Danas
KRI i če
Uredđuje:
Dragcmn Mojović
subota - nedelja, 3 – 4. jun 2000.
ETNIČKI STEREOTIPI O SRBIMA U KONZERVATIVNOJ JAVNOSTI AUSTRIJE I! NEMAČKE
· M{OMIN|(IRIG NIH Iilih}
Mit o Srbima kao neprijatelju nastao je tokom samo 11 godina. Stupanje na presto dinastije Karađorđevića i izbijanje I svetskog rata bilo je „od odlučujućeg značaja za formiranje onog klišea na kome počivaju predrasude“ - ističe istoričar Valter Lukan iz austrijskog Instituta za jugoistočnu Evropu
eza o dugotrajnosti stereotipa zorno se očituje prilikom poređenja RistovićeVOg istraživanja heterostereotipa o Srbima u nemačkom satiričnom časopisu Kladderadatsch iz 1914/1915. godine (Ristović, 1996), kao i istraživanja Momčila Seleskovića o nemačkom javnom mnenju tokom 1 svetskog rata (Selesković, 1996), sa rezultatima analize sadržaja pisanja nemačkih i austrijskih novina o ratu na prostorima bivše Jugoslvije u prve tri godine desete decenije XX stoleća, koju je obaviIO pisac ovih redova (Bakić, 1997; Bakić 1998)
Na samom početku XX veka primetno Je negativno opažanje Balkana kao takvog u nemačkoj javnosti. Prema Mariji Todorovoj, Balkan je
postao sinonim Za nešto „plemen- ·
sko“, „zaostalo“, „primitivno“, „Varvarsko“ posmatrao se kao „podvrsta orijentalizma“. Naime, od Rusije do Kine vladaju „varvarstvo“, „nehigijena“, „lenjost“, „krvožednost“, „krivokletstvo“, „rracionalni fanatizam“, „razbojništvo“, „bezbožništvo“; Rusi su „poluazijatske pijanice s urođenom sklonošću ka despotiji“, a stalni pratioci su im „Vaši 1 stenice“. Na ove sa, Jasnim rasističkim konotacijama, „dograđivane“ su neke „lokalne balkanske osobenosti (kao „orijentalističke varijacije“), onih naroda jugoistoka, podložnih u političkom smislu ruskom uticaju, ali ı civilizacijsko-etnički srodnim Rusima...“ (Ristović, 1996: 27).
Selesković, pak, navodi da se nemačko mišljenje o Srbima može svesti na dva osnovna stava: a) Srbi su narod kraljeubica i b) srpski vojnik je bez mane (Selesković, 1996; 14). Ovde se, dakle, uočavaju dve glavne odrednice Srba od kojih je jedna negativna, a druga pozitivna. Ova formalna pozitivnost potonje odrednice, međutim, lako može skliznuti u sadržinsku negativnost. Značenje nekog mišljenja se menja s prome-
Bendžamin Hof: „Puov tao“, prevela s engleskog · Vesna Milinčić, Plato Beograd, 2000.
nom konteksta. U opštenegativnom kontekstu jednog stereotipa i neke „lepe“ odlke ne mogu doprineti smanjenju rasprostranjenosti i opadanju jačine predrasuda. Pri tome, Selesković je analizirao izjave najistaknutijih nemačkih kulturnih poslenika, dok analizu pisanja bulevarskih listova koji su najvažniji provod-
5
E6 BURGERBLATTERP LIEST WIRD
_ nik niskih strasti, pa time i negativnih heterostereotipa, nije uzimao u obzir. Pa ipak, i u istupima istaknu-
· tih intelektualaca tadašnje Nemačke, dominirali su negativni stereotipi o Srbima. Selesković je pisao da Nemci razmišljaju o Srbima polazeći uvek od sarajevskog atentata, te da smatraju da se po tom atentatu naj-
_ Hnikoma Minoutepih OCAM HPEJIABAĐA |
KOB _ Nikola Milošević: „Osam predavanja“, zabeležilii priredili Snežana Ristić i Ra___donja Leposavić, KOV, ____ Višac, 2000.
- (LiND UND YAUB Džon Hartfild: Onaj ko čita buržoaske novine - ___ _postajeslepi gluv..., I930.
bolje poznaje srpski karakter. Kao ijustraciju toga stava navedene su Damertove (Dammert) reči: „Za šIiroku nemačku javnost (Aligemeinheit) Srbija je zemlja kraljeubica. Ta Javnost zna da su Srbi bolesno ambiciozna, megalomanska i ratnička nacija“, pisao Je Damert i dodavao da je običan svet govorio „Sve najgo-
| „_ Ie O Srbiji, O njenom siromaštvu, O njenoj divljini o srpskom narodu i njegovoj sklonosti da odseca noseve i uši neprijatelju, o tome kako se žene i deca Dore na frontu“. Selesković navodi da to „mišljenje“ nalazimo svuda. Zato je prirodno da Srbi budu „SIipske ~ svinje“ (Gomoll: “m Kampf gegen Russland und Serbien), kako to kaže Meineske, profesor Univerziteta u Frajburgu ('Nationalismus und nationale Idee, u Tie deutsche Erhebung von 1914”, str..97), ı da postoje pesme, koje počinju rečima: „Iz Srbije dolaZi ubistvo...“ (Meuchelmord) ('Oberlaender Bote od Loerracha, vidi E. Rosen: Der grosse Krieg, t. 1, str. 201).' (SeleskovIĆ 1996: 15-16) Ako se ovom dodaju i reči Konrada fon Hecendorfa (Konrad von Hetzendorf), šefa austrougarskog generalštaba, o „srpkim ubicama“, „tim neprekidnim remetiocima mira“, „srpskom zlu“, „Zmiji koju treba zgazit“ (Tanjug press crveni bilten, 14.VIH 1991.),
Milorad Ekmečić: „Revolucija 1848. i Balkan“, Matica srpska,
N. Sad, 2000.
onda će se dobiti predstava o antisrpskom stereotipu koji možda, nije došao do obeščovečenja svih Srba, ali je zasigurno doveo do njihovog obezličenja. Govorilo se tada i.o beskrupuloznom zločinu kafanskih političara iz Beograda“, o „želji Srbije da postane velika sila (Grossmachtgelueste) koju je ona pokušala da ostvari zaverom 1 ubistvom“, O „SrDpskoj politici zavere i ubistva“, O „srpskoj podrivačkoj delatnosti, koja po načinu sprovođenja sasvim Jasno pokazuje da potiče iz graničnih oblasti evropske civilizacije“, o Beo| kao „leglu ubica“, o tome ka-
o se u Srbiji „narod dosađuje i Živi u iščekivanju krvoprolića i ubistava“, pisalo se o tome kako je istorija Srbije „istorija ubistava vladalaca i atentata u toj zemlji ı van nje“. Tadašnji profesor univerziteta Koler (Kohler) ovako je objašnjavao atentat u
Sarajevu: „Ovde su se ispoljile sve cr-
te vizantijsko-slovenskog karaktera: silovita i trenutna razdražljivost, odvratnost prema redovnom poslu, sklonost ka raspusnom životu, ludačka potreba za uništavanjem. Kod takvih ljudi je moralno trovanje neizbežno izazivalo posledice, koje bi Dile nezamislive kod Germana ili kod Latina“ (Selesković, 1996: 16). Devedesetih godina XX veka malo šta se izmenilo u sadržaju antisrpskih stereotipa, barem kada je konzervativna Javnost Nemačke u pitanju. Jedino Je od ranije poznatim negativnim elementima stereotipa dodata krivica zbog rasturanja Austroli 1 stvaranja Jugoslavije, te sklonost komunizmu. Danas su Johan Georg Rajsmiler (Johann Georg Reissmueller), suizdavač Frankfurter Aligemeine Zeitunga-a, konzervativnog lista krupnog kapitala, i Karl Gustav Strem (Karl Gustaf Stroehm), kolumnista bonskog Welt-a, te Hans Raušer (Rauscher) iz bečkog Kurier-a glavni nosioci širenja negativnih heterostereotipa o Srbima u
Jlanano Kimi
ECEJH
aytiiouoćiduxe
Danilo Kiš: „Eseji autopoetike“, priredio Jovan Zivlak, Svetovi, N. Sad, 2000.
250 CODINA OĐ SMRTI JOHANA SEBASTIJANA BAHA
_ Johan Sebastijan Bah
lepo jutarnja zvezda bliska iilosfi i istini samoga Gospoda,
_ blagiizvor našeg Hrislal _ Ti, sine Davidov Jakovljevog roda,
_ moj care | moj Verniče,
- Hi moje srce lie ao blago, · pa drago,
lepoi naglo,
Ofmgnosfi i snago,– · bogaf darovima, _ Visok i pošlen u svim radovima.
Ti pravi Božji i Morijin sine, - li dare svim izabranima, · kako je reč ljubav blaga _ koju su očevi iz davnine
čuvali lefima i danima,
_ koju Gabrijel sa praga -Villejema tad vedro obeća!
0 blagosti, o hrano s neba,
_ Uprkos zla, smrfi i greba
U našim srcima sU |05 Veća.
Ispunite, nebeske i božanske vatre, _ onih koji vas žude, grešne grudi.
Duše osećaju sve |oče ćar ljubavi još Žarče i nebnu radost šlo im se na llu nudi.
· Zemni blesak, ni felasni s|aj
ne dotiču mu dušu, znai;
zrak radosli mi dolazi od Boga, jer dar jedini i prvi Spasifeljevog tela i krvi
ovde mu ulehu da.
Al jošte freba da
upulimo našem blagoslovu, koji nam obecao večnost
i zahteva našu Vernost, zahvalnost i molitvu novu.
Naše će usne i kilare
žrtvovati
naš umiljati
po| i se naše dare.
Srce | duše hrliće bez zasfoja hvaleći,
najveci
care, pesmom blaga voja.
Kako sam presrecan zbog svega,
jer je moje blago Alfa i Omega, počefak i kraj;
Njegova će dobrota golema prihvafi' me u Rai,
a ja plješćem rukamg obema. Amen
Aman!
Dodi, divna kruno radosti, ne oklevaj, ja sav sum plamen.
; „Pismo“, 60/61 Prepevao: Kolja Mićević