Danas

Milutinović je običan sluga

Srba sa Kosova i Metohije u Beograd

Da li ste očekivali da će predsednici Milošević i Milutnović ipak odgovoriti na Vaš ‘ultimatum’ sa Vidovdanskog zbora? - Poznajuđ obojicu, mislim da bi Milutinović možda i odgovono ali, on nema svoje ja. On je jedan obićan sluga i mora da sluša. Žao mi je što moram da kažem jednu grubu reč - Milutinović nema 'muda’, a ‘bezmud’ ćovek ne može da pruži otpor. Mislio sam da će Milutinović biti neka vrsta Miloševićevog kompromisa sa Srbima, pošto dobro poznajem Miloševića i njegovu usijanu glavu. On teško popušta i spreman je da žrtvuje celo Kosovo samo da ne prizna svoje greške. Nadao sam se da je Milutinović taj preko koga su mogli da se uspostave mostovi saradnje, bez obzira na različitosti, na sukobljavanja i dosadašnje optužbe, za dobrobit naroda i države. Očekivanja se nisu ispunila jer je suština problema u samom sistemu.

ni kojima je staio do ovog dela Srbije. Ne želimo da optužimo narod u centralnoj Srbiji, jer je on „uspavan" i, kao i mi prevaren, ali smo uzajamno pomalo Ijuti jedni na druge. Nismo mi doveli Miloševića na vlast, kako se to obično misli. On je učvrstio svoje pozicije pomoću naše nesreće. Kada smo mi, unesrećeni Ijudi iz provincije, koji nisu videli dalje od ‘brda’ 1987. godine tražili pomoć, Srbija i Beograd su nam poslali njega. Da su nam poslali nekog dmgog i tog drugog bi prihvatili. Posle svega shvatili smo i nemoć opozicije. Tražiti demokratsko rešenje u Beogradu a nemati ga za Kosovo i Metohiju, to mogu da čine samo politički kratkovidi Ijudi. Na Kosovu i Metohiji se već mesecima dešava katastrofa srpskog naroda, a da niko nije spreman da dođe dole i poseti te Ijude. I dalje imamo samo verbalne, patriotske i isprazne podrške iz njihovih kabineta u Beogradu. Srpska opozicija bi trebalo da prestane da se rve sa Miloševićem na ‘trulom mostu’ današnjeg sistema, jer se sa nji-

ma ‘ljulja’ i ceo srpski narod, a ispod nas je provalija. Pošto nemamo drugu opoziciju, predlažemo da svi zajedno napravimo demokratsku altemativu u Srbiji, koja bi pre ko demokratskog rešenja za Kosovo i Metohiju otvorila put ka demokratizaciji zemlje. Ako izgubimo Kosovo, stvari se time pomeraju i u najužoj Srbiji, a to samo može da izazove građanski rat. Pošto dobro poznajete Miloševića, kako objašnjavate da lakše razgovara sa predstvanicima međunarodne zajednice nego sa kosovskim Srbima? - On razgovara samo sa onima koji su jaki. Ako postanemo jak politički subjekt koji će rešavati svoju sudbinu, siguran sam da će nas svako uvažavati, pa i predsednik. Ako se to ne desi, Kosovo je izgubljeno. Milošević je ojačao svoju snagu čineći sve da mi ne postanemo politički subjekt u pregovorima. On beži od nas, beži od svoje senke, Hoće da izbriše tragove i ponaša se kao da je ‘pao sa neba', izbegavajući da kaže kako se na vlast popeo preko grbače naroda, koji je danas toUko unesrećio. Kako se desilo da pored tolike policije i vojske ugljenokop Belaćevac padne u ruke OVK , kada se već u srednjoškolskim udžbenicima Opštenarodne odbrane ući da se i u mimodopskim uslovima takvi objekti posebno obezbeđuju? - Radi se o totalnoj neorganizovanosti države. Elektroprivreda Kosova ima u Obiliću 600 Ijudi u obezbeđenju koji samo paradiraju. Čuo sam, doduše neprovereno, da je u Belaćevac ušlo 15-tak terorista i osvojilo kop. To pokazuje koliko je sistem tt uo i nesposoban, napravljen da čuva sa-

mo režim a ne narod i dtžavu. Mi imamo rukovodstvo koje gubi terotorije, čiji se narod kidnapuje, drži u logorima, čiji Ijudi ginu a nigde ne možete da pročitate telegram saučešća gospode predsedrtika Miloševića i Milutinovića ili biio koga u Srbiji, osim Ijudi iz policije, koji su neposredni rukovodioci onima koji dole ginu. Nikoga ništa ne interesuje. Njima su žrtve i potrebne kako bi mahali pred svetom da su oni u pravu a ne druga strana. Kako komentarišete da deo međunarodne zajednica sa Ričardom Holbrukom na čelu predlaže da OVK uđe u pregovore o Kosovu i Metohiji? - Očigledno je da režim u Srbiji pokazuje nemoč da se obračuna sa tzv OVK. U stvari, to je dogovor Holbruka i Miloševića da se preko vođstva OVK smiri situaciju na Kosovu i Metohiju i na taj način izbegne tragedija. Sa druge strana, to Srbima otvara oči da i oni mogu postati politički subjekt u pregovorima, ako postanu neka vojska i pokažu snagu. Priznavanjem pra-

va OVK da učestvuje u pregovorima konačno se zaokružuje Republika Kosovo. Time se priznaje i taj poslednji element dižavnosti i sada tamo postoji jedna ozbilja paradržava. Očigledno je da međunarodna zajednica, hteli mi to da priznamo ili ne, blagonklono gleda, da ne kažem podržava, sve one koji su spososbni da definišu svoje interese. Albanci su u tome uspeli. Zato i mi moramo da povučemo naše poteze. Ne mirimo se da napustimo Kosovo, niti da živimo u albanskoj državi. Jednostvano, mi ćemo ići putem kojim su išli Albanci. Sve ono našta oni imaju pravo imamo i mi. Koliko su ozbiljne najave o samoorganizovanju Srba? - Vladika i Srpski pokret otpora čine sve da srpski narod na Kosovu i Metohiji ne uzme oružje u ruke. Smatramo da to treba da radi država - policija i vojska. Mi nismo nizakakve paravojne organizacije, ali se čini da je do toga stalo režimu, Problem je što narod oseća da mu ne preostaje ništa drugo osim oružja. Jedni se iseljavaju, drugi uzimaju oružje. Ne zna se šta je gore. U situaciji nemoći pokreću se svi mehanizmi, sve snage - i patriotske, i nepatriotske i one šićardžijske. Nesposoban da nađe politički odgovor, režim je prihvatio logiku oružja albanskih terorista koji su i želeli da vlast uvuku u tu zamku. Mada smo ranije govorili da je na Kosovu sukob albanskog terorističkog pokreta i režima u Srbiji, sada je to sve više sukob dva naroda. Zato poručujemo i Albancima i međunarodnoj zajednici da u Srbiji postoje demokratske snage, koje žele da mirnim putem traže rešenje.

Režim u Srblji pokazuje nemoc dn se obročuno so ti¥ O¥K. II stvnri, to |e dogover H©ibrwk« I Miioševlćo da se preko veđstva O¥IC smlri sltuaci}« no Kosovu i Metohiji I no faj način izbegne fragedlja. Sa druge strana, to Srbima ofvara oči do 1 oni mogu postafi politički sub|ekt u ako pmiumm aeka ¥o|ska i pokažii snagu

Jelena Tasić

Holbrukovo poselo u Juniku

Beograd - Putovao je kao specijalni američki izaslanik Kosovom (tek na putu je saznao da je postao ambasador SAD pri UN), Holbruk i kao „slučajno naišao na oslobodioce". Kasnije se ispostavilo da je američka inicijativa za kontakt sa tzv. OVK bila vrlo namerna i da iza nje stoji ideja da se za pregovore sa Beogradom objedine politički misleći i naoružani Albanci sa Kosova. Čovek desno od Holbruka, politički je komesar OVK Lum Hadžiju i iz nepoznatih razloga ne odvaja se od „kalašnjikova". Slika „ratnog manekena“ več je obišla svet. Pri svemu tome ostaje jedino nejasno zašto je Holbruk dva-tri dana kasnije oštro upozorio Dansku, Švajcarsku i Nemačku da spreče naoružavanje i finansiranje OVK sa njihovih teritorija. Valjda je to mogao i direktno da im kaže, dole u Juniku.

V. Alimpijević

KOTOORAFUK: GA.I DIKMOK

Subota - nedelja, 4 - 5. jul 1998.

11