Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 398

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 9 и 10

св. Гору, изгорио је. Штета износи на 5 мили- ј јуна Франака. Погинуло је и много људи, међу њима и двадесет калуђера, који се нашли у шуми, која је горјела. Одсјај ватре видио се с маћедонскс обале далеко у егејско море. Поклон цркви. Гђа ЈеФа удова покојног Косте Костића, родом из Тешња, мати браће : Пере, Гавре и Нике Костића у Броду, поклонила Је једну кућу у Тешњу са шљивиком у корист градње нове сриско-православне цркве у Вос. Броду, — у вриједности од 100ф(: дуката. Положио испит. Петар Лапчевић, свештеник и учител, српско-православне основне школе у Д. Тузли, положио је испит из богословских предмета 25. августа о. г. нред наставницима богословског завода у Рељеву, и добио је општу оцјену лохвалан Немањино благо. „Дневни Лист" доноси ниже редове по нарочитој молби потписаног, који прима сваку одговорност за ово, што је написано; ево шта отац Висарион прича: „Год. 1882. нашао сам 2 казана блага у манастиру Хилендару, што су га оставили Немањићи у случају, ако би српски светогорски манастири изгорјели или дошли до друге какве пропасти, као што су данас дошли до тога, да се ово благо употри]еби на њих, да се поправе и обнове. Ја, који сам ово благо нашао, нијесам смио казати калуђерима бугарским, бојећи се, да га не би упропастили, већ се ријеших и дођох у Србију, да тражим Србина патриоту, који ће поћи са мном у манастир Хилендар, да види како су порушени манастири св. Василије и Хилендар, и ту би му казао, гдје сз налазе 2 казана које су оставили Неманићи. Обраћао сам се свуда и на многа висока лица и нико ми није вјеровао, да је ово истина. Ево има 6 година, како тражим човјека, добра Србина, да о мом трошку пође са мном у Свету Гору у манастиру Хилендар, да очима види, иа да може увјерити о томе она лица, која ја нијесам могао увјерити, па онда да се извади царски Ферман и да се ово благо подигне и ови српски манастир обнове. Овакве Србе нијесам могао наћи; а тражећи их пуних 6 година потроших 700 дуката, све у жељи, да помогнем манастиру Хилендфу. „Видећи да нема другог срества, ријеших се, да ово доктавим српском народу до знања, те да сваки Србин знаде, гдје је Неманића благо, које се затворено налази у манастиру Хилендару. У великој цркви

више гроба св. Симеуна, впдјећеш једнога изображена анђела. Више тога анђела узидан је први казан; врата су од казана на крову црквеноме; на вратима је плоча од камена, закована гвозденим шинама и залпвена оловом. Ову плочу покрива оловно платно, пошто је и сва црква покривена оловом. На олову, гдје се плоча налази, урезана су ова слова : „зрн". — Други је казан с лијеве стране према гробу св. Симеуна, више иконе св. Теодора и св. Димитрија. Кад дођеш до иконе, погледај горе у висину и видићеш једнога изображена анђела, витпе анћела је казан са благом узидан; врата су на крову од цркве. Ово јавл,ам српском народу, пошто су и ова, гдје је благо сакривено, дошле до репарације, те ће се благо пронаћп и калуђери бугарски упропастити га, а наши манастири остати порушени п разваљени. Мене су калуђери бугарскп истјерали из манастпра Хилендара, а други српски брат не зна за овн благо, за то сам морао ово народу доставити до знања. — Висарион калуђер манастира Хилендара. ОсвеЋење новоподигнуте правосл. цркве и српске школе у Санском Мосту. На дан 26. августа о. г. освештао је цркву и школску зграду ње" гово високопреосвештенство митрополит Дабробосански Ђорђе Николајевић. Црква је саграђена 1873. од дрвета п од већ мала била, но 1883. год, ова је разваљена и на истом мјесту направл.ена је друга и већа црква такође од дрвене грађе, која је кречом оцљепљена и окрећена, а изнутра је сведена на свод. Храм је посвећен св. апос. Петру и Павлу. Школска зграда која је направљена и озидана од најбољег љутца камена, дугачка је 14 мет. широка 12 мет. висока б 1 /^ мет. Има све нужне просторије за школу, учитељскн стан и општисску салу. Дијела зграда стала је 2500 Форинти. 0 васпостављењу патријархата у Русији. Учени Рус Ат. Васиљев, — истичући жељу, да би се васпоставила духовна цијелина рускога народа и цијелога православнога истока, да би се руски народ, који је у силне вјерске секте поцпјепан, којој околности као једини узрок напомиње црквено устројство Петра великога, (Ду^овнкш Рег^лалшггк од год. 1721.) и да би се ннпосљетку обновило живо општење и духовна веза руске цркве са осталим православним црквама, препоручује у новом руском црквено-народном листу