Danas

Odgovor Milsava Sekulića Borisavu Mikeliću Velika manipulacija Srbima

Gospodin Borisav Mikelić odbranom sebe i svoje politike, brani Slobodana Miloševića i njegovu poraznn i bezglavu politiku prema Srbima „preko Drine“

Borisav Mikelić, bivši predsednik Vlade RSK objavio je u Danasu od 11. do 19. juna 1998. godine reagovanje na feljton „Antiheroji bitke za Srpsku Krajinu" čiji sam ja autor. U feljtonu sam pisao o odnosima između Ministarstva unutrašnjih poslova i Srpske vojske Krajine i uhcaju hh odnosa na odbranu RSK. Na bazi dokumenata sa kojim sam stupao u dodir za vreme službe u SVK, opisao sam pojave i događaje iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i Srpske vojske Krajine. Pored paravojnog organizovanja, sa više detalja analizirao sam ulogu kriminala i šverca. Tvrdio sam da su sve institucije u RSK bile učesnice kriminala i šverca uključujući i vlade koje su formirane u RSK. Posebnu pažnju sam posvetio vladi na čijem čelu je bio Borisav Mikelić od 20. aprila 1994. do 29. maja 1995. godine. U odnosu na Mikelićevu vladu pisao sam samo sa aspekta šverca koji je u vreme Mikelićeve vladavine doživljavao svoje „zvezdane trenutke“. Nisam pisao o razlozima poraza SVK u ..Oluji" avgusta 1995. Pošto o tome nisam pisao, onda ja nemoguća tvrdnja gospodina Mikelića da ja u feljtonu „krijem razloge poraza". Očekivao sam da će Borisav Mikelić dokazivati da za vreme njegove vladavine nije bilo šverca ili bar bilo čime pokazati kako se njegova vlada borila protiv šverca i krimina-

la. Iz onog što je Mikelić konkretno napisao u odbranu sebe i vlade može se zaključiti da vlada nije ni znala da postoji masovan šverc i kriminal, čak Mikelić ne zna ni da su vlade pre njegove imale bilo kakve veze sa švercom. Mikelić ukazuje kako su svi drugi švercovali izuzev njegove vlade, a to što je njegova vlada činila bilo je „čisto i po zakonima“, s tim da vlada ne može odgovarati za sitni šverc koji se odvijao po ulicama. On svoju vladu brani statističkim podacima o „trijumfalnom“ rastu proizvodnje, materijalnih rezervi, novčane mase, porastu plata. Po Mikeliću, da Martić i Čeleketić nisu 19. novembra 1994. godine proglasili mobilizaciju, RSK bi, da nije bilo rata, dosad u razvoju prestigla Ameriku, Sve što je Mikelić napisao ima samo jedan cilj: da pokaže da on i njegova vlada nisu baš ništa krivi za stradanje srpskog naroda u Krajini. I ne samo to. Mikelić želi da čitaoce uveri da je vodio politiku koju je garantovala pobedu Srba i njihovih interesa, a da su Martić i svi drugi u Krajini oborili njegovu politiku koju je on vodio. Posebno je sramna njegova tvrdnja da on ne snosi nikakvu odgovornost za progon Srba iz Krajine

Gospodin Borisav Mikelić odbranom sebe i svoje politike, brani Slobodana Miloševića i njegovu poraznu i bezglavu politiku prema Srbima „preko Drine". Politiku Slobodana Miloševića brani ćutanjem. Ni reči ne kaže o „igrama“ sa Srbima preko Drine. Gospodin Borisav Mikelić na početku svoje reakcije tvrdi da mu je feljtonom „Antiheroji bitke za Srpsku Krajinu“ učinjena ogromna moralna i materijalna šteta, i zbog toga mi najavljuje „susret tamo gde se sa argumentima dokazuje šta je istina, a šta laž“. Poručujem gospodinu Mikeliću da će najavljeni susret ukoliko do njega dođe, od mene biti najtoplije pozdravljen. A verujem, ne samo od mene. Gospodine Mikeliću, vi ste sa Srbima u Hrvatskoj više godina manipulisali još pre rušenja SFRJ. U toku postajanja SFRJ vama je kao Srbinu dato mesto direktora „Gavrilović“. To što ste vi uživali i da bi to sačuvali za sebe, navelo vas je da zatvarate oči pred pojavama narušavanja odnosa između Srba i Hrvata. Dugo vremena ste zataškavali probleme i niste pokretali aktivnost da se o problemima odnosa Hrvata i Srba u Hrvatskoj raspravlja u institucijama Republike Hrvatske. Da ste to makar i pokušali da radite, problemi bi se rešavali tamo gde su se jedino mogli rešavati. Da ne bi izgubili direktorsku stolicu i imidž „velikog" privrednika, čutali ste tamo gde ste morali govoriti, a govorili tamo gde se vatra mogla samo rasplamsavati. Sutra: Mikelić i Tanjga protiv Martića i Čeleketića

FOTO: HOJTBRS

Peć, 7. jvl: Pluion na sabrani übijenog policajca Mirka Radunovića

VIC

- Doktore, recite mi otvoreno, mogu li imati kakvu nadu? - Jedino što mogu da vas posavetujem, to je da ne počinjete čitanje romana u nastavcima. (Prilog čitaoca I. G. sa Novog Beograda)

Gen fašizma

Narod ima gen za prepoznavanje fašizma, rekla je ministar zdravlja dr Leposava MiUćeuić. I uprauuje - narodprepoznaje doktrinu„rad, red, disciplina", kojunjeno ministarstvo trenira i na lekarima i na pacijentima Doduše, ministar nije baš na to mislila, već je, postavljajući u Novom Pazara temeljac, „stručno"govorila o međunarodnom angažmanu na Kosovu. Pretpostavka je da se gospođa doktorplaši kako „muliicentričnažarišta" mogu pomoriti narod kojije njoj ostavljen na brigu. Strah, sagledanizteperspeklive, razumanjepošto se ovdašnje zdravstvo temelji na izvomom značenju one tri reči. Posledice tdkvog pristupa najbolje se vide u čituljama koje odavno nisu rezervisane za prirodan poredak, već Ijude između 30 i 50. „Broj umrlih godišnje u bolnicama povećavao se, naročito posle 1991. godine. “ Ovo nije mitingaška opoziciona parola, već beleškaStatističkoggodišnjakaza 1997. godinu, koji izdaje Savezni zavod za zaštitu zdravlja Poučna knjiga svedoći da stalno raste broj poseta zdravstvenim službama, očito neupešnih, jerposleprmh sledejoš masovniji ponovni pokušaji. Bolesti bede ovladale su zemljom, tuberkuloza uzima danak, amenija, kao posledica hronične neuhranjenosti - svakodnevicaje, vaške i šuga abeceda narodnogzdravlja.. Uz drastičan pad nataliteta (bez Kosova, razume se) raste i stopa smrtnosti odojčadi iporodilja... Bolnice liče na srednjovekovna svrddšta po udobnosti i uslugama koju pružaju ili, pak, asociraju na ratne dane - nema lekova pa se interveniše „na živo Drugo lice iste bede su lekari, a još više pomoćno medicinsko osoblje, prinuđeni sil da rade na cmo u privatnim ordinacijama, jeru radnom vremenu ne mogu zaraditi za život. Logična posledica su premor, neažumost i padprofesionalnog momla, koji, opet logično, proizvode novi lanac opšte bede. Zato lekari i traže ostavku nadležne ministarke.

SILVIO BERLUSKONI Na putu do zatvora

„Kada se oružje političkih procesa koristi za eliminisanje demokratske opozicije, onda to više nije demokratija već režim“, rekao je u utorak najbogatiji čovek Italije, opozicioni poslanik, medijski magnat, vlasnik Fininvesta i lider partije Savez slobode, bivši premijer r možda buduči robijaš Silvio Berluskoni. Rekao je to u trenutku kada mu je sud, zbog podmićivanja poreskih inspektora koji su ga svojevremeno ulovili u utaji poreza, udelio tri godine zatvora. Ceo proces i presuda su „lov na veštice" i „staljinistička zavera“ smišljena da ga diskredituje, smatra Berlsukoni, za razliku od sudija koji prosto misle da je kriv zato što je finansijsku policiju, da bi prikrila lažno knjigovodstvo u Fininvestu, podmitio s 380 miliona lira [213.000 dolara). Osuđeni su i inspektori koji su mito primili, s tom razlikom što će oni iza rešetaka zasigurno. Berlsukoniju preostaje da, uz odugovlačenje u žalbenom procesu koristi svoj novac, moć, veze i još i poslanički imunitet, što će ga držati podalje od zatvora sve dok poslanici italijanskog parlamenta ne odluče da mu imunitet oduzmu. Osuđen je i na 200 miliona lira novčane kazne. A tu je i još jedan proces, takođe zbog utaje poreza u Fininvestu. Šta će ga u ovom slučaju snaći, biće jasno narednog ponedeljka. Posle Kraksija, koji je pobegao iz Italije ne bi !i izbegao zatvor, i Andreotija kojem se sudi pod optužbom da je bio mafijaški bos, Berluskoni je treći (bivšr) italijanski premi-

jer u sukobu sa zakonom. Pre ove presude, Berluskonija je, još 1994. u trenutku kada je u Ujedinjenim nacijama predsedavao Konferencijom za borbu protiv organizovanog kriminala, italijanski sud sumnjičio za utaju poreza. Proces je pokrenut 1996, ali se „razvlačio“ dve godine. Pored pomenutih slučajeva, Berluskonija zvanično sumnjiče još i za: uspostavljanje nezakonitih fondova, usmeravanje novca iz nezakonitih fondova do političara, ostala izbegavanja poreza, prevare u vezi sa prodajom zemlje, i falsifikovanje računa prilikom fudbalskih transfera. Berlsukoni je već jednom osuđivan - na 16 meseci zatvora i novčanu kaznu od 10 miliona lira, zbog falsifikovanja računa 1988. Presuda je doneta u decembru, ali se Berlsiikoni od tada žali, i to će, s obzirom na italijanski zakon, pare i veze kojima ovaj magnat raspolaže, potrajati verovatno još dugo

Sanja Ćosić

FOTO: ROJTERS

Ćetvrtak, 9. jul 1998.

Dimas Jedne dobre novine su sasvim dovoljne

Danas/7