ; али до данас у том успјети није могло, за то би нужно било да томе грјешном и штетном обичају котарске области на пут стану; 5. Да сваки свештеник, који у парохији цркву има, сваке недјеље и празника исту отвара и службу чини. А они свештеници, који у парохији цркве немају, да долазе најближој цркви и да дотнчном свештенику при богослужењу помогну, а по некад да и сами служе; 6. Да се писмено замоли котарска област да кроз кнезове нареди, да се ни један титорин парохијанин не смије изселити из парохије, док се дотичном свештенику не пријави ; 7. Да сваки свештеник са општинарима са црквеним туторима држи цркву, одјејанија, утвари, књиге и друго све што је у цркви, чисто и у потпуном реду; 8. Да они свештеници, који су се више пута опијали, и за то од народа протопрезвитерском уреду пријављенн били, у будуће то не чине, јер ће у противном случају поименице вишој духовној власти пријављени бити; 9. Да се сваки свештеник чисто носи и пристојно влада ; 10. Да се сви они, који безбрачно живе у идућу редовну сједницу позову, те да се који би по закону могли у брак ступити вјенчају, а другима да се строго запријети да несмију и немогу у конкубинату живити; 11. Пошто је парох Јаворски Павле Млађановић у сједници пријавио: како је Фра Иви Кебо римо-католички жупник из села Соколина,