Danas

Duša od čoveka

Pedesetogodišnjica diskografske kuće Atlantic i remasterovano CD izdanje legendarne kompilacije The Story Of Them fe-

aturing Van Morrison skrenuli su ponovo pažnju na Berta Bernsa, izuzetno zanimljiv, a ne tako poznat lik iz istorije rock muzike. “Gy To Me (1961) je bila pmui souL Ni pop, ni country } ni R&B. Jedino se mogla oznaad kao souL Takoje sve po&b” - kaže Solomon Burke povodom spomenute Bemsove numere. Bert Bems pripada onoj plejadi izuzetnih ličnosti, kakvi su Jerry Wexler ili Jerry Ragovoy, koji skriveni od svetlosti pozoraice, u studiju - kao producenti, aranžeri ili autori pesama - osmišljavaju celu stvar. Egzekuciju i slavu prepukaju dmgima. Rođen je u Bronksu 1929. godine, u porodid raskih emigranata. Od najranijeg detinjstva sviiao je klavir. Pohađao je jedno vreme famoznu muzičku školu Julliard. Buran teperament ga je, međutim, prvo odveo na ivicu kriminala, pa kasnije na Kubu gde se, kako je voleo da se hvaiše, bavio ‘'švercovanjem amžja i dmge". Po poviatku sa Kube, sa guajira ritmom u ušima i krvi, počinje da piše pesme. Jedan od prvih hitova bila je legendarna Tmist And Shoul koju su u prvobitnoj verziji “masakrirali” The Topnotes. To međutim nije smetalo da, godinu dana kasnije, postane hit za The Isley Brotherse i jedna od najizvođenijih pesama u istoriji ove muzike. Od 1960. godine radi za Atlantic. Iz tog perioda najpoznatija je njegova sa-

radnja sa Solomonom Burkeom. Suštinu Bemsove uspešnosti i magje otkriva Jerry Ragovoy govorea o njegovom "osećajaza uliai”. Kada je 1966. godine poslao Vanu Monisonu, sa kojim je sarađivao dok je bio član Them, kartu u jednom pravcu za Njujork, Bems je dao svoj najveći doprinos rocku. On je izvukao Morrisona iz irskih zabiti i doveo u Ameriku. Nastavak te priče je već istorija. Njujorska saradnja Bemsa i Morrisona nije bila uspešna. Brzo su se posvađali. Razlozi su bili estetske i materijalne prirode. Bmm-Eyed GrL, jedna od nekoliko najlepših rock pesama ikad napisanih, podsetnik je na tu avanturu. Bems nije bio “sladak” tip. Bamey Hoskyns kaže da je on bio " 'soul man’ sa srcem sitnogpmxmmta”. To srce ga je izdalo 30. decembra 1967. godine u hotelskoj sobi na Menhetnu. Ovogleta pojaviće se dvostruM CD sa njegovim klasičnim produkdjama. Biće to zvezdani trenutak sezone.

10 najvećih hitova Berta Bemsa - The Tsley Brothers; TMst And Shout - Betty Harris: Cry To Me - Gamet Mitrans & The Enchanters: Cry Baby - Solomon Burke: Goodbye Baby (Baby, Goodbyej - Ben E. King: U's AU Ouer - Thera: Here Comes The Night - The Drifters; Under The Boardivalk - Freddie Scotfc Are YoaLonely ForMe - Van Morrison; Brown-Eyed Giri - Erma Franklin: Piece OfMy Heart

Zikica Simić

Bert Berns

Solomon Burke

Grit killers

Prošle nedelje smo u ovoj rubrid pisali o bendu PopCanoa Današnji meni popunjavaju Grit Kisser, takođe iz Gejnsvila u Ftoridi. Pored zajedničkog grada ova dva benda spaja i saksofonista Donald Undeen, ame rikanische freund potpisnika ovog teksta. Naravno, svima bitrebalodabudejasno da je svaka mogućnost nepotizma i pristrasnostiisključena, jer zbog ovih par redova Grit Kisser neće postati populamiji ni u Amerid, niuSrbiji (gde?!). Kada sam prvi put čuo njihov album Motorboatin (Soapy Fist Records) učinilo mi se da je njihova muzika sirovi spoj Morphine i Jon Spencer Blues Explosion. Takav utisak stvara agresivna svirka, i snažan, frenetični vokai koji pokušava da se probije kroz nju. (U sve to valjalo bi dodati i malo sonikyouthovskog osečaja za latentnu jazz improvizacfu. Pa, čak i produkrija podseća na njih.) Međutim, Grit Kisser imaju da ponude malo više od navedenog. Samoproglašeni kao art rokeri, bolje red, rok dizajneri, Grit Kisser sebe doživljavaju kao spoj praistorijskog i postmodernog. Situirati ova dva pojma u rokenrol.

i onda okriuiti za sve Stooges i Doors, i s dmge strane Dinosaur Jr i Sonic Vouth, bilo bi malo neozbiljno. Motorboatin (sada sledi zaključak nakon više slušanja!) poseduje određenu dozu eksperimentalnosti

kakvu provociraju na svojim pločama The Fall. Cak vrlo često, distorzirani vokal Grit Kisser upućuje direktno naMarkE. Smitha. Međutim, ovde je dominacija vokala, upadljiva kod The

Fall, zamenjena dominacijom instrumentalnih delova, što negde može da sugeriše i tipičan muzičarsko-improvizacioni pristup. A onda upravo taj momenat replidra onom ugođajnom atmosferičnom osećaju muzike Fall koji direktno asocira na predgrađa Londona, ili Mančestera, što u američkoj verziji biva zamenjeno zahuktalom trileroznom slikom (ne smem ni da se zapitam kakve) Floride. Da li na omotu aibuma razaznajete devojku u kupaćem kostimu koja jaši motor od glisera? Tek sada bi trebalo da vam bude jasno da David Cronenberg snima novi Olm na Floridi

Slobodm BC Vnjanavić

Goli u sedlu

Gamžni mk stvorni je one-M ivorukrima šezdesetih kao što subUi Kingsmen, the Seeds, the Standells i the Count Five, oii mnogi veruju da je zimkusW(muscimenzahwljujuabendouimapopultheLyves, theCynics i the Nomads. Ovo je samo deo teksta koji se nalazi na bukletu kompOadje Fuzzy Logic (RPM USA] koja predstavlja jedan od mogućih preseka najboljih garažnih (surf, punk, glam, pubrock...) bendova današnjice. Garažni rock od Elvisovog mrdanja kukovima do strip-teksta koji je propratio omot albuma Goo Sonic Youth. Ideja buntovnosti od koje se rock/garage muzika praktično i jedino sastoji. Velike pretenzije malih dimenzija... I da ne filozofiram dalje. Garažni rock je još uvek ono što je bio i u doba Stooges, oponent svemu, neprodana duša rockandrolla. Kojoj čak ni pojave poput Jon Spencer Blues Ezplosion, svojim združivanjem artelitizma visoke produkcije i prkosnog bunta koji tu produkdju treba da rastura, nisu uspele da spuste cenu. Sumanuto bi bilo nabrajati sve prisutne bendove, mahom zbog toga što većina nije poznata ni autoru teksta, te svaka eventualna (prjocena ostaje bez dubljeg upllva. Ipak, The Walkers su napravili sjajan roadmovie instrumental Ouun, Cork & Stomp. Izrazito vitalni su Latimer i Montgomery Cliffs, The Walking Screams šizofrenično rekapituliraju naduvane šezdesete, X-Impossibles čuvaju čast psychobilly-ja, a Lunchboz tradidje post-mudhoney popa itd. Uz svaki od epiteta bilo kojeg benda obavezno se mora dodati kul, budud da (šire shvaćeni) garage zahteva nužne rekvizite poput upaljene dgarete, iscepani džins, pivo, sa kojima se prirodno sažima graded jedan nadn života. Budud da vam je jasno koliko je lako takav imidž ostvariti, jasno vam je i koliko je teško biti iskren ispod sve te šminke. Fuzzy Logic je go ispod pojasa.

Sbbodan BC Vajanović

Vukodlaci Teksasa

Jedan sumpomo žuti gaučo sa gitarom, nekakav uzneseni apostol sede brade i sa nečim između mandoline i bendža u visini gmdi, plastelinsko smeđe i natmureno sivo kučno čudovište u sedećem polcžaju i prekrštenih ruku, te najzad šumski boem u drvetu sa rastegnutim mehom harmonike, dmštvo je okupljeno na krvavo i belo iskockanoj ploči šaha ili kafanskog stolnjaka što poput kakve iščašene bMjske ilustradje klasi naslovnu stranu aktuelnog albuma sastava The Gourds imena Stadium Blitzer (Watermelon Records). Jer, o da, The Gourds su Bibliji više negoli skloni, no način na koji tu sklo nost upražnjavaju van svake je diskusije.

Imate li na umu i da im je prethodni album nosio naziv Dem' Good Beeble, a onda i to da bi se njihova muzika mogla opisati kao melanholija The Dream Syndicate odsvirana na izvestan autentični ska \ način, cajun in-

strumentarijumom i iz pimk übeđenja, razumećete da se ovako raSimovana religioznost jedino uklapa u nadrealne i košmamom jarkošću ocrtane spiritual-

ne ambijente u ko zna kakvoj, verskim ludilom obuzetoj, zabiti američkog juga. Što je sve naravno groteskni štos iz kuće krivih ogledaia. Jer The Gourds su sve samo ne skloni ma kakvoj fanatičnoj tričariji Oni su demonstratori novog američkogjara. Ako ste već pomislilidajeOisino Queen sa prvog albuma Tweedyjevih Wilco najved autorski domet devedesetih u maniru Jagger-Richards, te da bi tu negde mogao da senađejošjedino Charlie Terrell sa

jednom a la Stripped nmnerom Piece of Tune na svojoj drugoj ploči Angry Southera Gentlemen, onda vam Magodia pod brojem tri na Stadium Blitzer dolazi

kao upozorenje da veselost sa ivice Kmba nikada ne prestaje da se kntrija Ova je numera uostalom inspirisala i naav teksta koji fitate čujete li The Gourds zavijajuće urlike u refienu, prisetićete se, mnogo sofisticiianijeg doduše, zavijanja Warrena Zevona u njegovoj pesmi Wemwbes ofLondon (Vukocßad Londona). Ali, ovo su vukodlad iz teksaScog grada Ostina, koji u Piaid Coat zvuče kao banda desperadosa naterana da podražava milozvučnost hora BečJdh dečaka u stondiranom stanju, doku fenomenalnoj LGO cdoživotni samokurvajufi pakleni bordel, sa svojim svodnidma, svojom odebljalom i perverznom madam i podjednako bezvoljnim bludnicama i mukerijama, počinje najednom da se odmotava u malecnim kruaćima, dobijajufi svaki put na prkosnoj energijL Ko s đavolom tikve sadi, The Gourds (pogledai u rećnik!) mu se o nervni sistem lupu! Oh, pa gde je taj đavolski zasad, r ;te, samo brzo?

Zorica Kojić

Sreda, 15. juJ 1998.