Danas

Nikola Karaklajić

Dolaskom šaha u Evropu pokazalo se da stara pravila u igri „šatrandž“ ne zadovoljavaju preduzimljivi duh novih poklonika šahovske igre. Zato Je trebalo modernizovati sva pravila uključujući i dinamičnije kretanje figura. Zadržani su samo stari potezi kralja, skakača i topa, lovac je umesto tri polja mogao da se kreće po celoj dijagonali, a pešaci su u prvom potezu mogli da se povuku i za dva ol, Najveću izmenu je doživela figura pored kralja. Umesto tromog vezira ili | ministra pojavila se nova figura - kraljica. Ona je prosto letela tablom _____jerje u sebi sadržavala ujedinjene poteze topa 1 lovca. Interesovanje ___ za šah je time ogromno poraslo.

lako je katolička crkva u srednjem veku bila protiv šaha, dogodilo

Je bio Spanac RujJ Lopes de Segura koji je 1501. godine po povratku iz Rima objavio svoju prvu knjigu o šahu: „Libro de la invenci6n liberal y arte del juego del ajedrez“. Ona je uskoro bila prevedena na više jezika, a zanimljivo Je da se u njoj prvi put pominje rokada. Međutim, taj novi biskupov potez prihvaćen je od ostalih šahista tek mnogo godina kasnije, prvo u Engleskoj 1630, pa u Francuskoj ı Nemačkoj. Rokada se vršila na različite načine: prvo su kralj ı top promenili svoja mesta pod uslovom da dotle nijedna od ovih figura nije bila pomerana. Posle je top bio primaknut kralju, a ovaj bi ga preskočio ali je mogao da bira na koje će polje stati. lako izumitel) poteza „an pasan“ niJe poznat Ruj Lopesu pripada slava da ga je uveo u praksu 1560. godine, kada Je odlučio da ga primenjuje.u svojim partijama. Takođe je u Spaniji, u vreme kralja Alfonsa X Mudrog, pružena mogućnost da se u prvom potezu pešak može pomeriti 1 za dva polja (umesto jednog). To se pominje ı u prvom rukopisu o šahu ız 1283. godine koji se ı danas čuva u biblioteci muzeja „Eskorijal“ u Madridu. Ipak, najsenzacionalnija izmena u šahu nastala je oko 1485. godine u doba ita_ lijanske renesanse kada se pojavila tzv. „luda kraljica“, nova figura koja je zamenila dotadašnjeg tromog ministra. Nekada su pešaci kada stignu do poslednjeg reda mogli da se pretvore samo u figuru koja je poslednja uzeta, a sada je moglo da se bira pa su figure uzimane po želji. Trebalo je da prođe 20 godina da sve ove inovacije budu prihvaćene u Evropi. U doba renesanse šah je procvetao u celoj Evropi. U Rimu se 1619. pojavila knjiga Đoakina Greka (1600-1634) „Trattato del nobilissimo e militare esercicio de scacchi“. Objavljene partije su pokazivale sa koliko se inventivnosti može izvoditi napad na protivničkog kralja uz prikazivanje niza briljantnih kombinacija. Ipak, glavni nedostatak ovog udžbenika je bio da je napad izvođen bez dovoljno priprema, pa Je tako crnima savetovano da posle 1. e4 d5 2. Sf3 odmah igra 2... 5 (Danas je ovo sumnjivo otvaranje poznato pod nazivom „Letonski gambit“). Godine 1737. u Parizu se pojavljuje knjiga Filipa Stame „Le noble jeu des echecs“ u kojoj se prvi put pojavljuje tzv. algebarska notacija, kao mogućnost beleženja poteza. Ovaj sistem koordinata i povezanost slova ı brojeva ostao je do danas. Trebalo je da prode četvrt veka da bi ova notacija bila jedino priznata (po odluci FIDE iz 1980. godine)!

Ako su zvezde XVI i XVII veka bili Ruj Lopes i Đoakino Greko, u XVIII veku svetsku slavu Je doživeo Andre Danikan Filidor, francuski muzičar i kompozitor, koji je 1749. godine objavio čuvenu knjigu „U analyse du jeu des echecs“. U ovoj knjizi šah je predstavljen kao nauka sa sopstvenim principima baziranim na naučnoj teoriji. Otuda i potiče njegova čuvena izreka „Pešaci su duša šaha“! Moguće da je Filidor bio pod jakim uticajem francuskih pisaca i filozofa kao što su Didro, Volter, Ruso i drugi. Na kraju ove knjige bila su predložena i prva pravila šaha, pominju se rokada, „an pasan“, taknuto-maknuto (mora se igrati pipnutom figurom), pešak na osmom redu može postati 0 po Želji. Jedino što nije usvojeno bila je glasna objava šaha kada bi se napao protivnički kralj. |

Za stvaranje današnjih „šahovskih pravila“ dobar deo zasluga ima baš Filidor. Situacija pata bila je potpuno različito tumačena u raznim delovima sveta. U Arabiji, kao i u Španiji, strana koja bi dospela u pat - gubila bi partiju! Ali u Italiji Greko je zastupao mišljenje (a to je prihvaćeno i u Engleskoj) strana koja je u patu dobija partiju (kao odšte_ tu)“. U Francuskoj, kao i u nekim drugim zemljama, pat je proglašavan Za - rem! Iz ovog haosa, tek je 1850. godine proizašlo pravilo da se pat „ima smatrati nerešenim ishodom“! Sledeće godine počela je era modernog šaha organizovanjem prvog velikog: međunarodnog turnira u Londonu u čast Svetske izložbe... U prvoj polovini XIX veka zabeležena su i dva datuma važna za štampu: Godine 1813. pojavila se prva šahovska rubrika u novinama (Liverpool Mercury), a 1836. izašla je prva šahovska revija posvećena samo šahu. Revija „Palamed“ izašla je u Parizu, a prvi urednik je bio čuveni Laburdone. NaZIV Je izabran jer je postojala legenda kako je baš ovaj grčki heroj Palamedes izmislio šah da bi zabavio svoje vojnike za vreme opsade Troje. (Što nije tačno!) | U ovoj reviji pojavila se i stilizovana kombinacija poznata kao „Mat | | Diralam“.

. Beli dobija.

___ _ Srednjovekovna mansuba u ko- | JOJ se mat izvodi uz žrtvu dva to__ Da: _

Pesnik Firdusi piše 1503. godine kako je neki velmoža sve IzguDio na šahu, pa je na kraju založio

·1svoju ženu Dilaram. Srećom ona je bila pametnija od muža, pa mu Je u Ovoj poziciji došapnula „ŽrIvuj oba topa“!... 1. Th8 Kh8 2. Lf5

(u ono vreme je lovac mogao da

preskoči konja) Kg8 3. Th8 Kh8 4.

7 Kg8 5. Sh6 mat.

se da je najbolji igrač u prvoj polovini XVI veka bio jedan - biskup! To .

nu knjigu objavljenu pod

Vi

subota = nedelja, 3 – 4. jun 2000.

Život između due struje: Silvija Plat

muhškanci

- merička pesnikinja A SN Plat, koja Je posle neuspelog braka sa pesnikom Tedom Hjuzom izvršila samoubistvo, krivila Je svoju majku za smrt svog oca, „Jedinog čoveka koji Ju Je u Životu zaista VOleo“, samo je jedna od činjenica koje o životu poznate književnice otkrivaJu njeni dnevnici, čije se prvo izdanje u integralnoj verziji nedavno pojavilo. Silvija Plat je pred samoubistvo 1963. godine bila očajna. Delovi dnevnika, koje je objavio londonski „Gardijan“, nude nove detalje o problematičnom životu američke književnice 1 njenom burnom braku s Tedom Hjuzom. Silvija Plat otrovala se u 31. godini plinom u svoJoj kuhinji, nekoliko meseci nakon što ju je Hjuz ostavio zbog druge žene. U to vreme, književnica Je iza sebe imala samo jJed-

svojim imenom. U jJednom od zapisa iz njenih dnevnika, od 12.:decembra 1958, Silvija Plat piše da je razgovor sa psihijatrom Rut Bjušer bio „bolji od šok tretmana“, jer joj Je doktorka dala dozvolu da mrzi svoju majku. Majka Aurelija odgajila je Silviju i njenog brata Vorena. Otac Je umro 1940. godine, od posledica dijabetisa.

„Došla Je kući uplakana Jedne noći, probudila me i rekla mi da je tata otišao, bio Je- kako su to nazvali | mrtav, rekla je da ga nikada više nećemo videti, ali da ćemo se nas troje držati zajedno i bez obzira na sve imati divan Život“, piše Silvija Plat koja od osme godine, nije znala za očinsku ljubav, snažnu ljubav nekoga ko je njena krv. „Moja majka „ubila je“ jedinog čoveka koji bi me zaista voleo“. Priznajući da je majka imala „bedan život“; književnica kaže da je žali. „Ali to je samo sažaljenje, ne ljubav“. „Mrzim Je, Jer ga nije volela“, piše Silvija Plat. „Bio je čudovište, ali mi nedostaJe. Bio Je star, ali je ona odlučila da mi starac bude otac. To je Dila njena greška. Prokleta bila“.

Tema razgovora sa psihijatrom bila je i veza sa Hjuzom, koga je književnica upoznala na Kembridžu u Britaniji i za koga se udala 1956. godine. U zapisu od 22. jula 1956, Silvija Plat piše da uživa u braku i novostečenoj sreći: „Ziveti s Tedom je kao da vam pričaju beskrajnu priču: njegov um Je najveći, najmaštovitiji koji sam ikada srela“, zapisala Je mesec dana posle venčanja. Želela je „knjige, bebe i dinstanu govedinu“. Navodila je, između ostalog, i da je Hjuz grli, i da joj „sprema teleće odreske, donosi vruću kafu za doručak, čaj kad mu je vreme“. | Ali nekoliko meseci kasnije, Silvija piše o „teškom Životu“ na koji se odlučila zaljubljujući se u Hju-

za, a sebe 1 muža poredi sa „vampirima koji se hrane jedno drugim“. Ipak, imala Je snažnu želju

'da piše. „Ako napišem Još 11 do-

brih pesama, imaću knjigu“, piše ona, zavetujući se da će pisati u tajnosti i da nikome neće pokazati svoje delo. „Pre nego što pokre-

nem druge, moram da pokrenem sebe“. Samo dan kasnije, njen ton postaje mračniji, piše da je „sama... Bol ı dalje traje, oštar kao žilet, atamna krv ističe“. Nakon jedne šetnje s mužem, književnica sebe ı njega opisuje kao „tihe

slrance , „Sve veća mučnina, odvojene postelje, i gorko buđenje. I sve vreme osećaj greške raste, prikrada se, guši naš dom... Sunce iznenađuje oči nenaviknute na njega, a svet je preko noći postao iskrivljen i kiseo kao limun“.

U dnevnicima, pesnikinja piše da ju je psihijatar u jednom tre-

nutku upitala da li ima „hrabrosti da prizna da je napravila pogrešan izbor“. „Sto se muža tiče, da“, odgovorila je. „Ali, nisam nimalo uplašena ni zabrinuta. Osećam se dobro kada je u pitanju moj muž... Osobine svih muškaraca našle su se u njemu. Zato ne želim više da gledam okolo – jer nemam potrebu da išta tražim“. Zapisi se završavaju poslednjom rečenicom iz dnevnika Silvije Plat. Datum Je 15. novembar 1959, a PFečenica glasi „LOŠ dan. Loše vreme“.

Uprkos krepkosti koja izbija iz njene poezije i proze, dnevnici otkrivaju veliku depresivnost Silvije Plat, i maničnu stranu njene ličnosti. „To Je kao da mojim Životom upravljaju dve električne struje: vesela i pozitivna i očajnička ı negativna; koja god da teče u određenom trenutku, dominira mojim Životom ı njime upravlja“, napisala je 20. Juna 1958. „Sada sam preplavljena očajem, skoro histerijom, kao da se gušim“.

Ipak, čak i u trenuc!ima očaja, Silvija Plat se pozivala na svoju sposobnost brzog oporavka, koja Je, kako Je verovala, održavala u životu. Pišući o ljubavi prema Virdžiniji Vulf, britanskoj književnici koja je 1941. godine izvršila samoubistvo tako što se udavila, činilo se da je samoubistvo nešto što se nikako ne može vezati za Silviju Plat „Pretpostavljam da ću uvek biti preosetlHva, čak i paranoična. Ali, takođe sam ı prokleto zdrava i puna snage za oporavak“.

Njen poslednji dnevnik, koji je vodila do tri dana pre smrti, uništio Je Hjuz, az komentar da ne. želi da ga njihova deca čitaju.

D. |