Danas

WoSoBRuUaraOneN

ponedeljak, 5. jun 2000.

14

PRIVREDNIKA | PREDUZETNIKA BEOGRADA Zeleni venac 2, lelefon: 634-143, 625-996

Našem Udruženju dodeljen je

PRI

godišnja nagrada Privredne komore Beograda za 1999. godinu

Nagrada je dodeljena kao „...priznanje za

postignute izuzetne rezultate u poslovanju

i doprinos razvoju i unapređenju privrede

Beograda: ... ona ostaje trajan zapis

o vremenu bremenitom pritiscima i mnogim

ograničenjima ali i o pregalaštvu stručnih,

kreativnih i uspešnih pojedinaca i kolektiva.“ (iz obrazloženja).

Čestitamo ovu nagradu našim aktivnim članovima i onima koji su nam pomogli da budemo uspešnhi a sve ostale pozivamo da nam se pridruže na putu do konačne pobede.

BUDITE POBEDNIK DOĐITE U UDRUŽENJE!

· OPŠTE UDRUŽENJE SAMOSTALNIH |

Ispravka

___Tehničkom greškom u prošlom broju Biznisa Danas Cc „SINDIKALISTICKIM" zamenjena je rečju „RADIKALISTIČKIM“ šio jebi

no izmenilo smisao teksta u oglasu Opšteg udruženja samostalnih privr

Zbog ove greške koja im je mogla doneti dosta neprijatnosti.

ednika i preduzetnika Beograd. Izvinjavamo se Udruženju

Šticovani kurs na sivom finansijskom trži-_ | štu kretao se protekle nedelje u rasponu od

26,00 do 30,00 dinara za jednu nemačku Ulični kurs: Marka Je, otkupljivana za” _22 a prodauvana za 23 dinara :

Slovenija _ 1 DEM = [05.106 SIT (tolara) Hrvatska 1 DEM =3.912048 HR (kuna) Makedonija 1 DEM= 28.89320 MKD (denara)

-___ DOOZAANJOVILONJI OXO BIVJANVIĆ Namešta pilefima

SINGAPUR: Traže partnera za redovnu isporuku drvenog metalnog kancelarijskog nameštaja za IzvoZ na bliskoistočno tržište. Zainteresovani proizvođači treba da pošalju kataloge i cene na bazi FOB na 40A Sago Street, Singapore. Konfirm Denko International, Singapore. Kontakt: Francis Tan. Fax: 65225-8148. ,

AZERBEJĐZAN: Potrebno mesečno 150 Mt piletine bez nogu i glave – cena 800-850 USD/ML, kao ı 1.000 Mt pilećih bataka po ceni od 480 do 500 USD Mt. Global B&M Corp. United States. Kontakt: George Sc. Box | VB 7 8 00

KOLUMBIJA: Traže hirurške instrumente i medicinsku opremu. Korespodencija na engleskom. Incomedica S.A. Jaifo Castelblanco, Calle 36 No. 15-47, Bogota, Kolumbija. Telefon: 0057/1/288-98-58. Fax 285-46-33.

Iz biltena Info biznis APP

te]/fax: 011/3230-158 te]: 063/8085-916

e-mail off0011OEUnet.yu

Narodnog Fronta 68 tel:O1 1/641–-164:361-38-36 tel/fax:O11/361-36-47

Leto je tu!!!

Juri Septembar 8 dana/7 moci

Sumncev Brena BNlesekbm: Zlatni Pjasci - Alben

Sutomore – Ada _i rmtmrrm=_cig.

Redovita godišnja skupština Evrop-

ske banke za obnovu i razvoj održana je krajem maja u Rigi, Latvija. Na skupšuni je sudjelovalo između 2.500 i 3.000 sudionika te između 300 i 400 novinara. Glavni događaji ovogodišnje skupštine bili su izbor novog predsjednika EBRD, primitak Mongolije u članstvo ı održavanje business foruma. _ Za predsjednika EBRD jednoglasno je izabran Jean Lemierre, dosadašnji direktor državne blagajne Francuske. Raniji predsjednik Banke Horst Kohler izabran je za Direktora Međunarodnog monetarnog fonda. Novi predsjednik Lemierre ima 49 godina sa dugom i upečatljivom karijerom u međunarodnim financijama (između ostalog bio je predsjedavajući Pariškog kluba, predsjedavajući Evropskog ekonomskog ı financijskog komiteta itd).

Primajući Mongoliju za 61 akcionara Evropske banke predsjednik Odbora guvernera rekao je da je Mongolija postigla zadivljujući napredak u institucionalizaciji ekonomskih i društvenih re-

formi. Kao novi akcionar Mongolija ima pravo sudjelovanja u odlučivanju o aktivnostima Banke u Centralnoj i Istočnoj Evropi i zemljama bivšeg SSSR, a naravno Mongolija je ovim činom Dpostala i dvadeset šesta zemlja u kojoj će Banka obavljati operacije.

Trodnevni program Business foruma bavio se problemima trgovine, investicija i prekogranične suradnje.

Na skupštini Banke kao i svake godine rezimirani su rezultati rada Banke u prethodnoj godini. Tijekom 1999 EBRD je odobrila 88 projekata ukupne vrijednosti 2,2 milijarde Eura. Oko 40 odsto ovih aktivnosti Banka je obavila u zemljama sa uznapredovalim procesom tranzicije, oko 10 odsto u Rusiji (ispod planirane i ispod razine u 1998 kada je 23 odsto sredstava odobreno Rusiji). Banka je uspješno obavljala jednu od svojih najvažnijih funkcija mobilizaciju sredstva drugih financijera za region Istočne Evrope uspjevši da na svaki euro svojih sredstava generira 2,5 eura drugih financijera. Tako je ukupna vrijed-

nost projekata u čijem je financiranju 1999. sudjelovala EBRD, bila 48 milijardi eura (43 milijarde u 1998.).

U ovogodišnjem „Transistion Reportu“ Banka je dala pregled svojih operacija u prethodnoj dekadi i analizu tranzicije svih bivših socijalističkih zemalja (osim SRJ i Mongolije u kojima nije imala aktivnosti). Za EBRD 19909. bila je godina konsolidacije i refokusiranja aktivnosti, te priprema osnova za strategiju Banke za drugu dekadu aktivnosti. Od novih pravaca politike već u 1999. odobrena je nova politika prema malim i srednjim poduzećima, prema iskorišćavanju prirodnih rezursa, prema telekomunikacijama i financijskom sektoru. U drugoj polovici 2000. treba biti odobrena i nova politika javnog informiranja.

Tijekom 1999. razvijena je i nova kadrovska strategija Banke i uvedene organizacione izmjene. Posebice značajna izmjena je pojačavanje uloge direktora za pojedine zemlje koji su iz centrale u Londonu svi prebačeni na rad u konkretne zemlje za koje su zaduženi. G.C.

Prebijami

Nije reč o prebijanju na ulicama, fakultetima, a i šire, koje je postalo deo aktuelne političke scene. U pitanju je prebijanje dugova za koje se i dalje koristi rogobatan izraz iz samoupravnog perioda – mululateralna kompenzacija. A ŠiO se onog stvarnog prebijanja tiče vredi se podsetiti konstatacije Bertranda Rasela da je praistorijski čovek razlike u mišljenjima rešavao toljagom ı njegovog predloga da čitaoci sami prosude koliko smo od tog vremena odmaxkli.

Prema Vujaklijinom Leksikonu stranih reči i izraza muhltilateralan (od novolatinskog mulutiateralis) znači mnogostran, višestran, dok je kompenzacija (od latinskog compenzatio) – naknada, odšteta, obeštećenje, izravnavanje, poravnavanje, zamena. Muitilateralna kompenzacija Je, dakle, višestruko izravnavanje, a da Je reč o dugovima —To se valjda podrazumeva.

Ovih dana Je završen majski ciklus multilateralne kompenzacije u kojem je prebijeno 1,55 milijardi dugova. Samo neupućenima ta cifra može izgledati impozantna, a zapravo je to više nego skroman rezultat. Ukupno Je prijavljeno 87,4 milijardi dugovanja, što praktično znači da je prebijeno samo1l,8 odsto te sume. Stvarna suma međusobnih potraživanja je znatno veća Jer Je reč samo o dugovanjima koja dužnici priznaju – isključeno je sve što je iole sporno.

Tono što Je priznato veoma je mnogo. Ukupna novčana masa iznosi 17 milijardi dinara, pa su, dakle, dugovi pet puta veći od raspoloživog novca. Rezultat je opšta nelikvidnost, odnosno besparica, koja usporava privrednu aktivnost ı ukupan Tazvoj, a ni uticaj na inflaciju nije mali. Umesto da se za tekuće poslovanje, Da i Za investic]-

Je, koriste sopstveni novac #

preduzeća koja bi u drugim ~ 7D} finansijskim bila uspešna prinuđena su da podižu kredite ne bi li nekako ı preživela. 1 krediti i / smanjena DprOizvodnja zbog kupaca _ koji nemaju para imaju SVOJU Ce- nu koja se, na kraju, ugrađuje! , u krajnju cenu proizvoda.

Zašto prebijanje dugova nema efekta? Da je ubačeno nešto svežeg novca majski rezultati bi, istina, bili nešto bolji, Jer se sa relativno malim sumama mogu pokrenuti krupni dužnički krugoVI. No 1 ti nešto bolji rezultati bil: bi veoma daleko od dobrih. Tajna nemoći multilateralne kompenzacije je davno otkrivena, ali se iz razloga koji ćete lako shvatiti o njima ne piše i ne govori mnogo. Najveći dužnici su krupna javna preduzeća (pre svih EPS i NIS, elektroprivreda i naftna industrija) i veliki sistemi, što praktično znači da je država najveći dužnik. Kad-tad država će te dugove morati da nadoknadi, jer je to preduslov za normalno poslovanje privrede.

Prema procenama Ljubomira Madžara koji se poziva na podatke ekonomiste i nekadašnjeg predsednika Vlade Srbije · Stanka Radmilovića iz 1997. godine (situacija se u međuvremenu sigurno nije popravila!) taj dug iznosi najmanje 1,5 milijardi dolara. Tome treba dodati, kaže Madžar, Još 2,2 milijarde dolara kumuliranih, a neizvršenih državnih obaveza. ] sve je to tek početak, posle kojeg dolazi stara devizna štednja od 3,86 milijardi dolara i spoljni dug od 13,3 milijarde dolara (kojem se svake godine pripisuje blizu milijardu dolara kamata), pa je krajnji bilans javni dug države od 20,8 milijardi dolara, odnosno blizu 42 milijarde maraka.

Da bismo shvatili gde se zapravo nalazimo iskoristićemo ponovo konstatacije Ljubomira Madžara koji kaže da Velika ekonomska kriza 1929-33. godine – za koju se verovalo da Je toliko uzdrmala temelje kapitalističkog društva da je skori socijalistički preobražaj proglašen za neminovnost – u poređenju s lomom koji Je doživela jugoslovenska privreda deluje bezazleno... Velika ekonomska kriza je trajala četiri godine i za to vreme društveni proizvod i zaposlenost su u Nemačkoj smanjeni za petinu, a u Americi između petine i četvrtine. Kod.nas je indeks godišnjeg proizvoda u odnosu na 1989. godinu ispod 70 odsto, a sve to traje već deset godina bez ikakvih izgleda na skoro poboljšanje. Saša Nikašinouvič

Grbovi i znakovi Industrijski grbovi – grbovi dike razlikujemo ih u sledećim iz kojih su proizašli savremeni formama: kraljevski, plemićki, zaštitni znakovi, u prošlom ve-_ građanski, državni, gradski, uniku su bili mešavina heraldičke verzitetski, esnafski, kasnije instilizacije i realističkog crteža dustrijski. (fabrički dimnjaci, hale, proiz- Zaštitni znak - sublimacija vodi...), od početka 20. veka do estetskih, semantičkih, psiholoII svetskog rata dominirali sure- ških, funkcionalnih zahteva izraalistički crteži; heraldika je, ina- ženih likovnim jezikom, predče, nauka o grbovima i simboli- stavlja plod apstraktnog razmima – grbovi čine osnovu heral- -šljanja; to je simbol koji Je spOoso_ · ban da vrši komunikaciju među ljudima, kao sredstvo mišljenja, sporazumevanja i identifikacije. Zoran Blažina: „Dizajn u funkciji public relationsa“ (skripta Poslovne škole za PR)

Biznis Danas 0 Uređuju: Saša Nikašinović i Milko Štimac e-mail:danas(Geunet.yu; biznis_danasGyahoo.com