Danas

Novi iMac

FOTO: FONET/AF

Njujork - Ingo Vajc iz Nemačke zagleda unutrašnjost računara iMac koji je juče izlcžila firma Apple na MacWorld Expo 98 u Njujorku. Računar sa providnim kučištem od 233 mhz opremljen je 15-inčnim monitorom, sa 32 mb RAM-a, hard diskom od 4 gigabajta, CDromom. Promenljivo oblačno i sveže

Srbija: Promenljivo oblačno i sveže. Ponegde je u severnim i centralnim predelima moguća kratkotrajna slaba kiša. Vetar slab i umeren. zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od 8 do 12, najviša od 20 do 25 stepeni. Beograd: Promenljivo oblačno i sveže. Moguća je kratkotrajna slaba kiša. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura oko 12, najviša 22 stepena. Crna Gora: U severnim predelima promenljivo oblačno i sveže. Ponegde je moguća kratkotrajna slatv. . a. Na jugu sunčano i umereno toplo. Vetar slab i umeren, zapadni. Najniža temperatura od 3 do 8 na severu, na iugu od 10 do 18, najviša od 15 na severu do 28 na jugu. Vikend: Pretežno sunčano i toplije.

Umro oskarovac Dušan Vukotić

Zagreb - Hrvatski sineast Dušan Vukotić, dobitnik Oskara za kratki crtani film „Surogat" 1961, umro je u 72. godini, javila je agencija Hina. Vukotić je jedini hrvatski umetnik koji je dobio nagradu Američke akademije za film. Bio je jedan od osnivača Zagrebačke škole crtanog filma i bijenalnog Svetskog festivala crtanog filma u Zagrebu. (Beta)

Lolita napokon u američkim bioskopima

Los Anđeles - Kontroverzni film „Lolita" Adrijana Lina, koji se već šest meseci prikazuje u evropskim bioskopima, napokon je našao distributera za američke bioskope. Američka premijera filma, u kome glavne uloge igraju Džeremi Ajrons i Dominik Svejn, zakazana je za 15. jui u Los Anđelesu u okviru dobrotvorne večeri koju organizuje američka unija za građanske slobode. Na redovnora bioskopskom repertoaru „Lolita“ če se pojaviti krajem septembra. Zabrinuti da bi film mogao da izazove neprijatnu polemiku u javnosti, svi veliki holivudski studiji potpuno su ignorisali najnoviju verziju čuvenog romana Vladimira Nabokova o strastvenoj vezi sredovečnog muškarca i 12-godišnje devojčice. (Beta-AFP)

Zločin i kazna

Mihajlo Kovač

Unutrašnji poredak i život jednog zatvora idealna su metafora za današnju Srbiju, zemlju koja vene. Svaki kazamat ima upravnika, neophodne mu zamenike, resorne izvršioce, masu čuvara, još više doušnika, a najviše, razume se, samih kažnjenika. Upravnik određuje kućni red i o njemu se nema šta raspravljati. Sve je čisto i uredno, ograđeno zidinama i žicom od spoljnog sveta. U cOju plemenitog prevaspitavanja, dakle za njihovo dobro, zatočenici ima da rade za neku crkavicu, a u slobodno vreme dozvoljeno im je da se bave lepim umetnostima - da pišu, slikaju, sviraju, čak i pozorišnu predstavu da pripreme. Slobode ipak nema, jer zatvor je - zatvor. Uprava živi u izobilju. Jede i pije samo najbolje, zabavlja se na terevenkama, nagrađuje poslušne, kažnjava buntovnike. U preteranoj revnosti, mnogi čuvari pokušavaju da se dodvore upravniku viškom profesionalne surovosti i veštim ulizivanjem. Dođe li neka komisija da pregleda zatvor svi će u velikom strahu da kažu da je sve u najboljem redu i da nigde nije tako divno i krasno kao unutar baš tih zidina. Zbog zimske pobune pre godinu i po dana, Beogradu je uveden specijaini vaspitni režim koji ovih dana doživljava übrzanu „implementaciju". Pošto su političke vođe pobune ućutkane tako što je jedan od njih prebačen za batlera u zgradu uprave, a ostali izolovani u samice, došao je na red Univerzitet. Novim Zakonom o univerzitetu odstranjeni su, uz rektora, svi oni dekani, profesori i asistenti koji su dali podršku studentskom protestu. Na njihova mesta dovode se novi provereni vaspitači od upravnikovog poverenja koji će revnosno proterati slobodu misli i kritičkog razmišljanja o zajedničkoj nam sudbini. Nema više politike (!) kažu oni kojima je upravo politička servilnost otvorila put ka dugo snevanim položajima. Prekjuče objavljen spisak novih članova upravnih odbora visokoškolskih ustanova, izvan kazamata doživeo bi podsmeh, sažafjenje i surovi moralni bojkot, ali u zatvoru se on ima primiti ćutke i pognute glave. Nedokazani naučnici, falš umetnid, večiti studenti, stranački aparatčici, pravničke kalfe, sumnjivi biznismeni, medijske dlipeuvlake - sve se to našlo na dičnom spisku Ijudi koji će vladati obrazovanjem mladih u Srbiji. Od njih će se mladost Srbije učiti znanju, poštenju, Ijudskim i naučnim vrlinama! Na šta će to izaći pokazuju već prvi dekreti novih političkih namesnika; na jednom fakultetu zabranjeno je profesorima i asistentima da napuštaju Beograd, na drugom da parkiraju svoja vozOa pored zgrade, na trećem je naloženo šefovima katedri da odrede žbira koji će voditi evidenciju o ponašanju nastavnog osoblja. Nedavno je kao senzacija primljena vest da je neka humanitama organizacija u Sudanu otkrila postojanje robova. Zar se za takvo otkriće moralo tako daleko putovati?

Zgrada u skladu sa slikarom

Pariz

Postavka, a i sama zgrada Muzeja Pikasa u Parizu je nastala neobično, baš u skladu sa samim slikarom! Zakonom iz 1968, Francuska dopušta, na dobrobit naslednika i države. da nasledna taksa može da se plati umetničkim delima iz zaostavštine pokojnika. Zahvaljujući ovom zakonu dobar deo slika, crteža i keramike Pabla Pikasa, kao i slike Braka, Sezana i Rusoa iz njegove kolekcije prelazi, posle smrti slikara 1973, u ruke Francuske Republike. Upravo ta dela čine postavku ovog muzeja. Pored ovih umetničkih predmeta izložena su i dokumenta i fotografije koje svedoče o političkim i Ijubavnim zanosima, zabludama i razočaranjima ovog strasnog Španca. Istorija zgrade u kojoj je smešten ovaj muzej je još zanimljivija. Palata je podignuta sredinom XVII veka za plemenitog gospodara Fontnea, Pjer Obera, kraljevog poreznika na so. Tada je to najveća građevina u Mareu (Močvara), kako se taj deo Pariza naziva. Kako je vlastelin Ober „dosoljavao" iznos koji su poreski obveznici trebali da plate, potkradajući tako i kralja i građane, duhoviti Parižani prozvaše prestižnu palatu nastalu na toj krađi: „Slanuša". Übrzo po izgradnji palata postaje Mletačka_ ambasada (1671), potom rezidencija porodice Žuinje, a od 1829. godine u njoj su smeštene ugledne inženjerske škole: „Central", a potom „Skola znanja i zanatstva". Najzad u njoj je Pikasov muzej. Zgrada je menjala vlasnike, namenu, njena unutrašnjost je preuređivana, ali je ime, za sve to vreme, sačuvala. Bila je i ostala: „Slanuša"!

Sumnjarfi da će naši Pjer Oberi, ma kako se oni zvali, ostaviti za sobom palate pa makar one i bile: „rnituše", ..duvanuše", „haračlike", „kovertuše", „drp-kule". Pre će biti da će njihova ~zdanja“ neki naši potomci morati još i da ruše. Zoran M. Cvijić

24/Danas

DOSTA JE ZA T1ŽH3S

Petak, 10. jul 1998.

POSETUE NAS NAINTERNETU www.atlas.co.yu DINARSKI SEKTOR DEVIZNI SEKTOR Atlas BELGRADE • VUGOSLAVIA

mdeol B

Beogpad, DimitPija Tucovića br. 13 tel. 011/344-00-90 (3. liniie) tef/fax. 011/444-46-17, 459-569, 454-991 e-maH: Logo@EUnet.yu r\o telefoni telefaksi centrale telekomunikadoni ureda)i i oprema mobilna telefonija oprema i prlbor' pribor i oprema za računare