Danas

Magija koja spaja Džeronima i Hemingveja

„Gaudi" - Poslednji bastion odbrane Beograda

Tfeba stvoriti ambijent i emociju i tada muzika postaje univerzalni jezik“, izjavio je Džo Zavinul, tvorac ..svetske muzike“, i ovogodišnji gost beogradskog Samertajm džez festivala. Kanć ~Gaudi“, u Gospodar Jevremovoj ulici na Dorćolu, koji je ime dobio po spanskom arhitekti Antoniu Gaudiju, nudi baš to: idealnu propordju emocija i ambijenta. Ako ste osetili harmoniju zvuka i slike u „Lisabonskoj priči“, kultnom filmu Vima Vendersa, i ako ste doživeli emocionalni intezitet epopeje Huga Prata o Kortu Maltežaninu, u ~Gaudiju“ ćete sigurno pronaći azil za bekstvo od košmarnih sekvenci beogradske svakodnevice. Književnik Svetislav Basara u jednom od svojih romana tvrdi da nije nemoguće napraviti vremeplov. Dovoljno je samo uskladiti muziku, alkohol i nikotinski dim, i pronaći put kroz lavirinte vremena i prostora. U tom slučaju ni Tom Peti koji na akustičnoj gitari razlaže akorde američkog juga u ~Gaudiju“ ne bi bio halucinadja. Zato vam sigumo neće biti neobično ni ako vas, baš na ovom mestu, Korto Malteze ponudi cigaretom, ili ako za šankom ugledate lica koja neodoIjivo podsećaju na Markesa, Borhesa ili Ljosu. To je deo ~Gaudijeve“ ikonografije, isto kao portreti iznad šanka: legendamog indijanskog poglavice Džeronima („nikad ne vemj belcima"), ili velikog književnika (i ništa manje čuvenog alkoholičara), Hemingyeja, koji vam bodu oči dok ispijate tekilu na ritualan način, uz obavezne rekvizite; so i limun. Reprodukcije Salvadora Dalija i Pikasa okačene na zidovima, sa istom onom gitarom na kojoj bi svirao Tom Peti, neo-

doljivo asociraju na mitologiju Španije oličenu u koridi i biku kao arhetipu tamošnjeg uzavrelog mentaliteta. Muzika (uglavnom latino i fanki) idealno korespondira sa vizuelnim doživljajem i stvara atmosferu autentičnosti koja u ovaj kafić privlači goste kao što su osoblje španske ambasade u Beogradu, novinare radija B 92, i naravno „ekipu iz kraja“. Po strukturi gostiju ~Gaudi“ je atipi-

čan kafić za vreme koje će se u istoriji pamtiti kao invazija „rolingstonsa" (kotrIjajućeg kamenja), onih koji nikako ne uspevaju da usklade obilje para i deficit manira i stila. Zajedno sa još nekoliko kafića sa Dorćola i Vračara, ~Gaudi“, kako kažu njegovi gosti i gazda Milan, predstavlja ~poslednji bastion odbrane Beograda". Strategiju uspeha i promocije u ~in“ mesto, ovaj kafić nije gradio na fensi udarcima, niti na skupom i agresivnom marketinškom nabacivanju. U ~Gaudi“ se ne do-

lazi slučajno ili po inerciji vešto dizajnirane reklame. Ovde se okupljaju urbani likovi koji bi se najpreciznije mogli okarakterisati kao „gotivan kvaJitet". Oni takoreći instiktivno osećaju spontanost i misteriju ~Gaudija“ i samo njima znanim kanalima, gotovo na konspirativan načtn, prenose je do onih koji imaju identičan „pogled na svet“. Zato „Gaudi", iako je beogradski kafić, lako možete zamisllti u lisabonu, Barseloni ili nekom latinoameričkom gradu u kome je surovi ali i nostalgični Alvar major, ili neki Markesov „pukovnik" ostavio pečat svojih uspomena. Enterijer kafića oslikavaju njegovi gosti. Oni ovde ostavljaju svoje amajlije koje „Gaudiju" daju šarm improvizacije, po kome se on izdvaja od standardizovanih kafića koji svoj život svode na sterilnost, kako muzike, tako i gostiju. Kada bi kojim slučajem'Fidel Kastro svratio u ~Gaudi“, iako sumnjamo da bi se ideološki složio sa „ekipom", sigurno ne bi ostao ravnodušan Morao bi ostaviti bar neki znak svoga prisustva, bar koju cigaru, ako ne komandantski kačket. Ako se po čemu poznaje lokal, onda je to šank i „prva šank linija". U „Gaudiju“ šank nije distanca i stereotip, već sinonim za pozitivnu energiju koja struji celim kafićem. S jedne strane šanka su Džeronimo i Hemingvej a sa druge gosti koji tekilom raskrinkavaju iluzije vremena i prostora. Konobar je, takođe, jedan od „posvećenih" kome je glavni zadatak, ne da naplati račun,

već da granicu, prostor-vreme, učmi što prozirnijom. 1 Pored noćnog, kafić ima i svoj prepbdnevni život. Depresija koja izbija iz novina lakše se savlađuje ako ih uz kafu čitate baš ovde. U „Gaudiju" možete sresti Kornelija Kovača, Milorada Pavića, Delču. Ovde nema tenzije, pa samim tim ni agresije. lako nema novokomponovanih „idijanaca", ima „kauboja". Dakle, ima stila, a nema primitivizma. Sredom.se ovde okupljaju članovi „Rotari kluba“. Domaću muziku, sevdah sarajevske „škole", jugonostalgične perverzije, Bregino i Kustino recikliranje u „Gaudiju" sigumo nećete čuti. Cene su „popularne“. Bašta je idealna za kuliranje. „Gaudi“ je deo organske celine sa Dorćolom i što je interesantno, priljubljen je uz jedan drugi, ništa manje ~in“ kafić-“Bizar“. Sticajem okolnosti obadva žive u nekoj vrsti simbioze ili koabitacije. Naslonjen na inspirativni šank i zagledan čas u Hemingveja, čas u Džeronima, dobar deo noći sam proveo tražeći u njihovom društvu Huga Prata. Umetniku kome je život vezan za Argentinu i Italiju sigurno bi se svidelo ovakvo mesto. Nisam ga video, ali su mi rekli da je sledeće noći svratio sa Kortom na piće. Raspitivali su se za mene. Pevušili su „Baladu o slanom moru“. Korto je ostavio svoju šapku koja sada visi iznad šanka. Basara je ipak bio u pravu. Vremeplov postoji. Dovoljno je samo upoznati magiju „Gaudija".

“Blu devil” za “izuvanje riba” Specijalitet kuće su dva koktela: J3lu devil“ i „Testarosa". Tradidja je potvrdila da je prvi nenadmašan u operadji „izuvanja riba". Vizuelno prirnarnljiva „Testarosa" je eliksir za popravljanje raspoloženja. Sastojci ovih koktela su tajna kuće tako da i pored našeg insistiranja nismo uspeli da ih otkrijemo. Ali, da se rihe izuvaju, stvamo se izuvaju.

Zomn Panović

Kratka azbuka svetskog kulinarstva

3ik?3db? Aroz con polo U ishrani Seranosa, konzervativnih stanovnika kontinentalnog dela zemlje, preovlađuju žitarice i krompir. Kostenosi, naprednlji živalj nastanjen u priobalju, svoju ishranu zasniva na pirinču, pasulju i, naravno, ribi. Aroz con polo je naziv popularnog jela koje se pravi od pirinča i pilećeg mesa. Popularna je i cavisa, mešavina raznih vrsta riba, pečenih sa lukom, paradajzom i raznim začinima, kao i fritada, kako nazivaju pečenu svinjetinu. Stanovnici ove zemlje vole da jedu proizvode od testa, a naročito empanadas, pecivo filovano mesom ili sirom i ilapinjakos, što je ime za pitu od krompira i sira. Vruće pecivo je česta užina između ručka i večere. Inače, u Ekvadoru ova dva obroka gotovo nikako ne mogu da prođu bez raznih vrsti čorbi i supa, od kojih je najpopularnija lokra, napravljena od krompra, sira, mesa i avokada. Sveže voće, naročito banane, dostupno je svim stanovnicima, pošto klimatski uslovi utiču da njegova cena bude izrazito niska. Hrana i kultura njenog konzumiranja je važan deo kulture Ekvadorijanaca. Svaki praznik se koristi za spremanje specijalnih jela, pri čemu svako mesto ima svoj lokalni specijalitet. Glavni obrok biva serviran u podne. Boravak za stolom, pored jela, podrazumeva i ćaskanje, ali i ozbiljne poslovne razgovore.

Pirukad Krompir, kupus, šargarepa i pasulj su najrasprostranjenije vrste povrća, dok su jabuke, trešnje, kruške najpopularnije vrste voća. Estonci vole i šumske plodove, među njima borovnice, divlje jagode i maline. Svinjetina, govedina, jagnjetinja, teletina, piletina i kobasice su najčešće konzumirane vrste mesa. Bakalar, losos, list, haringa, štuka, grgeč i bela riba su najrasprostranjenije vrste ribe, koje se serviraju sušene ili pečene. Osim mleka, popularni mlečni proizvodi su jogurt, buter, pavlaka, kolibarski sir. Većina stanovmka svakodnevno pije čaj ili kafu. Pirukad, pecivo filovano mesom i povrćem je popularno jelo, aii se nacionainim obeležjem smatra rosolje, krompir-salata sa korenom repe i haringom. Kiseli kupus se često služi sa kajmakom ili vrhnjem. Za Božić, stanovnici Estonije jedu verivorts, u prevodu „krvava kobasica", svinjetinu u pihtijama, guščetinu, kiseli kupus, krompir, prepečenl hleb, a sve to zaiivaju pivom iz domaće radinosti. Ražani hleb, jaja, sir, pahuljice, pecivo ili sendviči najčešće čine doručak, uz koje ide mteko ili kafa. Glavni obrok se služi iza podneva, a sadrži supu, glavno jelo sa mesom ili ribom i desert. Supa se najčešće pravi od kupusa i graška, a desert podrazumeva komad kolača, sladoled ili voče, sveže i konzervirano. Večera, kao lagani obrok, se služi iza šest časova predveče.

Mto©[]o Shuro Godine gladi, izazvane sušama i ratom, bitno su uticale na navike u ishrani stanovništva. Najcenjinija namirnica je meso, i to piieće, kozje, ovčje i goveđe. Meso se najčešće peče sa crnim i belim lukom, Ijutom paprikom i to na masti. Rasprostranjeno jelo je shuro, načinjeno ođ naraslog testa i mirođija, koji se zajedno kuvaju, a uz koje se služi sočivo ili druge vrste povrća. Shuro je glavno jelo tokom ručka i večere, a nama može biti neobično da se uz ovu vrstu testa jede injera, hleb napravljen od prosa ili kukuruznog brašna, kvasalog u vodi. Duručak se često sastoji od meda i kitcne, ovaj put nekvasalog hleba. Pored toga, u prvom obroku Eritrejci konzumiraju fit-fit, sos sa injerom i gaat, kako nazivaju ječmene pahuljice. Neko bira jogurt, a neko čaj. Kopti ne jedu mlečne proizvode sredom i petkom, a mnogo je onih koji se uzdržavaju tokom celog Uskršnjeg posta. Muslimani ne jedu svinjetinu i ne piju alkohol. U restoranima se nudi tradicionalna, ali i italijanska hrana, koja je postala popularna u Eritreji u periodu od 1990. do 1941, dok je ona bila kolonija Italije.

G. Brkić

24/Danas

Subota - nedelja, 11 - 12. jul 1998