Danas
Prema pisanju skopskog Dnevnika
Minoni makedonski · nHolitičani Bili Špijuni
| Skoplje - Skopski Dnevnik ocenio je da će Zakon o otkrivanju funkcionera-saradnika oba· vešlajnih službi na videlo izneti činjenicu da su mnogi make· donski političari bili saradnici stranih obaveštajnih službi. List navodi da u makedonskom · Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) postoje dosijei o susretima pojedinih državnih tunkcionera sa obaveštajcima iz Bugarske, Albanije i SR Jugoslavije, dok su neki bili vrbovani da rade za makedonsku državnu bezbednost. “U arhivu MUP postoji dosije o jednom
ministru U makedonskoj vladi,
u kojem su dokumentovana njegova putovanja u Bugarsku i
susreli sa visokim funkcioneri
ma 0 0 __- za državnu
bezbednost”, navodi Dnevnik, dodajući “da se ti kontakti i danas održavaju i dokumentuju”. Dnevnik, takođe, navodi da je visoki funkcioner vladajuće koalicije, zbog svojih čestih putovanja u inostranstvo, pre više godina bio vrbovan za saradnika tadašnje Službe državne bezbednosti. Kako list nezvanično saznaje, taj saradnik je uspeo da “izbriše” iz arhive Direkcije za državnu bezbednost iragove svoje saradnje. Izvori Đnevnika, međutim, kažu da je taj čovek još na
· spisku aktivnih saradnika jedne Od najjačih obaveštajnih
službi u svetu. U listu još piše
da postoje dosijei o Opozicio-
nim političarima, kao i o ne kim novinarima. O -
Slovenački ppmijen pptliožio ngvi kabinet
Ljubljana - Mandatar za sastav prelazne slovenačke vlade, Andrej Bajuk, uputio je slovenačkom parlamentu istu listu ministara za drugi krug glasanja o novom sazivu vlade, iako su trojica ministara sa te liste javno izjavila da ne žele da “učestvuju u tom cirkusu”. Preksinoć je istekao desetodnevni rok za prijavu kabineta, započet 23. maja, kada vlada Bajuka u tajnom glasanju u Državnom zboru SloveniJe nije dobila većinu glasova poslanika slovenačkog parlamenta.
Vrhovni sud Slovenije prekjuče je doneo odluku da ne udovolji Bajukovom zahtevu za produžavanje roka za prijavu kabineta za drugi krug glasanja o poverenju novom sazivu vlade. Od 90 prisutnih poslanika, za 17-člani kabinet argentinskog Slovenca Bajuka, u prvom krugu je glasalo 45 poslanika desnice, a protiv je 100 45 poslanika
levog političkog pola. (Beta)
Mori nasnpustig Ilonji dom nanlamenta
Tokio - Japanski premijer, Joširo Mori, raspustio je Predstavnički (donii) dom parlamenta i za 25. jun zakazao izbore na kojima će, kako očekuju analitičari, vladajući blok pobediti. Izborna 'kampanja biće kratka i počeće 13. juna, precizirala je vlada. To će biti prevremeni izbori, četiri meseca pre isteka mandata sadašnjem sazivu.
Raspuštanje parlamenta bilo je
POKRETAČ AKTIVNIJEG _ METABOLIZMA
VIVANEL' Ono
U apotekama
011/453- 011/455:309 · PRAVO REŠENJE.
ZA SUVIŠNE KILOGRAME
očekivano još od 5. aprila, kada j je Mori postao premijer, zamenivši na tom mestu tada teško obolelog Keizo Obućija, koji je kasnije preminuo. Datum OVO izbora, 25. jun, takođe je i rođendan pokojn0e Obućija, i, kako izgleda, izabran je u pokušaju da se iskoriste mogući glasovi birača iz simpatija. Mnogi analitičari očekuju da Mornijeva tročlana koalicija zadrži većinu i pobedi na izborima, ali neki dodaju da se poraz ne može potpuno isključiti. Tročlana koalicija u kojoj je najveća Liberalnodemokratska partija na čelu sa Morijem, sada ima 336 od 500 poslaničkih mesta u donjem domu parlamenta. Kao rezultat izmena u parlamentu, broj mandata biće smanjen na 480. (Beta, AFP, Rojters)
FOTO: ROJTERS
subota=nedelia, 3 – 4. jun 2000.
7
Američki predsednik u poseti Nemačkoj
Šneilep unozonio Klintona
Nemački kancelar saopštio predsedniku SAD da bi realizacija planova Vašingtona o izgradnji antiraketnog sistema mogla narušiti koheziju atlantskog vojnog saveza
Specijalno za Danas
Bon - Kancelar Gerhard Šreder preneo je juče u Ahenu američkom predsedniku, Bilu Klintonu, bojazan Nemačke i Evrope, da bi realizacija planova Vašingtona o izgradnji američkog antiraketnog sistema mogla narušiti koheziju vojnog atlantskog saveza.
Upozorenje nemačkog lidera došlo je posle ceremonije dodeljivanja VON međunarodne o ve a Va Klintonu. Kako se to odlikovanje dodeljuje vrlo retko, za zasluge “za očuvanje mira i jedinstva u Evropi”, čin predaje nagrade protekao Je i uz demonstriranu ljutnju ON. broja okupljenih evropskih pacifista koji su smatrali da je neprimereno nagrTaditi šefa američke države za mirovni doprinos na starom kontinentu, kada se zna da je prošle godine Klinton predvodio rat NATO protiv Jugoslavije, zemlje na evropskom tlu.
“Nema O za rat” pisalo je na jednom plakatu izlepljenom na izlogu obližnje prodavnice, udaljene jedva stotinak metara od skvera na kome je održana svečanost primopredaje pomenute nagrade.
Sreder je gostu predočio da bi planove za američki sistem “Nacionalne raketne odbrane” trebalo “razmatrati zajedno sa evropskim partnerima”. “Pošto se posledice izgradnje takvog sistema mogu osetiti i te kako daleko od SAD, u skladu Je sa logikom savezništva da se to pitanje tretira u duhu part-
nerstva”, jetko je zapazio kancelar. On je Jasno poručio da sprovođenje američkog ambicioznog vojnog projekta može pokrenuti novu trku:·u naoružavanju i, štaviše, dovesti u pitanje “čak i koheziju (severno)Atlantske alijanse”. Dodirujući se oseUljive leme IramSa tlantskog. savezništva, Sreder je istovremeno istakao da bi napori 15 Zema lja Evropske unije da razviju zajedničku odbrambenu i bezbednosnu strukturu, mogli pomoći boljem partnerstvu sa Amerikom”. Razgovor Sredera i Klintona, prethodne večeri u Berlinu, bio je, prema krugovima bliskim nemačkoj vladi, takođe u dobroj meri posvećen strateškom sagledavanju odnosa Evrope i SAD. Koliko je taj susret bio otvoren i ozbiljan, govori podatak da je razgovor traJao tri puta duže nego što Je to bilo predviđeno protokolom Klintonove posete. Klinton je u četvrtak doputovao u Berlin iz Lisabona, gde je učestvovao u radu evro-američkog samita. Juče ı danas je u nemačkom glavnom gradu održana
Ima li Pade Za rat: m ZAR, RIR 08 dodele nagrade američkom predsedniku
konferencija o modernom upravljanju državama u 21.veku, na koJoj) je, uz Klintona, uzelo učešće i desetak evropskih državnika.
U Ahenu, na zapadu Nemačke, predsednik SAD proveo je samo nekoliko sati, vrativši se njegovim avionom potom opet u Berlin.
Klinton će iz Nemacke otputovati u Moskvu, na prvi susret sa Vladimirom Putinom, od kako je on izabran za predsednika Rusije.
Dejan Vasiljević
Moskva - Program posete američkog predsednika, Bila Klintona, koji danas dolazi u Rusiju, predviđa šest susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom - od neformalne večere, preko susreta u četiri oka, pa do razgovora uz učešće delegacija dveju zemalja. Klinton posetu Rusiji završava 5. Juna. On će već večeras u Kremlju imati neformalni susret sa Putinom.
Rusiju će predstavljati premijer, Mihail Kasjanov, sekretar Saveta za nacionalnu Dbezbednost Serge]) Ivanov, šef diploma-
Demoknatija
Ahen - Američki predsednik, Bil Klinton, uoči prvog samita sa novim predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, izjavio je u petak u nemačkom gradu Ahenu da demokratija još nije učvršćena u Rusiji i da Zapad treba da učini sve da joj, u tom smislu, pomogne. “Moramo da radimo na tome da izgradimo partnerske odnose sa Rusijom”, rekao je Klinton u Ahenu, nakon što je primio nagradu Karla Velikog za doprinos mirui jedinstvu u Evropi.
· Govoreći o ratu u Cečeniji kao o “tragediji” , zbog brojnih civilnih žrtava, američki predsednik je Rusiji ipak odao priznanje zbog toga što, kako je rekao, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, političkom i kriminalnom nasilju, ova zemilja ide putem demokratije. (Rojters)
Program predstojećeg boravka predsednika SAD Rusiji
Šest susneta sa Pultinom
tije Igor Ivanov, ministar za ekonomski razvoj i trgovinu, German Gref i drugi zvaničnici. U američkoj delegaciji nalaze se sekretar Stejt diparmenta, Medlin Olbrajt, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, Semjuel Berger i predsednikov pomoćnik, Mark Mediš koji je u američkom Savetu bezbednosti zadužen za odnose sa Rusijom. Dvojica predsednika će, kako je previđeno, potpisati niz zajedničkih dokumenata i izdati saopštenje o strateškoj stabilnosti.
Moskva Ililtli
1ajpilnički Paketni Štit
Vašington - Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je da SAD i Rusija zajednički izgrade raketni štit koji bi ih štitio od eventualnih nuklearnih napada “nemirnih država” kjuče u intervjuu za En-Bi-Si njuz rekao da ovu ideju namerava da predloži američkom predS, Bilu Klintonu. mogući ako udružimo napore i usmerimo ih prema neutralisanju pretnji SAD, Rusiji, našim saveznicima ili Evropi uopšte”,
Klinton je prekjuče ponudio da se sa drugim državama podeli tehnologija raketne odbrane, a analitičari smatraju da njegov predlog neće smiriti strahove u Rusiji, Kini ili među evropskim saveznicima oko američkih planova. (Srna, Rojters)
Neimenovani visoki ruski ekspert rekao je da će 4. juna biti objavljeno pet zajedničkih dokumenata o rezultatima samita. Dvojica predsednika će takođe potpisat: memorandum o otvaranju centra za razmenu informacija, sa sedištem u Moskvi. Klinton će se 5. juna obratiti poslanicima Donjeg doma ruskog parlamenta, Dume, a zatim će se sastati sa bivšim predsednikom, Borisom Jeljcinom. Američki predsednik će potom otputovati u Kijev. (Beta, Itar-Tass)
Z Putin Je pre
“Ovakvi mehanizmi su
rekao Je Putin.
Šisel odbio nonutu FU za ukidanje sankcija
Beč - Austrijski kancelar, Volfgang Šisel, odbio je LL 14 partnera u EU za ukidanje bilateralnih sankcija, koje su te države uvele protiv Austrije, zbog učešća desničarske Slobodarske stranke (FPO) u novoj vladi. Prema pisanju bečkog dnevnika Standard, jedan izaslanik 14 država članica EU predložio je austrijskom kancelaru tajni plan za ukidanje
sankcija. Plan je sadržao predlog da jedna grupa osoba narednih meseci nadgleda razvoj situacije u Austriji ı ponašanje vlade. Ukoliko bi izveštaj grupe bio pozitivan, najverovatnije do kraja francuskog. predsedavanja EU, krajem ove godine, trebalo Je doći do formalnog ukidanja sankcija. Predlog 14 partnera u EU organizovao je predsedavajući “zajednicom pet-
naestorice”, Portugal, i, prema pisanju Standarda, pre nekoliko dana predočen je Siselu. Međutim, austrijski kancelar odbio je ponuđeni predlog, piše bečki Standard, ne navodeći svoje IZVOre. Nakon negativnog odgovora zvaničnog Beča razočarenje je veliko u onim zemljama EU, koje su se posebno zalagale za izlazak iz krize - Danskoj, Finskoj, Luksemburgu i Španiji. (Beta)
FOTO: ROJTERS