Danas

21

subota – nedelja, 3-4. jiun 2000.

VOJISLAV KOSTUNICA, PREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

SnBija se nalazi ui ansami Sa tiva lljuča

osle razgovora u Moskvi može

se očekivati veće razumevanje

Rusije za unutrašnje prilike u Sr-

biji. Kontakte leba nastaviti ı u tim budućim razgovorima treba poći od toga šta je Interes Rusije i gde se naši interesi podudaraju. Rusija je zainteresovana da bude prisutna na Balkanu, na kome je danas prenaglašen uticaj natovskih država, pre svega SAD. Neophodno je uspostaviti ravnotežu. |] naš i ruski interes je da Rusija bude ovde, ali ne iz nekih starih snova, pogotovo ne Zbog besmislenih ideja kao što su rusko-belorusko-srpski savezi, već zbog potrebe da SRJ opstane kao država ı to demokratski uređena država. S druge strane, RusiJa ima veliki interes za poštovanje načela neprikosnovenosti granica zbog sopstvene unutrašnje situacije. Da bi Rusi bili spremni na saradnju sa opozicijom potrebna je i spremnost sa naše strane. Bilo je nebrojeno mnogo razgovora srpske opozicije sa najrazličitijim, posebno američkim zvaničnicima, sa ljudima koji stoje dosta nisko u hijerarhiji Stejt departmenta, a zapostavljeni su kontakti sa RusiJom. DSS će učiniti sve da naš odlazak u Moskvu ne bude poslednji – kaže u razgovoru za Danas Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, kometarišući rezultate posete ruskoj prestonici trojice lidera demokratske opozicije.

Važite za najdoslednijeg kritičara politike zapadnih država, pre svega SAD, prema Jugoslaviji. Nakon posete opozicione trojke Rusiji da li je realno očekivati da Rusija u narednom peridu pruži konkretnu pomoć demokratizaciji Srbije i srpskoj opoziciji?

– Mislim da je Rusija spremna da podrži demokratizaciju Srbije, usled težnji da bude prisutna na Balkanu i zbog poštovanja nepovredivosti drŽavnih granica. Rusija shvata da je za to potreban unutrašnji mir. Da bi mir

u Jednoj državi postojao UO sul

_ Realizam i l litonija iiBy}aca

Narodni pokret Otpor je predložio predsednicima stranaka da” se izjasne o njihovom predlogu o murnoj narodnoj odbrani. Kakav Će stav zauzeti DSS?

– Svaki oblik političkog delova. nja koji ima izgleda na uspehikoji onemogućava unutrašnje sukobeu Srbiji je prihvatljiv. U porukama Otpora ima i realnog, i utopijskog, ali i nečega što u sebi sadrži elemente Začikavanja režima po možda skupoj ceni. O svemu tome se mora razmišljati. Niko posebno. u Srbiji nema recept niti dovoljno. snage da promeni stvari, ma kako” se zvao, ma kakvi bili njegovi simboli iı ma koga podržavao. Imamo čitavu paletu metoda i važno je da u ta kola demokratskih promena upregnemo sve raspoložive snage.

· . demokratski procesi. U tom pogledu

RO.

Rusija je zainteresovana za demokralizaciju SRJ i tu su nam interesi podudarni. Saopštenje Ministarstva inostranih poslova Rusije kojim se podrŽžavaju demokratski procesi u Srbiji i OON e na eklatantne primere ogrešenje o demokratske norme i nasrtaje na medije, posebno u slučaju Studija B, ukazuju na spremnost na saradnju. PODEŠNO je očekivati da se sve završi u jednom danu i susretu, pa mi je neobjašnjivo nezainteresova-

no ponašanje jednog dela opozicije prema razgovorima koje smo mi imali u Rusiji. Ta zemlja se nije ogrešila o SRJ, nije Joj uvela sankcije, niti je bombardovala. Ona je davanjem nafte, gasa i drugog pomogla ovom narodu da preživi, a ne Slobodanu Miloševiću. Moramo razgovarati i sa predstavnicima EU, SAD, ali zašto ne i sa predstavnicima Rusije.

Može li se očekivati i neki konkretan vid pritiska na režim u Beogradu? – Sigurno da ono što piše u saopštenje ruskog. MIP obavezuje predstavnike ruske vlasti. Ruska diploma-

tija Je imala veliki uticaj ı prilikom ~

krađe Miloševićevog režima na lokalnim izborima 1996 – 1997 godine. Rezultati tadašnje posete Beogradu Igora Ivanova nisu bili vidljivi odmah, ali je kasnije došlo do kakvog- takvog rešenja u vidu lex specialisa. Sada je situacija teža, napetosti, represija i nasilje su veći. Režimu je nepametnom politikom Zapada stavljena omča oko vrata. Ipak, Rusiji ovo O ne odgovara, jer je današnja Srbija opterećena

je neka televizija, bilo da je u pitanju Studio Bili ia druga aj ska kuća, pri srcu Javnosti ı drugih političkih činilaca u Beogradu. Opšta reakcija nije bila zadovoljavajuća, a ona velikim delom proizilazi iz teškog stanja u kojem se nalazi naš narod. U takvoj situaciji najlakše je politički delovati na izborima, a za sve druge situacije u kojima se zahteva radikalnije izjašnjavanje protiv režima potrebno je mnogo više vremena. Očigledno da u društvu koje je pretrpelo i Miloševićai VON ı bombe i sankcije, ne možete očekivati spremnost na veće političke žrtve i borbu.

U javnosti su se pojavile tvrdnje da Studio B nije ni „branjen“ već da Je „predat“, jer je nekim liderima „dodatno“ ugrožena egzistencija?

– Ne bih se upuštao u to ko je „branio“ a ko „predao“ Studio B. Nas taj slučaj zanima sa stanovišta povrede medijskih sloboda i ugrožavanja imovinske sigurnosti. U poslednje vreme krenula je jedna lavina napada na opozicione stranke iz intelektualnih krugova, nevladinih organizacija,

Pojedine opozicione stranke su osvajanjem vlasti na lokalnom nivou propustile priliku da narodu u Srbiji demonstriraju da su vlast i opozicija različit. Da poruče narodu da glasajući za njih glasaju za drugačiji život, bez zloupotreba, represija, korupcije, svojatanja medija

unutrašnjim napetostima, nemirima koji mogu da eskaliraju i posluže za neku novu spoljnu intervenciju. Sa izmišljenim povodom NATO je intervenisao prošle godine u SRJ, pa isto tako i sutra može doći do nekog vida spoljnje intervencije. Tom drugom intervencijom Rusija više ne bi imala uticaja na Ovom prostoru. Zato mislim da će oni voditi računa da to saopštenje ne ostane mrtvo slovo na papiru 1 da će se u doglednom periodu rezulatati videti.

Koliki je stvarni uticaj Rusije na predsednika SRJ?

– Ruska politika je vrlo složena, zapletena i intrigantna. Postoje delovi u tom velikom aparatu vlasti koji su skloniji tome da koriste Miloševića u pregovorima ili konfrontaciji sa Zapadom, ali i oni drugi koji vode računa o interesima koje sam naveo i postojećim međunarodnim okolnostima i tu pokušavaju da nađu rešenje za Rusiju ı njeno jačanje. Slobodan Milošević, međutim, nije karta na koju se može dugoročnije igrati. On je 0 koji Je svoju igru izgubio, 0 je pitanje vremena kada će to postati opšte poznato. Tu se postavlja i pitanje šta je opozicija uradila na planu saradnje sa Rusijom, izuzev ove jedne DOGG. Za njih ne postoji jedna, Već dve Srbije. Ali ı ova druga, demokratska Srbija treba da prihvati

dijalog sa Rusijom.

Kako objašnjavate činjenicu da je izostala oštrija reakcija opozicije na zatvaranje televizije Studija B i drugih medija, ako se uzme u obzir činjenica da je Beograd praktično ostao bez elektronskih medija koji nisu pod uticajem vladajuće koalicije? · – Nalazimo se pred razobručenim nasiljem režima i odgovor na nasilje mora doći od najšire javnosti. Nesumljivo je da postoje razlike u stavovima i interesima opozicionih stranaka, i u odnosu na pitanje Studija B, vlasti u Beogradu i svega ostalog. Pravo je pitanje, međutim, kako je reagovala najšira javnost, odnosno koliko

medija i nad tim se treba zamisliti. Krivca za stanje u kojem se nalazimo treba tražiti na raznim stranama. Svesti svu odgovornosti samo na OPoOZiciju nekome se može Učiniti privlačnim, ali to ne odgovara istini. Strankama najviše zameraju na podeljenosti, razdrobljenosti, a da li su sindikati jedinstveni, kakvi su odnosi među njima. Stranke nisu dovoljne za izvođenje promena, ali sam uveren da ih ni neko drugi ne može izvesti samostalno. Stranke, nevladine organizacije, sindikati i pokreti moraju delovati zaJednički i sa istim ciljem.

Na koga konkretno mislite kada govorite o „lavini napada“ na opoziciju? – Dugo bi trajalo i bilo bi zato neuputno o tome di govorim. DO li bilo .koje dnevne novine poslednjih meseci, otvorite na kraju krajeva i vaše novine koje u tome Ni OM ne zaostaju, ako i ne prednjače, videćete da je to širok spektar onih koji, po

Druga jal treba da prihvati dijalog sa Rusijom: MOO Koštunica

položaj, a neke su, možda u najboljoj nameri, pokušale da sarađujući sa socijalistma dovedu do promena u Srbiji. Radili ovako ili onako grešili su. Put Slobodana Miloševića je jasno zacrtan, od njega se nije moglo očekivati da bude demokrata. On bi to mogao da postane samo onog trenutka kada bi ostao bez vlasti.

Drugi vid odgovornosti odnosi se na to što su pojedine opozicione stranke koje su osvojile vlast na lokalnom nivou, propustile priliku da narodu u Srbiji demonstriraju da su vlast i opozicija različiti. Da poruče narodu da glasajući za njih glasaju za presija, korupcije, svojatanja medija. To Je bila najveća šansa koju je opozicija dobila da pokaže da je nešto sasvim drugačije u odnosu na vlast, i koju je dobrim delom propustila. Treći vid odgovornosti je vezan Za pogrešna očekivanja nekih stranačkih lidera da će se naša sudbina konačno, bez ostatka, rešiti negde spolja, izvan zemlje. Primer takvih očekivanja je trilateralna komisija SAD, EU i opozicije u Srbiji u koju je politički ı

(Cpnogonci izlaze na savezne izligne

___Ove godine je planirano i raspisivanje saveznih izbora. Crna Gora ji Je du· lje od zajedničke države nego ikada. Mislite li dad će crnogorska vlast u OVa-

. kvim uslovima pristati na izbore?

- To će možda mnogo više zavisiti od vl u Vašingtonu, nego u Pod-

- gorici. Crnogorska vlast nije baš autonomna u svojim odlukama. Procena Zapada, da je ne obrazlažem, da u ovom trenutku Crna Gora treba da ostane u federaciji. Mislim da će Zato Crna Gora 30 dode do saveznih iz-

bora na njima učestvovati.

onoj biblijskoj, vide trun u oku drugoga, ali ne vide balvan u svom. Nijedan činilac sam ne može dovesti do promena.

Kada govorimo o odgovornostima, kolika je odgovornost opozicije, ako se uzme u obzir da je jedan broj lidera već deset godina na političkoj sceni?

– Ima nekoliko dimenzija te odgovornosti. Pojedine opozicione stranke su mislile da sa režimom treba sarađivati i ulaziti u povremene pogodbe i na taj način iznuditi za sebe neke materijalne pogodnosti ili politički

medijski mnogo uloženo, a sada je više niko ni ne pominje.

Postoji li i dalje neko u redovima Udružene opozicije ko bi bio spreman da sarađuje sa Miloševićem?

– Opoziciju je danas udružio goli interes, a on kazuje da više nije u interesu pojedinih stranaka i njihovih lidera da sarađuju sa Miloševićem. Veći broj stranaka i pojedinaca koji su nekada ili donedavno sarađivali sa Miloševićem, a sada su u redovima demokratske 6pozicije svedoči da su se prilike promenile. Mislim da se ta saradnja sa njim neće ponoviti. -

Stiče se utisak da opozicija nije našla mehanizme kojima bi naterala vlast da raspiše prevremene izbore na svim nivoima shodno prvobitno postavljenom cilju?

– Opozicija nije odustala od tog cilja. Kada kažem da nije odustala to znači da još uvek verujem da bi do njih moglo doći. Ali, tu se ne postavlja pitanje šta je opozicija mogla ili nije i šta je htela ili nije. Do prevremenih izbora na svim nivoima je moglo doći mnogo ranije da na delu nije bio ograničavajući faktor, politika izolaciJe naše zemlje od strane međunarodne zajednice, zapravo Vašingtona. U Hrvatskoj su, na primer, raspisani izbori ı došlo je do značajnih promena. Srbija je pod sankcijama, a od nje se traži da napravi iskorak u pravcu demokratije. Srbija se nalazi u jednoj apsani sa dva ključa. Veći ključ je u rukama Vašingtona, zato što je moć vašingtonskih moćnika veća od moći moćnika u Beogradu, zapravo Slobodana Miloševića.

U poslednjim nastupima lidera većih opozicionih stranka čuli su se protivrečni stavovi o izlasku na izbore i formiranju zajedničkih izbornih lista za lokalne izbore. Kakav će stav o tome Zauzeti vaša stranka?

– Ako ne bude drugog izlaza nego da se separatno izađe na lokalne izbore mi smo Za zajednički nastup. Teško da bi pod ovakvim uslovima i izbornim zakonom opozicija mogla nešto više postići odvojeno. Mi treba da formulišemo principe ı kriterijume za jedinstveni nastup na lokalnim izborima, a da lokalnim stranačkim odborima prepustimo da se dalje dogovaraju imajući u vidu konkretne prilike i ličnosti u svojim sredinama. DSS je više puta pokretala tu temu na sastancima opozicije. Kao što smo se zalagali za to da demokratska opozicija planski i promišljeno krene po Srbiji, da preko lokalnih medija, mitinga, tribina, neposrednog. obraćanja narodu, pogotovo tamo gde nije bila, obuhvati celu Srbiju. Da premreži Srbiju. Da demonstnra svoju snagu i političko prisustvo svuda. Danas smo više nego ikada uvereni da se sa tom odlukom ne može Više ni časa časiti.

Mirjana VuJović