Dabro-bosanski Istočnik
Стр. 354
дина странка избјегава и неће на позив да дође; 7. Прегледани су циркуларни протоколи, п нађени су у реду, и то : парохијалног уреда Голићког, Јеремићког, оба Стрмничка и Власеничког. Никола Поповић свештеник није ни донио свог циркуларног протокола, а и остали свештеници нису овој сједпици присуствовали ; 8. Чињен је покушај измирсња брачних завађених парова. У првој ванрвдпој сједници овог протопрезвишерата држаној 30. апрала 1890. ријешавано је: 1. Свештеннци положише по 50 новч. за штампане позиве на свештеничке сједнице ; 2. Да се правила за оснивање Фонда за потпомагање удовица и спрочади срп. православног свештенства Д. Б. епархије, састојећа се у 18 тачака потпишу, али са примједбом : да се у 3. и 10. тачки по нешто измијени, и то ; у 3. тачки, управљајућем одбору нека би поред одређеног одбора још по један члан од сваког протопрезвитерата примљен био. У 10. тачки, да се потпора, па ма и најмања она била, по броју особа даје; 3. Да се замоли пречасна конзисторија, да благоизволи општу свештеничку молбу, која се је преко протопрезвитерата на потписивање претурала, и овом протопрезвнтерату на потпис исту достави. XIX. У протопрезвитерату ВихаИком ц светатеничкој другој редовној сјсдници држаној 15. марта 1890. г. претарссано је и р>ијешено : 1. ГТарох Коста Ковачевић изјављује да је у котару Бихаћ доготовљен нацрт о пресустројству иарохија. Ово би примљено са задовољством свију свештеника, само парох Василије Ковачевић изјави да није задовољан на раздиоби, која је учињена о преустројству парохија; 2. Свештеници поднашају по предлогу прве свештеничке еједнице своје наиисане бесједе ; те пошто су неке слабо нзрађене поираћене су натраг дотичнима са упуством како се имају исправити, и опет другом прилнком у сједницу донијети; 3. Да ни један свештеник не смије без крштенпце и дозволе вјенчати једног момкз или дјевојку, удовца или удовицу из туђе парохије, као што је то прије бивало;
Св. 9 и 10
4. Пошто ј« од вајкада бпо обичај да се не држе зборовп у сусједном мјесту, кад је гдје год у близнни храм цркве, то се установило, да тај обичај остане и даље, те да су и други свештеници у протопрезвитерату дужни на храмовске славр један другом доћи и заједно служити божествену службу ; 5. Закључено је да сваки онај, који хоће у св. брак ступити, мора знати (т. ј. прије научити) „Оче наш", „Богородице дјево" и „Вјеровање", особито у варогаи, а који не би то изврпшо да плати у цркву таксу од сваког по 50 новч.; 6. Одређено би да сви свештеници из протопрезвитерата бпхаћког морају доћи цркви у Бихаћ ради вађења св. честн. У треЛој редовној сједници овог ирототтрезвитерата држаној 19. маја 1890. претресано је и ријешено : 1. Перовођа прочита записник 2. редовне свештсничкс сједнице, и исти се прима на знање. 2. На конзисторијалну окружницу од 22. Фебруара 1890. број 315. у погледу Фонда за свештеничку сирочад и удовице, сви свештеницн једногласно ггримише тај предлог осим пароха Василије Ковачевића. А што се тиче уплаћивања годишњих оброка заклучише свештеници: да се новци шаљу у два пута на годину и то : 1. Јануара и 1. Јула сваке године, а то тако из узрока тога : што су свештеници овог протопрезвитерата доста сиромншни па не могу речену своту у један пут исплаћивати. 3. На предлог конзисторијални од 23. марта 1890, свештенство закључи : да сви пошаљу кроз 10 дана протопрезвитерату број безбрачних парова, који у конкубинату живе; 4. Да сваки свештеник у сједници каже шта је у главном читао у „Б.-Х: Источнику", и то у онијем свескама, које су изагале од једне до друге свегатеничке сједнице; 5. одређено би да се замоли високо пречасна конзисторија, да изволи земаљску владу запитати : да ли се мисли кад год светтеничко стање поболгаати и кад? и је ли земаљска влада вољна да нам одобри бар оно наших прихода, који су наредбом конзисторијалном од 7. јула 1888. број 890 одређени ? Па ако је вољна, мисли ли нам гледе тога и мало на руци бити, гдје то устреба ?
Б.-Х. ИСТОЧННК