Danas

Džoni budi dobar

• maginamim kursom, na listo takvom rock univerzitetu, koji bi se bavio posebnim segmentom ove muzi-

ke defmisanim albumima Skipa Spencea Oar, Juma Dickinsona Dbde Fried, T-Bone Burnetta Truth Decay, Chrisa D.-a Time Stanđs Still, saslava Big Star Third, Alexa Chiltona like Flies On Sherbet, Tony Joe UT.itea Honieniade Ice Cream, Neila Younga Tonight's The Niglit, Viclent Femmesa Halovved Ground i Boba Dylana Time Out Of Mind, mogle bi se dokazati zanimljive teze, 'lake note” sa ovih ploča su, naime, svojevrsni batiskaf toji vodi na samo dno Ijudske bede - tamo gde individua, čiji su mozak rastočili toksini moralnog rasipa i Ijudske

kalvarije, stoji zagledana u iščezavajuću suštinu svog bića. De bitantsko delo Jolmnyja Dowda Wrong Side Of Memphis nameće se kao nova, neizbežna, lekdja na tom seminaru. Pedesetogodišnji Dowd stoji na granici života i smrti. Osluškuje psihotične, suiddalne i homicidalne irapulse iz svoje duše, bavi se vivisekdjom očaja, sublimiia životni poraz rock'n'rollom. “Ako je rock'n'roll religija, ja sam propovednik u p0... ... trazi za crkvom - kaze Johnny Dowđ. 0 čemu to propoveda u svojim psalmima? 0 čoveku

koji u graničnim egzistencijalnim situadjama, koje su mu stalno boravište, ne može danačini pravi iz-

bornego poseže za nasiljem i agresijom Numera Papa, Oh Ripa govori o sinu toji zna da je njegov pijani otac želeo ćer-

ku i da ga je zbog toga maltretirao celog života. T m gonna kill you with this song” - kaže pre nego što okonča jednom za uvek sa mufiteljem. Sličnog prosedea jei sjajna Thanksgiuing Day. Centralno mesto ovog albuma su, ipak, đve pesme, u kojima se kao partner Dowdu pojavljuje pevačica Kim Sherwood-Caso, Heaventy Feast i naročito First There VJas u kojoj glavni protagonista, suludi serijski übica, kaže sa neskrivenim cinizraora: ‘Tirst there was a funeral/and then there was a trial”. Osn.ovno sređstvo kojim se Dowd služio u stvaranju svoje debi ploče je tzv, “kultivisani primitivizam’’. Sve što se čuie izveo je Dowd sam. Uz malu pomoć prijatelja, naravno. Ono So njegovo delo razlikuje od sličnih produkata - WiD Oldham, Smog, Willard Grant Conspiracy-je.odustvo distance i ironije. Faca koja gleda sa naslovne strane diska Wrong Side Of Memphis, na kojoj se crte serijskog übice mešaju sa onim karakterističnim za

rockabiHyodmetnika, više od bilo čega potvrđuje autentičnost svega što nudi ova izuzetnajaloča.

ZikicaSimić

Tamni rub meseca

Neobičan zahtev imaju Califone na svom istoimenom debiju za FLYDADDY - send unusaual dreams to, zatim sledi adresa u Čikagu. Neobičan samo dok ne čujete njihovu muziku. Da je Tricky kojtm slučajem hteo da pravi country, njegova ploča bi zvučala kapdebi benda Califone, Mračna, sumorna, oskudevajuća u ritmovima (koji negde podsećaju i na niskobudžetne folk radove Becka) ova ploča ne preporučuje se hronično depresivnim osobama, mahom zbog toga što izaziva momentalno prestajanje iste, To jest smrt. Po broju spominjanja na nečitko ispisanim redovima minimalističkog omota albuma, reklo bi 'se da iza projekta stoji Tim Rutili. Nikad čuo. Onda znate koliko je lek ostatak benda (?!) nebitan. Ali muzika je sjajna, mračna, ali sjajna. Iza nenaglašenih, aritmičnih ritmova, kao iz daleka dopiru iedva čujne melodije (da, melodije!) numera vrlo čudnih naslova (Down Eieenhower Sun Up w/ Mule). Califone bi se mogli svrstati u nekakvu progresivnu struju no-depression pokreta, nešto kao noćna mora benda Smog. Dovoljno je čuti samo einsturzendeneubauten instrumentarijum u superbolesnoj temi To Hush a Sick Transmission, i shvatiti da je Amerika još uvek u stanju da proizvede neverovatno originalnu muziku. Redovi teksta mogli bi se sada potrošiti na slikovite ejakulatorne impresije, ali bi verovatno svako od nas imao različite asocijacije na ovu hipnotičnu slagalicu zvukova. Califone, kao i većina velikih bendova, svoje tajne otkrivaju 'ek morem preslušavanja, pri čemu nagomilavanje ulisaka nalazi prosmr. i'■ iiženje u završnoj sedamnaestominutnoj temi. Bože, da li će KL.. :.md snimiti no-depression vestern? Slobodan BC Vujanović

R'n'R EXPERIENCE,part one

byNebojšaPavličić The Beatles: She Said She Said (sa albuma Revolver, 1966)

Sredovečni rock konzument (freak?) koji ispisuje ove nostalgične redove sumnja u mogućnost verbalnog prevoda svog doživljaja pesama koje su značile njegovu r'n'r inicijaciju. Zaista mi se čini mogućim poduhvatom imenovanje onog uzbuđenja koje sam osećao dok sam prvi pur siusao arnenpsKi nn Gtone i vanovo aramancno spelovanje. Te male ekstaze (House Of Rising Sim, Heart OfStone, Shapes of Things, Sanny Aftemoon...) mogle su u trenu da promene takozvani pogled na svet. Slušajući ovakvu muziku i odrastajući u jednom idiličnom socrealističkom okruženju, reklo bi se da sam imao sretno detinjstvo.

.. When I was a boy ev ' rything was right, ev ' rything was right”

Ovi amblematični.stihovi (kao svojevrsni “tribute” ili emocionalnu šifru cilira ih, Peter Handke u jednoj svojoj lirskoj pesrai) samo su deo jednog zagonetnog, kao iz neke drarnc apsurda, preuzetog đijaloga dvbje aktera (lirskih junaka) Lennonove pe sme She Said She Said. Tanatoidne fantazmagorije (“I know what it's like to be dead”) , prenatalna iskustva. i mogućnost guhljenja. identiteta (“and you rnaking rae feel like I've never been born”), teskobne atmosfere međusobnog nerazumevanja (“She said you don' t understand what 1 said/I said no no you' re wrong") tematizovani su u dvadesetak stihova. Sve ovo (iz preterano literarne egzegezej, a pre svega, fenomenalna muzika (neprekinuti melodično-zaumni gitarskr riff, neponovljive vokalne harmonije) čine da i posle 30-ak godina (sic!) sa zadovoljstvom preslušavam ovu 2 minuta i BOsekundi veliku rockkompoziciju. . (Autorje ostareli rocker u potrazi za rollom)

Noćni košmar kraj vode

Uposlednjoj četvrtini svog u polu previtljivDg Oitmda, Vndžnija stiahotna Vulf improvizuje kao od šale jedan kratki gay dijalog, koji bi mogao svakm časa da vaskrsne u kakvoj superta aSskotd megalopolisa kojeg bilo, vrrrr, obrće se skrivena osovina gbbusa, prst iznenada, to. Želite li da ga čujete? Jer on glasi:

'Ti si žma, Šd!”, viknu am Ti si mu&aiac, Oiiamio”, viknu on.

Pomislite li da je ovo sasvim neumesan uvod za promatranje posthumno objavijenog albuma Sketehes (Par My Sweetheart The Drunk) utopljeničke zvezde imena Jeff Buckley na etiketi Columbia, molim, nabavite ovaj dvostruki cd, aktivirajte ga daljincem u žaluzinama zamra&noj četvrtastosti vrele jund<e sobesa visokom tavanicom i simfonizirani sex noire, kao prepisan iz tajne beležnice Katrin Danev zaposednute mesečarskom probudenom violendjom male radnice iz kozmetičkog salona Pobnskijevog Repulsion, kročiće u vašu neiskorišćenu privatnu scenografiju za "HiIjadu i jednu noć", potpuno ženski, mislim, iako se u ovome ne sadrži ni tračak sumnje eventualno bačen na mačizam (pravi!) Buckleyja mlađeg. Ključna i proročanska na svaki način Nightmares By The Sea, tema je

dostojna Kendre Smith i sumračne rezignacije Lise Germano, Haven't Yoa Heairt počinje tako kao-da će se svakog časa pojaviti da hrupi (nikako drugačije) jedna Patty Smith, veoma ženski oselljiva sablast Onjenta ispružiće svoje tamne i vretenaste prste između šarki New's Year Pmyer, dok če spiritualni jauk promrmljan u You <5 / već dovesli ka distorziranoj emociji finala pesme Five To One sa davna-

šnjeg albuma Waiting For The Sun sastava The Doors. Itekako. Zato što pominjanje na isti

način zauvek-miadog Jima ima na ovom mestu razloEmolikojakeko- su to i oni koji će nas u preslušavanju radnih verzija planiranog Buckieyevog albuma My Sweetheart The Drunk dovesti đo Kurta Gobaina i nirva-

nesknih upliva u redmo jednoj TkeSky Is A Umdfill ili u maločas pomenutoj NightmamsßyTheSea, takođe. Strašni obrasd smrti u miadosti, neponovljivi,

ovde su samo izvesna \Tsta uporae sudbinske igre u kontrapunktu. No, tii su pesme izuzetne ovde na svoj način. Savišenim glasom obdaren

Jeff Buckley kao da je poželeo da iskoraS barem donekle iz očekivane oratorijumske razuđenosti svojih slavnih snirmka.MmlerSuiddeMetecrSMe kao da su za njega napisali prijatelji iz The Grifters, Your Resh IsSoNice zvuči kao novolalasni ili još bolje punky relikt iz britanskih 'BO. a obrada Yard Ofßbnde Giris ženskog autorskog trijumvirata Clark-Kramer-Lorre na neld je način rekvijemzaßlondie, ili još fačnije, zamišljena Cobainova uspavanka za Courtney Love. "Jednojebolest, adrugpjezcmm”, zaključtlje Onetijev Larsen Strvoder. Oslušnete li eksplozije išoeznulih soničnih tridesefogodišnjaka zabdežene na ovakvq vrsti plo&, nema \am dmge nego da ođbijete oepiienie piotiv epidemije rock'n' roll smrtL

ZmcaKcfić

Sreda, 1. jul 1998