Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 434

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

кошуљу и т. д., о не, не дао бог, али само кажем да тако обучен неморе бити данас свештеник, јер оно вријеме кад је он овако обучен могао ходати, давно је прошло. Такође је свака хвала и поштовање с моје стране оном сталежу који оре, као и оним особама што чувају овце, али орати и овце чувати, то, попо поред своје дужности у данашњем времену неможе никако. Само тјелесно и умно ћоравом човјеку нужно би било још говорити и доказивати, да овако нешто немлре бити, и да наш јуноша није знао, ни шта је писао, ни шта је говорио, јер кад би хтјели само и з,а часак поћи оним путем, како он савјетује, ми би се морали повратити натраг у прошлост, а то већ несмије бити, јер ко са времсном не путује заједно, тога ђаво брзо однесе. Кад би још недај боже, мислили као наш јуноша они што државама дрмају, онда би требало срушити жељезни пут, па повратити она стара кола на два точка ; оборити брзојавне диреке и покидати жицу, па дати да опет суруџија носи пошту и писма ; сва штампарска слова уништити, штампарије разорити и књиге спалити, па почети опет књиге руком писати, а на онога бацити анатему који је измислио такову безакону радњу. ТелеФон и сва остала изумијења Едисонова забацити и строго забранити њихову употребу, а Едисона наравно осудити да умре најгрознијом смрћу. Ништа мање требало би забранити да се више не негује ни свилена буба, да неби попови могли носити у будуће свилени мантија, јер под њима, попо херцеговачки лако нахлади свој стомак, као што наш јуноша вели. Херцеговачки поп и свилена мантија (молим читаоци немојте се смијати), то је једно од другог тако далеко, као од попа до ковача, и бих се заклео са свачим на свијету, да тога попа у Херцеговини нема, који носи свилену мантију но ако поп прото са Драшљева. Али, ми и ако не би хтјели, морамо нашем јуноши опростити за његово претјеривање у излетању, јер нијесу узалуд казали : „младост лудост." 0 овоме држим да је доста говорено, зато хајде сада да пријеђемо и погледамо каквог би хтјео „попу" наш јуноша по његовој умној спреми. Ја ово поред најбоље воље не могох никако да угонетам, но то стоји и знам, да му није по ћуди поп који је свршио каноничко право, кад је на-

учио преводити с латинскога и т. д. Али да ! Наш јуноша хоће да поп оре и чува овце, а код ти прилика ваљда мисли нека и народ учи, онако како зна и колико га је природа одарила и научила. А за свршавање разни свештено-пастирски дужнооти као: крстити, вјенчати и т. д., нека утврди као поп Мићо цуцки, па му нетреба ни књига ни ништа. Да је наш јуноша знао, да је онај човјек подобан курјаку, који је сам себи остављен и кога је природа васпитавала, сигурно не би оваки безсмислица од себе избацивао. И не узевши ово његово казивање строго у рачун, излази да наша Виеокопречасна Конзисторија и Висока Земаљска Влада, нијесу знали шта су чинили кад су оснивали богословски завод у Рељеву. Та, шта ће то ? та, то нетреба попу! Какво каноничко право? Какав латински језик ? Трице и кучине! Ето мој драги јуноша, у ово неколико ријечи и сви твоји разлози пропали су. Нијесу се срушили под оштрином мога пера, него под оном силом која слабо штити такове пријатеље истине као што си ти. Са ова твоја два главна питања сад сам готов, те ћу се још на по неке тачке осврнути као: „попу је мало парохије, па макар му и цијели округ дали и т. д." Са овим хтјело се показати свијету како ми сабирамо, како гулимо, како смо грамзиви и ненаситиви. Код овога ставка нећу се пуно бавити, него само рећи, да, поред свега тога што се о нама тако говори, ипак, једва да има један поп на цијелом континенту да је милионар, о коме је у 1888 помињао лист „Руски Паломник". А погледајмо у трговачки сталеж, у коме на свијету може се сигурно и хил.аду милионара наћи, па ипак се томе сталежу ништа не говори ни пребацује. Посматрајући како се у оку попе види и онда нешто, кад тамо баш ништа нема, а у оку кога другога невиди ни брвно, дође као да смо ми попови некоме криви и што смо живи. А што се пак тиче оних навода : „попови не посте у сриједу ни у петак, попови туку парохијане, попови псују свеца парохијанима, попови не служе сваког празника, јер немогу без бијеле каве тако дуго изјутра остати и т д." остављам ове наводе нека увиђавни читаоци