Danas

STERIJINO _POZORJE EL

Parče

„Zahtevamo od vlasti ove države da u svojim medijima prestanu da studente i profesore Univerziteta i članove organizacije Otpor nazivaju teroristima..., da pronadu i imenuju maskirane batinaše koji su prebijali studente...“, deo je saopštenja za javnost SDUS, Upravnog odbora SDU, te Kriznog štaba SDUS i Sindikata dramskih umetnika, koji je glumac Ivan Jeftović pročitao po okončanju predstave Đorđa Milosavljevića „Parče noći“ u režiji i adaptaciji Anje Suše i izvođenju Akademske scene Pozorišta Dadov.

1 ovaj komad je pokazao ovogodišnju tendenciju Pozorja - posvetu mladosti. Dva

bunta

mlada para, Ivan i Beba, kao pripadnici kruga omladine koja čak nije ni imala snova (jer ih nije stigla poželeti, već im je sve bilo ispunjeno), te Maja i Bule, koji su bez imalo iluzija. Igra kojom se bave tokom jedne zimske noći „do prvog autobusa“, prelazi granice pristojnosti, podnošljivosti, te prelazi u golu brutalnost, svim akterima neočekivanu. Po Đorđu Milosavljeviću, „igra služi da bi se prikrilo generalno beznađe“, a, „adaptacija je, u stvari, osavremenjivanje teksta pisanog pre tri godine, jer pretenduje da bude dokumentaristička slika 2000. godine“, potvrdila je Anja Suša. A. Uzelac

Slatko i gorko

„Zauvijek tvoj“ Stevana Koprivice, u režiji Milana Karadžića, Večernja scena Dječjeg pozorišta iz Podgorice i „Cuješ li, mama... „ Vojislava Savića, u režiji Ljuboslava Majere, Pozorište„Aleksandar Duhnovič“ iz Prešova, Slovačka

Ko god je svojevremeno voleo komedije Radivoja Lole Đukića i Novaka Novaka, s velikim zadovoljstvom i izrazitom dozom nostalgije će odgledati predstavu „Zauvijek tvoj“. No, zadovoljstvo, u ovom slučaju, nije privilegija samo vršnjaka šezdesetih. Komad Stevana Koprivice je, naime, školski primer „dobro skrojenog komada“. To je komedija koja ima za prevashodni cilj - da razonodi. I ona u tome itekako uspeva, tim pre što komad režira vrsni poznavalac rediteljskog zanata, Milan Karadžić, koji to radi efektno, stilski u dosluhu sa epohom u kojoj se dešava fabula, poštujući, izmenom kraja dramskog teksta, ı vreme u kojem predstava treba da živi. Glumačka ekipa, predvođena Borom Stjepanovićem, Milutinom Karadžićem i Mladenom Nelevićem, uz nadahnutu persiflažu Dubravke Vukotić i Andreja Miloševića, uspeva da „prebaci rampu“ tako da publika ima „rašta da dođe u pozorište“. Ono što valja prepoznati kao znak u potezu selektora Svetislava Jovanova, da ovu predstavu uvrsti u Selekciju, je po naše dramske pisce poražavajuća konstatacija: pojava zanatski besprekorno napisanih komada je još uvek takva retkost da je ovaj kvalitet, koji bi valalo da se podrazumeva u teatarski zrelim sredinama, značajan u toj meri da zaslužuje f{estivalski Život najvišeg nivoa. Tako jedna dobra i nepretenciozna predstava lakog žanra, ulazi u kontekst kome, Do svojoj prirodi, ne pripada.

Predstava „Cuješ li, mama...“ do dramkom tekstu Vojislava Savića {u originalu: Cuješ li, mama, moj vapaj) u iz-

vođenju gostiju iz Slovačke, svakako nije imala nameru da razonodi publiku. Tragikomedija o „autoritativnom, ibijevskom Ocu porodice i degenerisanim potomcima“ kako je definiše selektor, u sebi nosi veliku dozu eskapističkog gađenja prema stvarnosti. Savić se ruga našoj mitomaniji i pokvarenosti, ali na način koji je razumljiv mnogo širem krugu ljudi različitih istorijskih i političkih iskustava. Reditelj, Ljuboslav Majera, koristi upravo taj univerzalni potencijal teksta i pravi predstavu koja na prvom planu lako komunicira sa publikom, ali kroz tu naizgled jalovu šumu (nije slučajno da je glavni scenografski znak osušeno šipražje koje okružuje aktere na izletničkom proplanku, kaloti koja potseća na mapu sveta) verbalne komike, u jednoj nadasve apsurdnoj situaciji, probija se njegova namera da surovom igrom ovih vanvremenskih i vanprostornih spodoba, njihovim odnosom prema zvucima iz prirode (uistinu duhovito i višeznačno rediteljko rešenje) ukaže na potpuni krah svih ljudskih vrednosti. Nažalost, ova igra simbola ima velikih oscilacija u tempu, koje su prevashodno posledica piščevog „Zaboravljanja“ pojedinih likova na sceni. Sa tim problemom su se, u predstavi, mnogo bolje izborile Jaroslava

· Sisakova i Vladimira Urbankova, no što

je to pošlo za rukom Tatjani Kučerenkovoj. Komplimente za dobre glumačke kreacije treba uputiti Vasilu Rusinjaku i Eugenu Libeznjuku, kao i kompoziroru Norbertu Bodnaru. |

Zeljko Hubač

dužbini u Beogradu.

sali.

Jedna dugogodišnja holivudska praksa „doseljena“ je i u domaće bioskope. Naime, još pre početka snimanja filmova, velike američke producentske i distributerske kuće upuštaju se u reklamiranje filma koji se snima, da bi marketinšku kampanju „zaoštrii“ neposredno po Završetku snimanja. Tom prilikom nastaju takozvani foršpani - dinamične reklame, sastavljene od najatraktivnijih kadrova iz filma, kako bi još tokom postprodukcije, privukli pažnju publike i filmofila. Par meseci pred premijeru filma, znalcima i novinarima koji prate sedmu umetnost, prikazuju se isečci iz filma „koji dolazi“. Cilj prikazivanja dela filma jeste upoznavanje ciljne grupe s osnovnim karakteristikama tog filma, provera reakcije takve skupine, kao i pokretanje marketinške kampanje, kako bi publika pre dolaska filma u bioskope, putem medija, bila upoznata s filmom, u koji su najčešće uložene velike pare.

Sledeći tu praksu, distributerska kuća Tak prikazala je juče, u bioskopu Takvud, isečak iz filma „The Patriot“ (Patriota) Ronalda Emeriha

OT IT OT O II O O OJ

Holivudski Patniota 7a Hgmaći Uleb

___MELGIBSON _Mali LU

(režisera „Godzile“ i „Dana nezavisnosti“) sa Mel Gibsonom u glavnoj ulozi, koji u američke bioskope ulazi4.jula;na Dan nezavisnosti, što se u Americi smatra „udarnim“ terminom Za premijerno prikazivanje bi-

subota - nedelja, 3 - 4. jun 2000.

oskopskih filmova. Tako se i naša zemlja našla među retkima, kojima su prikazani isečci iZ „The Patriot“, pre njegove svetske premijere. Američki producenti tipuju da će „Patriota“, po dosadašnjim ispitivanjima, biti jedan od pet najboljih i najgledanijih filmova 2000. godine. Odabrani inserti zaista izgledaju impresivno, a kakav je film u celini videćemo 4. avgusta, kada bude bila i jugoslovenska premijera u Sava centru. Pored toga, Tak je prisutnim novinarima najavio i ostale premijere. Prikazani su foršpani iz filmova „Center Stage“ i „Bosa nova“, za koje još nisu otkupljena prava na distribuciju, zatim iz najnovijeg filma, sada već kultnog, reditelja Anga Lija „Crouching Tiger, Hidden Dragon“, koji će nas vratiti starom, dobrom, pomalo zaboravljenom ali, po svemu sudeći, vešto koreografisanom, kung fu filmu, te foršpani iz „Bone Collector“ (21. juli) i horora „Hollow Man“. „Vruća“ filmska sezona uz vrelo leto može da počne.

D. Jovićević

Jubilej Pozorišta na Terazijama

Alan Ford se

veaća ma Terazije

1 slični biseri iz kultnog strip serijala „Alan Ford" mogu se po 150. put čuli sa scena „kod Vuka“ u nedelju, 4. juna u 19.30 safi. Predstava, koja |e nastala prema motivima slripa Magnusa Bunkera završava svoju šestu sezonu „na daskamua“ {premijera 11. novembra ž94) i slavi vredan pažnje |ubile| sa novom publikom ali i sa pasioniranim gledaocima {neki su uhvaćeni „na delu” po 50. put) koji hvataju nove „fore i fazone“.

„Alan Ford“, mjuzikl koga je režirao Kokan Mladenović, bio je postavljen na scenu na dugogodišnje insistiranje „Grupe 61“ {nekoliko glumaca, vršnjaka, rođenih 1961) isa željom da se beogradskoj publici omogući da i dalje „čita“ omiljeni strip u originalnom prevodu Nenada Briksija {„na starom srpsko-hrvahskom") i posle raspada Jugoslavije i prestanka izloženja „Alana Forda” kod nas. Mirjana Lozić, autor teksta, uspela |e da sačuva izvorni duh stripa koji su igranjem, svih ovih godina, nadgradili: Janoš Tof, Dragan Vujić, Vladan Savić, Milan Milosavljević {kao alternacija Nikoli Miliću), Aleksandar Dunić, Milenko Zablaćanski, Duško Radović, Veselin Stijović i drugi. Mihajlo Vukobratović, direktor Pozorišta je, osim nastavka mjuzikla-slavljevnika, ovom prilikom najavio i povrafak ovog teatra na Terazije {na „mala vrata”) i novu strategiju igranja predstava sa naglaskom na gostovanjima širom Jugoslavije. S Pp

____PLATO COOLT JAZZ bašta (Bgd) - DJ Jazzy1 od 18 +— DJ Makijovelli & Baby Doll sa friom Vladimira Vitasa od 21 sat. AQUARIUS - Codail House (DJ oleA}. _ PECIMA klub {Bad} - Subota u 22 sata „Jazzy Grooves". STUPICA klub (Bqd) - Subota: Ladies Night With Srđan „M“ & Romana. TEOFILOVICI - konceri braće Teofilović večeras u 21 sat u Kolarčevoj za-

. KONCERT - (MO) Filharmonija mladih „Borislav Pošćan” danas u 11 sali U Kolarčevoj zadužbini. _ KONCERT - Lidija Bizjak (klavir) u beogradsoj Galeriji Progres danas u 11

SUPERNRAUT - koncert u Klubu Doma omladine večeras u 23 sata.

| ___IN MEMORIAM Tito Puente a

Lolino džez inovaior Tito Pu-

"enfe, legendarni „mambo king“, umro je u sredu 31. moja u Nju-

|orku u 77. godini živofa. Puenteu |e, početkom moja, ofkriven nepravilan rad srca, a umro je od

i) posledica komplikacija posle izvršene operacije. U svojoj karijeri,

Pa ·

koja je frajala šest decenija, Tito DSH |e snimio više od sfofinu albuma. Ovaj multi-instrumentulista svirao je udaraljke, bubnjeve, vibrafon i klavir ove godine U februaru dobio je svog petog Gremija a 1997. je nagrađen od

predsednika SAD Bila Klintona nacionalnom medaljom zo umefnost. Puen-

fe. je stekao poštovanje zato što je milionima slušalaca doneo zvukove mam-

ba i ča-ča-ča fokom prodora latino džeza 50-ih godina. Sa dva rok hita, ko-

|e je izvodio Korlos Santana. „Oye Como Va“ i „Para Los Rumberos“, slekao je sveisku popularnost. Rođen je kao Ernesto Antonio Puente Mladi, 20. oprila 1923. godine u Njujorku, a mojka ga je upisala na časove klavira kada je imao 7 godina. Kosnije je počeo intenzivnije da se bavi bubnjevima. Profesionalnu karijeru |e započeo 1947. godine kao bubnjar u orkestru Noro Moralesa. Tokom rota, dok je bio u mornarici, svirao je u sving bendu Carlija Barneta. Posle rata studirao je na „Džulijardu“, a fokom 50-tih poči-

·nje da snima svoje ploče. Kombinujuci latino ritmove španskog Harlema sa.

zvukom velikog orkesiro. Tito i njegov orkestar ubrzo dobijaju priznanje od

džez publike. Jedan od njegovih nojvecih uspeha bio je album „Puente Goes Jazz” koji-je objavljen 1956. godine. _ JE

Knjiga Ilija Marković

PRVA JUGOSLAVIJA DRUGA JUGOSLAVIJA TREćA JUGOSLAVIJA

PRODATO

izmenjeno prošireno

prošiveno rašiveno

Recenzenti: Nikola Milošević i Miroslav Egerić Knjiga:

·+ format 15x21 cm + 609 aforizama

TANGO NOVA KVINTET - u nedelju u 21 sat u Klubu nove muzike Doma omladine Beograda {promocija CD-a - muzika Astora Pljaciole}. i RIJEKE UBIJAJAJU ZAR NE? - promocija knjige {urednika Radoja Lauševića} u sklopu susreta „Voda našeg života“ u 17 sati u holu SO Kanjiža, STERIJINO POZORJE (N. Sad) - Dan knjige {matica srpska u 12 sati) + Proglašenje i uručenje Slerijinih nagrada na 45, Pozorju {Gornji foaje velike scene SNP) + „Orfej u podzemlju“ e, zeminskog Madlenijanuma u 20 soli

+ 4 aforizma na strani + 2 meseca - 2 izdanja

+ tvrdi povez

+ šiveno koncem

+ ćirilica

+ 110 gramska fina hartija + 156 strana

Cena: 150 dinara/primerak za čitaoce lista Danas

na Maloj sceni SNP). M O O KI -

UJVIDEKI SZINHAZ - u okviru kampanje „Kultura za energiji“ u orga- Pre nizaciji Cenfra za novo pozorišle | igru LI , u nedelju će prikazofi „Mede- Adresa | ___- O O E II ino ogledalo“ LaslaVegela, u beogradskom Bitef teatru. _- jtjefon | __ -

JEL BOMBARDUJU KOD VAS - srpski akcioni {film} Radivoja Andrića, Vladano Mašića i Jovana Krstanovića) u ndelju u 20 safi u Pogonu Doma omladine Beograda.

JOS KORAK DO OSTVARENJA SNA - zajednička izložba radova ng- · slalih u periodu 1999/2000. godine u afeljeu M & M, od večeras u 18 sali u knjižari-qaleriji „Nikola Pašić u Beogradu. , ·

AFRICKI BAZAR - Muzej afričke umetnosti organizuje prodajne izložbe U kao „Afrički bazar“, danos i sufra od 10 do 18 sati u svojoj bašti-par-

U __ -

Uplatom 150 dinara/primerak na žiro račun 45700-685-4-152666 ILIJADA, Novi Sad, Resavska 3

Neopozivo naručujem primerak/a

knjige PRVA JUGOSLAVIJA, DRUGA JUGOSLAVIJA, TREĆA JUGOSLAVIJA, PRODATO, autora Ilije Markovića

(priložiti dokaz o uplati)

Isporuka u-najkraćem roku - preporučeno.

OGLAS