Dan, 09. 02. 1936., str. 4
НАША РУБРИКА
Соколска легитимација у служби националсоцијалистичке пропаганде... Небројено пута ми ' смо Д°®ада указивали и на методе и многе маневре којима се служи , националсоцијалистичкг п Р опаган Д а У нашој ] - * земљи, а нарочито у ■овим крајевима где ја она међу нејмачком мањином пошла једним не> бичним и недозвољеним путем. Да је 'то тако може у низу других конјКретних случајева за доказ оправданости нашег гледишта да псслужи и овај догађаЈ који се одиграо ових дау једном купеу брзог воза на пу'Ту између Загреба и Новрг Сада. ј У купеу су се, поред осталих, на'лазили и један студент и једна студенткиња. Између њих се развела вр чло интересантна конверзација. Млади студент, родом из једног места у Б^чкоЈ, студирао ј у Берлину. Оду'швљеми Хитлровац, сн Је својој колегиници, која студира у Загребу, причао бајке о благодетима национадсоцијалистичког режима у Тређем Рајху. У Једном тренутку претеранаг одушезљења младиђ Је, чак, без многр устезања поверио својој сапутници значај „мИсије“ ксју им? »да спровед© међу земљацима свога ^родног краја који Још нису у довољмари запојени националсоцијалистичким духсм. И, рероватно, да би младу студенткињу још више импресионирао младиђ ЈоЈ је на доњој стра ни ревера капута показао значку (хитлеровских јуришних трупа чији ■је и он активан члан, наравног када је у Берлину. А мало доцније, када Је један полициски чиновник затражио од путника исправе, млади студент му је показао — соколску легитимацију! ■ Легитимацију Соколског друштва свога родног места... , • © ® „ДајчеС Фолксблат“ и наш туризам Када Је ~Дан“ неда°°УДИo чланак г. Киперта о немачком на вадаану, >,Д а? ЧOС Ф° лк °блат“ се напобуђен да брани ( :—^5= такве пропагандистичке !м тенденциозне путописе, .наводеђи као главни разлог тај, да „Дан“ таквим своЈим ставом смета Југословен(Ском туризму. Колико је искренс јсталб „ДаЈчес Фолксблату'* до југословенског туризма у то неђемо засад улазити. Међутим, ако странци, слични г. др. Киперту пссле боравка У Југославији немају ништа лепше и озбиљније да пишу, онда нам такеи „туристи“ не требаЈу,. па ма то ишло и на штету нашег национал(ног туризма. Нама Је југословенствг Гбар толико драго, као што је Немцима у Рајху мио национални социјализам. Па када су Немци ради тесмсгРУДе и шовинистичке расне идеологиЈе билч у стању да жртвују читаЈве трговачке и индустриске центре <(ирзнарска индустрија у Лајпцигу. Гиидустрија боја у Франкфурту на Мајни итд итд.) онда нам није стало ^до неколико десетина хиљада дина-ра, ноЈе ђе пангермански пропагато.ри оставити код нас. Или зар, нсвојсадски „Дајчес Фолкоблат“ миели да Је у ЈугославиЈи баш све за про-
ЖИВОТ НАШИХ ЉУДИ И КРАЈЕВА
Инђијсна општина нема никаквих дугова Нови општински буџет предвиђа расходе у ианосу од 1,262.436 динара
Инђија, 7 фебруара. — Буџет оплтине Инђија за 1936/37 примљен је у општинском одбору са укупним пасходом од 1,262.436 динара. Буџет је за 260.000 д&ара маљи од проплогодишњег, а ово умањење се, углавном, односи на отплату општин?ких дугова којих сада уопште нема, што је свакако реткост за наше прилике. Иако је буџет у расходима смањен, стопа онштинског приреза остаће иста као и прошле године од 92%, ч то ради тога, што је порез на земљарину смањен за једпу трећину. Зуџетски мањаК износи 1,049.978 ди. пара. Оп ће се покрити разрезом -шштинског приреза на државни пооез од 1,141.281 динара. Општинска управа, на челу са претседником г. Дибишем, настојала ш у свима границама могућности да "уџет смањи. У новом буџету осигуран је доприпос од 50.000 дипара за оправку путева и 35.000 динара за експропира. цију земљишта, за проширење путева према Голубинцима, који ће Бан^ка управа у овој години почети да изграђује. Међу већим позпцијама буџета истиче се позиција за издржавање школе у износу од 146.000 дин., као ч позиција за осветљење улица од '15.000 динара. Во]. Савић Предат ј е истражном судиЈи Јанош Береш, етолар из Мартоноша, који је ча оригиналан начин хтео да. живи ^д крађа. Он је на разним местима у Сенти, Старом Бечеју, Ади и Марточошу ноћивао код разних лица, а рапо ујутру нестајао поневши обично -шбом разне ствари. Све ове крадене ствари он је одмах предавао и од тог ?е издржавао. Пое неки дан Вереш : е, као што је „Дан" јавио, ухаћшен V Старом Бечеју, а сада је спроведен швосадском Окружном суду. Велики канализациони радови на тсушивању водоплавног земљишта зтпочеће ускоро у Маргитици, у срезу алибунарском. Овом канализачијом спашће се око 1700 јутара првокласне оранице, која је до сада стално плављена, те је на њој расла еамо трска и шевар. Радове финансича Банска управа Дунавске бановине у Новбм Саду, а 60.000 кубика копања сноси сама општина Маргитица, односно власници терена који се исушује. Предвиђени су велики канали зд 3.80 м. дубине као и постављање две моторне пумпе за пребацивање воде у канал Брзаву, када је ниво во че у Брзави виши од нивоа воде у каналу. На овим радовима наћи ће многи кубикаши запослења и то за ДуЖе време. По предрачуну радови ће стајати преко 700.000 динара. Зато што се посвађао са вереницом хтео је да умре 23-годишњи келнер Александар Садецки. Он ,јс попио 12 верамона у суботичкој кафани ,Москва“ где је био у служби. Он је радио до 5 сати ујутро, па је после гога отишао да лумпује са другозНма, а није отишао кући. Због тога ^а је изгрдила вереница Бежика Добак, са станом у Манојловићевој уличи бр. 5, те се тада одлучио на самоубиство. Брашно ђе делити у понедељак суштичко градско одељење, као зимку помоћ. Досада је раздељено 200 । нетара, а град је набавио нових 100 |нетара брашна за сиротињу.
Јадранска стража у Бзчком Петровом Салу извршила је реоргапизацију свога рада. На скупштини је једиогласно изабрана следећа управа: за претседника г. Глигорије Плавшић, парох, за потпретгедника г. др. Нандор Клајн, лекар, за секретара гђица Радојка Лолин, учитељипа, за благајника г. Светозар Вујчин, за одборнике гг. Озрен Балубџић, претсед ник општине, Новак Мудрински, бележник, Рудрлф Божик, општ. ветеринар, Миливој Цурчић, управ. школа, ЈБубипа Нонин, учитељипа,' Гизела Нађ учит., Бела Хајдушка трговац. Надзорни одбор гг. Спас Оје Лолин, п. бележник, Стеван Вратњан, учитељ, Радишко Топалски, студент. Да би се што боље исхранила и запоелила месна сиротиња у Бачком Петровом Салу општински одбор је изгласао своту од 100.000 динара. При завршетку Светосавске године општински одбор у Бачком Петровоц Селу донео је решење да се да прилог за храм- Св. Саве на Врачару у Београду 1000 дин. Одбор зд зимску псмођ основан је у Сомбору у који су ушли претставници свих хуманих Жуштава и градски већници који ће од 9 —17 о. м., прикупљати прилоге у новпу и натури по кућама. Градска сиротишта, која желе помоћ, треба да ^е јаве г^адском економу г. Николи Д^мићу. УСокодфко друштво у Бачиом Потровом селу одржало је редовну годишњу скупштину, на којој је као изасланик жупе био окпужни просветар г. Митар Петкодић, ср. судија из Ст. Бечеја. Поеле оставке старе управе изабрана је нова управа: за старешину је изабран г. Сима Ма-I'ински, чиновник, за зам-.ника г. Вранко Бугарски, кројач, за сркретара г. Момир Михајлов, учитељ, за просветара г. Стеван Воатњан, учитељ, за начелника г. Рајко Коровљев, чиновник, за заменика г. Иван Стајић, трговачки помоћник, за начечницу гђипа Босиљка Пакулин, учитељица Новоизабрана управа конституисдла се са осталим одборима. Материиско удружење у Бачком Петровом Селу У споразуму са општинском управом и учитељс т ’им збо ром организовало је дечју кухињу, у којој се већ три недеље свакодневно издаје добар и ббилан ручак за сипомашну депу чији број износи око 250 ученика. Храну прегледа свакод^евно ошптински лекар у присуству протставника оиштинске управе, а ручак кувају и деле дежурне чланице материнског упружења. —7 о. м. материнско удружење полелило јо сиромашној депи зимско одело и тиме је многима сиромашним' домовима допринело ралости. — Удоужење припеује своју забаву на Сретеније. Чист приход иде у корист кухиње за сиромашну децу. На забави чланице материнског улружења биће обучене у једноставне јевтине и скром не хаљине од пипа на ту^не, да би тиме пропагирале и код осталог света скромност и штелњу у одевању. Добровољна ватрогасна чета V М"Р гитици, која је основана још 1933 године иницијативом тадашњег општин ског чиновника г. Петра Каменка Жебељана, а која је његовим премештајем почела да замире, сала је поново оживела и почела интенвивно да ради пошто је г. Петап Жебељан попово премештен за Мапгитипу. Месно Соколско друштво, такође, сала очекује боље дане, дане рала и нагфетка, јер за голину дна колико ее г. Петар Каменко ни : е налазио у Маргитицп у друштву се није ништа радило.
Пре 50 година
~Кад се Кнез Никола, на путу свом за Петроград, бавио у Паризу, посе* тили су га многи извештачи и допие^ ници разних листова. Дописник јед^ ног пештцнског листа о томе пише своме листу ово: Кнез станује у хотелу Континентал. Његов ађутант Матановић пријављује посетиоце. Улази се без икаквих формалности. измења се неколико речи и онда се иде даље. О садањој ситуацији на Бал. кану рекао ми је Кнез да држи да ће све проћи без рата. Он је уверен да ће између Србије и Бугарске доћи дб мира, па да ће се и Грчка смирити... Колико сам могао дознати о циљу његова путовања, тражи он новаца за грађење железница у Црној Гори. То је све што сам чуо и искусио.,Г (Застава, 9 фебруара 1886). „Јављају из Београда-. Министар финансија издао је распиб на све порезне власти да ће се од сад пореза примати не само у новцу него и У храни“ (Застава, 9 фебруара 1886). * „У енглеском парламенту седи један члан који је по занимању ратар. Пме му је Јосиф Арх. Приликом једног ратарског збора у Лондону гово. рио је Арх о јаднбм стању енглеских сељака, те је тим говором задобио бираче свога среза, који су га сада за посланика изабрали. Арх долази у парламенат у сељачком оделу и недавно је одржао свој први говор“. (Застава, 9 фебруара 1886)^
Да ли ће Суботица добити трећи тон биоскоп
Суботипа, 8 фебруара. — „Авала“ филмско предузећо у Загребу полпе. ло је путем свог опуномоћеника г. Роберта Кадмона молбу Среском пачелству да му се да трећа конпесија за тон-биоскоп у Суботипи. Авала филм памерава да отвори у Суботипи трећи бирскоп под именом „Капитол" у некадашњем мађарском Пучком кругу, који је сада празан и где се само повремено приређују кон церти и балови. Среско начелство отпослаће идуће нелеље ову молбу Банској управи пошто је она надлежна да решава по молбама за кон. цесију. Досада је Банска управа увек одбијала да да и трећу концесију Суботипи за тонбиоскоп из разлога што два биоскопа задовољавају потребе. Међутим,кала се зна ла је Су. ботипа грал ол 100.6'00 становника и када се узмр у обзир да Градски биоскоп у Субртици није грађ°н за биоскопске претставе већ иедључиво за позориште, да на краЈњем северу врши једну велику културну и напионалну мисију тада је разумљи-. во да Суботипа треба да има Још најмање један тонбиоскбп. Претседништво града Суботиие противи се, такође, отварању новог бирскопа, јер би то ишло на штету градског биоскопа, који се увек из. даје у закуп. Моментано ситуапија У Суботппи је таква да се оба биоскопа налазе у рукама истог закупника, а последице овог монопола морају се свакако, осетити. Трећи биоскоп је потребан како у интересу државе, која ће добити веће прихото од улазнипе, тако и у општем интересу, јер ће у слободној утакмиди власника и закупника биоскопа добити само публика.
4
9 'I -"6