Danas

ani FELJTON

ponedeljak, 5. jun 2000. |

NOVA POLITIKA ZA POVRATAK U SVET (49)

elati su se borili svim sred | stvima protiv ljudi koji su pokušavali da otkriju isti-

nu. Bilo je posmatrača i analitičara koji su želeli da osvetle svoje savremenike. Od Januara do aprila 1950. u Parizu se vodila parnica u sporu između Viktora Kravšenka, bivšeg sovjetskog funkcionera koji Je napisao knjigu „Izabrao sam slobodu“, na čijim stranicama je opisao staljinističku diktaturu, i novina „Francuska pisma“ („Les Lettres francaises“), koje je uređivao Luj Aragon, a koja su vređala Kravšenka. Od novembra 1950. do januara 1951, sudilo se ponovo u Parizu, i Donovo između istih novina i Davida Rusea, intelektualca, nekadašnjeg trockiste, koga su nacisti deportovali u logor u Nemačkoj i koji je 1946. dobio nagradu Renodoza za svoju knjigu „Koncentracioni univerZum: Ruse je |-|| 1949. pozvao sve nekadašnje logoraše iz nacističkih koncentracionih logora da osnuju komisiju koja bi istraživala sovjetske logore. Zato Je bio stravično napadan od komunističke štampe koja Je odbijala i pomisao 0 postojanju takvih logora. U nastavku tog Rusevog poziva 25.2.1950. u „Književnom Figaru“ („Figaro litteraire“) Margaret Buber-Njuman je opisala svoja zatočenja u logorima nacista i sovjeta.

Protiv svih tih pokušaja da se pokrene ljudska svest dželati su razvili sistematsku borbu koristeći sav arsenal modernih i velikih država, sposobnih da intervenišu

po celom svetu. A Solženjicin, V.

Bukovski, A. Zinovjev, L. Pliuč su

Ananatra · niknivanje zločina

proterani iz zemlje, Andrej Saharov je proteran u Gorki, general Pjotr Grigorenko je upućen u psihijatrijsku bolnicu, Markov je ubijen zatrovanim kišobranom. Trocki je ubijen u Meksiku. Za vreme nemačke okupacije Francuske, komunisti su trockiste potkazivali višijevskoj ili nemačkoj policiji.

U Albaniji, posle pomirenja levičara, među kojima su bili i trockisti okupljeni oko Anastasa Lule, sa pravovernim staljinistima (Enver Hodža, Memet Ceku) u novembru 1941, dolazi do trvenja između trockista 1 staljinista savetovanih od Jugoslovena. Lula je ubijen bez suđenja, a Sadik Premtaj, vrlo popularan trockista beži u Francusku gde ga maja 1951. ubija Džemal Sami, nekadašnji španski borac ı čovek za prljave poslove pri predstavništvu Albanije u Parizu. U Cehoslovačkoj Zaviš Kalandra je 1936. isključen iz KP jer Je napisao brošuru u kojoj je obznanio moskovska suđenja. Tokom okupacije Je u češkom pokretu otpora, uhvaćen je i poslat u logor.

Po dolasku komunista na vlast u Cehoslovačkoj, uhapšen je i optužen za „kovanje zavere protiv Republike“. Mučen je. Tokom suđenja pokazuje samokritičnost. Osuđen Je na smrt 8. juna 1950.

Pisac, sastavljač nadrealističkog Manifesta, Andre Breton posle neuspelih ličnih obraćanja, javno, preko novina, moli slavnog pisca, komunistu, Pola Elijara, da se zauzme za Kalandru, koga obojica poznaju još od pre rata. Pol Elijar, osnivač nadreali-

e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja ı Kambodža – po 2 miliona, Avganistan — 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)

e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u Italiji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom, pa umalo i tuče na javnom mestu – ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.

e Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:

„Jugoslovenska kriza je komunistička

kriza. Raspad započinje raspadom

Saveza komunista Jugoslavije. Neki

ljudi to ne razumeju. A ne može se

Živeti u kući sa Ješom u ormanu. Leš

smrdi. U neko doba treba otvoriti

orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“

zma uz Andre Bretona i Luja Aragona, o kome je već bilo reči u ovom tekstu, cinično odgovara u komunističkomi listu „Francuska akcija“ (19-25.6.1950), koju uređuje Aragon: „Ja sam suviše zauzet oko nevinih, koji se na sudu izjašnjavaju kao nevini da bih vodio brigu o krivim, koji priznaju svoju krivicu.“ Zaviš Kalandra je streljan sa Još trojicom 27. juna. Nastavlja se

GTO 09

STEFAN KURTOA, JEDAN OD AUTORA „CRNE KNJIGE KOMUNIZMA” (6)

- Najbolji Staljinov đak

A sarajevsko i slovenačko izdanje?

Ne. Ta oba izdanja imaju samo vrlo kratke pogovore. Mada su Slovenci, kao što sam već rekao, izdali

odvojenu, pozamašnu knjigu, koja nije uključena u našu. Ja upravo sada predlažem izdavaču da se izda druga knjiga, koja bi sadržala sve te dodatke drugih izdanja i zaista koncizne opise činjenica propuštenih u prvoj knjizi. Na primer, Italijani su nas napali jer nismo spomenuli masakr Titove vojske u Trstu, a otkrivene su masovne grobnice, ono ih nazivaju „fojbe“ jame, koje svedoče o tim zločinima. Sada se u Italiji vodi sudski spor protiv Jugoslovena odgovornih za te zločine nad Italijanima.

Ta duga knjiga će imati dodatak i o Jugoslaviji. Još ne znam kako ćemo ga uraditi. Moramo da uzmemo u obzir ono što nam kažu u Bosni, knjigu o Sloveniji, podatke od Italijana, treba da čujemo Hrvate, Srbe. Bez sumnje će postojati dodatak o Jugoslaviji jer je glavni nedostatak dela knjige o Evropi, nedovoljno obradena poglavlja o Nemačkoj i vašoj zemiji. Jugoslavija je posle 1948. stvorila, na Zapadu, o sebi vrlo lepu sliku: samoupravljanje, socijalizam - ukratko Tito je pravi demokrata; samo je pri tome zaboravljeno da je on do tada - dvadeset godina - bio jedan od najboljih Staljinovih učenika. U Ljubljani sam prezentaciju knjige započeo podsećanjem da je Tito 1945. predstavljan kao najbolji Staljinov đak i da Je on to zaista i bio, što je uostalom i dokazao. Ubeđen sam da je naša knjiga

otvorila vrata na gradilištu. Istorijski posao o tim zločinima je tek započet i on će trajati možda i trideset godina, najzad će biti obrađena istorija komunizma na osnovu arhivskog materijala - to neće biti legenda. _ Mislim da će ta druga knjiga sadržati i tekst, koji ću ja napisati o „Dici za knjigu“ Jer je izlaženje te knjige, u svakoj zemlji, bio okršaj. Tu bih pisao i o prijemu, koji Je knjiga imala u svim tim zemljama, viđeno kroz promocije knjige, a bio sam u skoro svim evropskim zemljama. Promocije su za mene bili neverovatno uzbudljivi događaji.

Stefan Kurtoa |

Imamo i druge ideje. Moskovsko udruženje za čuvanje uspomene je pre nekoliko meseci objavilo knjigu „Dželati“ - to je popis kadrova NKVD-a od 1934. do 1941, njihove fotografije, lični podaci, opis „karijere”. To je odlična ideja. ODuhvaćeno je između 700 i 800 imena dželata. Obuhvaćeni su zaista svi važniji funkcioneri. Neki „umiru“ od 1937. do 1941, ali ih ima koji su umrli 1985, u svojim krevetima, sa svim odlikovanjima. Mi govorimo o žrtvama; progovorimo O mučiteljima. Ko su ti ljudi? Zašto su to činili? To su vrlo zanimljiva pitanja sa stanovišta istorije, politike, morala.

Knjiga ruši mnoga ukorenjena mušljenja. Do ove knjige bilo je ustaljeno shvatanje da postoji ogromna razlika između Lenjina ı Staljina. Posle čitanja knjige stiče se uhisak da razlike nema!?

Kada je Nikola Vert počeo da nam saopŠtava i čita šta je sve prikupio o Lenjinu i njegovom periodu bili smo zapanjeni. Pi-

tali smo ga da li je siguran? Ima li dokaze? | On nam ıh je podastro. Ovo ističem da bih _ podvukao da smo, i mi autori knjige, bili

iznenađeni. Ja upravo sada iščitavam, zbog učešća na seminaru, red po red, sve što Je rekao ili napisao Lenjin od 1914. do | 1922-23. Zaprepašćen sam. Svi govori su

_ prepuni stravičnog nasilja i dolazim do zaključka da Staljin nije ništa uradio što pret. hodno Lenjin nije zapisao, sem dve stvaTi. Sam Lehjin nije fizički uništavao članove svoje partije. On ih je izbacivao, zabranio je frakcije, ali nije streljao članove partije - to je pronalazak Staljina. Ali te žrtve čine vrlo, vrlo mali, zanemarljiv broj; možda 5 odsto svih žrtava. I drugo, Staljin je shvatio opasnost po režim u slučaju da dođe do sukoba između aparata partije i države. Zato je on odlučio da državni aparat podredi partijskom. A da bi ga podredio, on je nad njim zaveo strahovladu. Zbog toga i „Velika čistka“ u državnom aparatu: administraciji, vojsci, diplomatiji..., da bi partija imala celokupnu vlast. ___Zoran M. Cvijić

Nostavlja se

Savezne Republike Jugoslovije.

cijama ı institucijama?

Ksenofobija, zatvorenost, mit o novom svetskom porešku, ino i odbacivanje real-politike — neke su karakteristike danošnje spoljne politike

A sufra? Kod dođe do neminovnih promeno, kako politiku voditi prema svetu, posebno susedimoa, silama, Evropi, medunarodnim orgoniza-

Ova izazovna fema okupila |e brojne naučne radnike, diplomote i novinare, uglavnom članove Foruma za međunarodne odnose da ponude svoje viđenje za izlozak iz izolacije ı povrotak u svetsku porodicu. Tekstovi koje smo već objovili izazvoli su veliko inferesovanje U zemlji i svetu, pa zofo U celini objavlju/emo |oš nekoliko autorskih priloga.

linnavljanje sankcijama

Na osnovu zapažanja O dosadašnjim efektima sankcija i mogućnostima uspostavljanja pametnih sankcija, prilično brojna grupa eksperata iz ove oblasti je krajem 1998. godine formulisala seriju preporuka spoljnopolitičkim odlučiocima u situacijama kada rešavaju o uvođenju ili održavanju sankcija. Preporuke su formulisane na kraju dvodnevne konferencije pod nazivom „Da li sankcije mogu da budu pametnije?*“, koja je održana na Institutu za razvoj u Londonu u organizaciji Grupe za humanitarnu politiku. Generalni zahtev skupa za humanijim i preciznijim sankcijama propraćen je sa nekoliko preporuka kako upravljati sankcijama kao specifičnim spoljnopolitičkim sredstvom.

Istaknuta je potreba da se održava „aktivan, fleksibilan i kreativan politički dijalog“ sa sankcionisanim režimom, kao ı da se nastavi svaki oblik konstruktivnog angažamana koji je u datim | okolnostima moguć. Preporučeno je da se ustanovi što BF precizniji cilj sankcija, kako bi pogođeni režim mogao da ima jasnu predstavu kakvo ponašanje se od njega očekuje da bi se sankcije uklonile. Predloženo je da se ustanovi jedan fleksibilan model ukidanja sankcija koji bi podrazumevao da se sankcije uklanjaju postepeno 1 u skladu sa ntmom ispunjavanja postavljenih zahteva. Opšti pristup režimu koji se nalazi pod sankcijama tako bi mogao da se opiše kao kombinacija izolacije s jedne strane i pokušaja uspostavljanja konstruktivnog angažmana s druge strane.

Preporuke su posebno istakle potrebu saradnje sa političkom Opozicijom režimu koji se nalazi pod sankciJama. Još jednom je podvučeno da je za uspešnost režima sankcija najbolje ukoliko postoji podrška sankcijama unutar same zemlje. Naglašena je potreba redovnog praćenja raspoloženja

ske unije, do OEBS. Sankcije Saveta bezbednosti su donete ı ukinute prema proceduri koju predviđa Povelja UN zbog optužbi za umešanost u rat u Bosni ı Hercegovini. Sankcije Evropske unije, koje su donošene u više navrata i radi nekoliko razloga, bile su u skladu sa unutrašnjim pravnim sistemom EU, ali ne i u skladu sa opštim normama međunarodnog prava. Suspenzija koju Je OEBS ustanovio u pogledu članstva SRJ u njegovom članstvu nije predviđena ni Jednim opštim dokumentom ove organizacije, le predstavlja istinski presedan. „Spoljni zid sankcija“ na kojem je posle ukidanja sankcija Saveta bezbednosti nastavila da insistira američka administracija, a koji Je onemogućavao regulisanje položaja SRJ u međunarodnim političkim i finansij| skim organizacijama, | predstavljao je prilično novu pojavu u savremenoj istoriji međunarodnih sankcija.

· Vojna intervencija NATO zbog stanja na Kosovu predstavlja još Jedan primer kažnjavanja zemlje koji nema utemeljenje u savremenom međunarodnom pravu, ali je istovremeno označila krupan orijentir za razvoj međunarodnog. prava ı međunarodnih odnosa u budućnosti. SR Jugoslavija je prva država U istoriji čiji je aktuelni predsednik optužen za ratne zločine od strane zvaničnog organa Ujedinjenih nacija, Međunarodnog tribunala za ratne Zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije. Odluka SAD, Evropske unije i još jednog broja zemalja da obustavi gotovo svaki kontakt sa vladom i visokim predstavnicima zvaničnog režima u Beogradu, takođe je Jedinstven diplomatsko-politički čin. Trenutni napori zapadnih zemalja, posebno Evropske unije, da uspostave pametne sankcije protiv SRJ, takođe su novitet u razvoju savremene prakse međuna-

SR Jugoslavija je prva država u istoriji Čiji je aktuelni predsednik optužen za ratne zločine od strane zvaničnog organa Ujedinjenih nacija, Međunarodnog tribunala za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije

javnog mnenja u zemlji prema uvedenim sankcijama. Zbog toga je savetovano da se stavovi Opozicije prema uvođenju i ukidanju sankcija uzmu u obzir. Pri tome je pomenuta razlika opozicije koja se nalazi u zemlji ı one koja deluje iz inostranstva Jer njihOVO poimanje situacije na terenu i potreba širokih slojeva stanovništva obično nije identično.

Konačno, jedna grupa preporuka se odnosi na potrebu redovnog, stručnog i nepristrasnog praćenja kako se sankcije sprovode ı kakve efekte imaju. Samo na osnovu tako prikupljenih ocena moguće je donositi OI

odluke o daljoj sudbini ovog spoljno--

političkog sredstva u svakom konkretnom slučaju.

SR Jugoslavija predstavlja jedinstven slučaj u· posthladnoratovskoj istoriji primene sankcija iz nekoliko O. Gotovo tokom svog celokupnog dosadašnjeg postojanja, od 1992. godine do danas, zemlja se nalazi pod više ili manje oštrim režimom sankci-

·| ja. Prema SRJ su sankcije usvajale

brojne međunarodne organizacije - od Saveta bezbednosti UN, preko Evrop-

rodnih sankcija. Da li je, posle svega, uopšte, moguće zamisliti pametne ı delotvorne sankcije protiv SRJ

Pre pokušaja da se odgovorni na ovo pitanje, vredi ukratko podsetiti na DOstojeći režim sankcija protiv SRJ. Zemilja više nije pod opštim ekonomskim embargom, pošto su sankcije UN koje su uvedene sredinom 1992, suspendovane krajem 1995, a ukinute 1996. godine. Ove sankcije su, s jedne strane, po mnogima, delimično doprnele postizanju Dejtonskog mirovnog sporazuma za Bosnu ı Hercegovinu, ali su, istovremeno, ostavile duboke tragove na celokupnu društveno-ekonomsku sliku društva. One su, po prilično jedinstvenoj oceni domaćih i stranih posmatrača, znatno umanjile reformske i demokratske potencijale društva i na taj način pomogle da se održi politički status quo. Posle 1996. godine na snazi je ostao pomenuti spoljni zid sankcija za čije uklanjanje uslovi nisu nikada bili apsolutno precizno uspostavljeni, ali su se uglavnom odnosili na pitanja Kosova, sukcesije bivše SFRJ i saradnje sa Haškim tribunalom. | Nostovlja se