Danas

Posmatračka misija od danas na Kosovu i Metohiji Diplomatske patrole kreću u obilazak

Priština - Patrole posmatračke misije diplomata akreditovanih u Beogradu danas će se okupiti u Prištini i krenuti u prvi obilazak Kosova i Metohije, ali novinari neće moći da ih prate na njihovom prvom zadatku. U Američkom informativnom centru u Prištini kažu da „novinari sigurno neće biti sa posmatračima“ i da će „posmatrači ići po svom planu“. Sef američke posmatračke misije, potpukovmk Džon Filija imaće tim od četiri člana, koji će se uvećati kasnije, kada ostali članovi dobiju vize.

U Prištinu je stigao i deo ruske desetočlane gliplomatske posmatračke misije, koju će predvoditi politički savetnik u ambasadi u Beogradu Vladimir Ulasijevič. Zemlje članice Evropske unije imaće 25 posmatrača, koji će biti raspoređeni u Prištini, Peći, Kosovskoj Mitrovici i Prizrenu. Zapadni diplomatski izvori u Prištini kažu da još nije do detaIja utvrđena tehnika i metodologija rada posmatračkih patrola. Nije isključeno da će, kako misija odmakne, i novinari po-

vremeno moći da prate diplomate. U ponedeljak, kada je simbolično počela ta misija, šef američke diplomatske misije u Beogradu Ričard Majs rekao je da će članovi patrola biti „stručni, obučeni i nenaoružani Ijudi“. Njihove maršrute biće mnogo rizičnije od one koju su imaH u ponedeljak ambasadori i novinari koji su pratiii njihov prvi obilazak Kosova. Tada je, tokom tročasovne misije i pređenih 130 kilometara, diplomatski konvoj išao samo područjem pod kontrolom policije, što je u nekim albanskim krugovima u Prištini ocenjeno kao neuspeh, jer se nije išlo tamo gde ilegalna Oslobodilačka vojska Kosova kontroliše teren. Srpske vlasti u Prištini kažu da oni nemaju informacija o ovoj misiji, niti o broju diplomata, kao ni o tome kuda će se kretati. (Beta)

Drobnjak: Nemamo šta da krijemo

Priština - Pokrajinski sekretar za informacije Boško Drobnjak izjavio je da je u interesu srpskih vlasti da „svi činioci međunarodne zajednice spoznaju pravo stanje“ na Kosovu i Metohiji. ~Mi na Kosovu i Metohiji nemamo šta da krijemo. Naprotiv, u našem je interesu đa svi činioci međunarodne zajednice spoznaju pravo stanje, a do toga će najbolje doći neposrednim uvidom", izjavio je Drobnjak.(Beta)

Stigao rekordan broj izbeglica

Podgorica - Od izbijanja nemira na Kosovu, prekjuče je u Crnu Goru ušao i zatražio pomoć u zbrinjavanju rekordan broj privremno raseljenih lica. Prema podacima Komesarijata Vlade Crne Gore za raseljena lica, na prihvatnim i evidencionim punktovima na sjeveru Crne Gore registrovan je dolazak 707 osoba sa Kosova. Privremeno raseljena lica doputovala su sa 112 vozila, među kojima je bilo po devet autobusa i kombija, a ostalo putnički automobili. Među tim osobama bilo je samo 150 odraslih muškaraca, dok su svi ostali, njih preko 550, žene i djeca. Po nacionalnoj strukturi i dalje je najviše Albanaca oko 450 - zatim Srba 117, Muslimana 88 i 42 Crnogorca. M. D.

FOTO: EOJTEHS

Deca najveće žrtve: Albanski mališani ispred Američkog informativnog centra u Prištini

UNHCR: Od troje otetih, dvoje oslobođeno

Beograd - Nikakva formalna saradnja, pa čak ni kontakti Visokog komesarijata UN za izbeglice sa Oslobodilačkom vojskom Kosova ne postoje. Čak je i Ričard Holbruk imao poteškoća prilikom identifikovanja vođstva OVK - izjavio je, odgovarajući na novinarsko pitanje na jučerašnjoj konferenciji za štampu Eduardo Arboleda, koordinator Kancelarije UNHCR za dugoročna rešenja. Prema njegovim rečima, UNHCR je kontaktirao sa OVK samo po pitanju vraćanja srpskih izbeglica, poreklom iz Krajine, koji su oteti iz autobusa na liniji Dečani - Peć. - Od troje otetih izbeglica, prema našim infor-

macijama iz Crvenog krsta, dvoje je oslobođeno - izjavio je Arboleda, napominjući da se sa OVK kontaiktiralo i prilikom obilaska sela Junik. Odlazak u to selo organizovan je zajedno sa predstavnicima jugoslovenskih vlasti. Prema izveštajima iz Albanije, registrovano je 10.000 lica izbeglih u ovu zemlju, dok Komesarijat procenjuje da ih je bar 13.000. Takođe, vlasti u Crnoj Gori tvrde da je kod njih izbeglo između 10 i 11 hiljada. Arboleda tvrdi da veliki problem predstavlja i činjenica što se ne zna koliko je Ijudi „inlerno" izbeglo iz jedniir krajeva Kosova u druge, niti se zna gde su ta lica smeštena. V. P.

Improvizacije ili cik-cak diplomatija

Diplomatska „prestrojavanja“ o odgovornosti za sukobe na Kosovu

Beograd - Prema poslednjim izjavama američkog izaslanika za Balkan Roberta Gelbarda, SAD i njihovi saveznici mogli bi da destabilizuju OVK ako ova i nadaIje odbija da se pridruži pregovorima o miru. Gelbard je izneo stav da napadi NATO na položaje OVK nisu u izgledu, ali da postoji spremnost na različite vrste ometanja OVK ukoliko uporno odbija saradnju. Istovremeno, pred jučerašnje zasedanje Kontakt grupe u Bonu, Holbrukov kolega Kristofer Hil, američki ambasador u Makedoniji, najavljuje da novih sankcija SR Jugoslaviji neće biti, kao ni slanja NATO trupa u region. I pored svega toga, Gelbard je još jednom označio jugoslovensku stranu kao najodgovorniju za kosovski sukob, što je samo kockica više u mozaiku „cik-cak“ diplomatije u kojoj se naizmenično popušta i zateže čas prema beogradskom režimu, čas prema liderima kosovskih Albanaca i odnosu prema OVK. Diplomatske aktivnosti američkih i ruskih izaslanika na Kosovu, sudeći prema sve protivrečnijim izjavama koje hotimično ili u nedostatku prave strategije i ciIjeva iznose iz dana u dan, najviše liče na „improvizaciju bez teme“, kao što je zaključio komentator londonskog „Tajmsa". Samo za poslednje dve nedelje američka diplomatija menjala je svoj odnos prema „krivcima“kosovske drame, od kontroverznog davanja legitimiteta ilegalnoj OVK, sastankom Holbruka sa predstavnicima ove organizacije, preko pretnji bombardovanjem od strane NATO srpskim snagama bezbednosti na Kosovu, do poslednje navedene Gelbardove izjave, prema kojoj se prvi put težište pretnji sa srpske strane prenosi na OVK. Primetno je da su događaji počeli da se odvijaju u ovom pravcu nakon susreta Jeljcin - Milošević. Ruska strana navodno drži „protivtežu“ američkoj, što se najjasnije sagledava u izjavama Nikolaja Afanasijevskog, ru-

skog ministra spoljnih poslova. Afanasijevski ističe da srpske vlasti ispunjavaju osnovnu tačku moskovskog sporazuma - uzdržavanje od nasilja, a od takve formulacije ne beže ni njegove zapadne kolege. Hvaleći principijelnost beogradskog režima, Afanasijevski za primer uzima „komplikovani slučaj" Kijeva, koji je „završen s minimalnim naporima i bez žrtava, pogotovu među civilnim stanovništvom". Afanasijevski nedvosmisleno optužuje OVK za terorističke akcije i ističe da ruska strana sa OVK ne bi pregovarala, jer „OVK ne prihvatamo". Simptomatično je da je posmatračka misija, predvođena Ričhrdom Majlsom i Jurijem Kotovim, ambasadorima SAD i Rusije u SR Jugoslaviji, išla putem koji kontroliše srpska policija, pri čemu se diplomate nisu približile ni jednom uporištu OVK, kao ni delovima teritorije koju OVK kontroliše. Reklo bi se da je veza, koju je Holbruk pokušao da uspostavi sa OVK, u privremenom prekidu. SAD je shvatila da Rugova ne uspeva da uspostavi kontrolu nad OVK, pa je za sada nejasno da li će sledeći korak američke diplomatije biti jači pritisak na OVK da prihvate Rugovu kao legitimnog lidera, ili će se pomiriti sa stanjem na terenu i podržati one albanske političare koji su prihvatljiviji ovoj ilegalnoj organizaciji, Dodatni problem za strane diplomate je, kako kažu, što se za OVK još uvek ne može sa sigurnošću tvrditi da li je reč 0 čvrstoj i jedinstvenoj vojnoj formaciji ili je reč o skupu više oružanih formacija. Kako stvari stoje, niko više ne veruje u mogućnost srpsko-albanskog dijaloga, pa se i za Kosovo najavljuje novi ~Dejton“. Ne zna se kome to ide u prilog, ali je gotovo izvesno da će potpisnik 1 ovog (za sad hipotetičnog) „dejtonskog sporazuma" o Kosovu i ovog puta biti idejni tvorac reterenduma, na -kome je srpski narod rekao ~ne“ stranom mešanju.

Nataša B. Odalović

Otkud sukobi u taboru kosovskih Albanaca Nesporazumi zbog sujeta

Beograd - Po pitanju statusa Kosova, među albanskim političadma nema neslaganja, jer svi oni žele da krajnji ishod bude nezavisnost. 0 razlikama se može govoriti kad su u pitanju metode i tempo ostvarenja ovog cilja. Ovo se naročito odnosi na predstavnike takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, s jedne, i dosadašnje političke lidere kosovskih Albanaca, s druge strane, kaže za Danas Dragan Simeunovič, profesor na Fakultetu političkih nauka, stručnjak za terorizam u svetu. On smatra da sukobi među albanskim prvacima postoje, ali da su lične prirode, jer svi žele da se nametnu kao stožeri okupljanja i glavni pregovarači. G. Br.

četvrtak, 9. jul 1998.

Danas/5