Danas

O „komediji beznađa“ (M. Pervić) „Čuješ li, mama, moj vapaj“ Vojislava Savića Smo p1i| sali povodom gostovanja Tusinskog pozorišta iz Slovačke. Pritom, gledanje dve izvedbe istog

komada, u režiji istog reditelja, i kratkom vremenskom periodu, prirodno navodi na poređe|. nje, tim pre Što se iZ tog poređei nja mogu doneti neki bitni zaključci. Praizvedba je ukazala na mogućnost (koja je naravno sadržana | u drami) uzdizanja prilično banalnog prosedea komada, na meta{izički nivo na _ kome je moguće voditi rasprave o „krahu svih ljudskih vrednosti“. Savićevo kreativno gađenje prema stvarnosti, u pro___ mišljenom prevodu i sa ponu-

đenim rediteljskim postupkom __ (o kome smo takođe pisali) do__ vedeno je, u većem delu te go__ stujuće predstave, na nivo istinski potresne tragikomedije. U beogradskoj izvedbi ovog komada, zahvaljujući pre svega nekorektnoj i preteranoj persi-

flaži Branka Vidakovića, ali i Radmile Zivković i Anastasie Radojković, umalo da sve bude vraćeno na nivo besmislenog, obračuna sa srpskim mentalitetom, u maniru vladajuće „Pink kulture“. Pokazalo se da su namere i potrebe reditelja Ljuboslava Majere bile, najblaže rečeno, prevelik zalogaj za pomenute aktere na sceni. Junaci ove, u granicama podnošljivog autentične, postmodernističke dramske kompilacije, mogu se tumačiti Jednodimenzionalno, kao opasni idioti, seksualno poremećeni (čitaj: uskraćeni) prostaci, ali to onda nije pozorišna umetnost Već isprazno estradno „kerebečenje“ začinjeno sočnim psovkama i bizarnostima koje izazivaju najniže strasti. A Šta Je u Osnovi odnosa među likovima, pa najzad i odnosa grupe prema nepoželjnom neznancu? Laž! Tu zapanjujuću opštu neiskrenost Majera precizno detektuje i prevodi, ovoga puta, u atrakti-

» „Čuješ li, mama, moj vapaj“ Vojislava Savića, u režiji Ljuboslava Majere, Narodno pozorište Beograd, Scena „Raša Plaović“

van scenski jezik komedije, ali insistirajući na meri! Da je bilo prostora Za tu vrstu kompleksnog teatarskog doživljaja, pokazuje dobra glumačka kreacija Gojka Šantića, koji je prikazao uzbudljivu, skoro dirljivu ambivalentnost u, naizgled, rigidnom odnosu prema svojim degenerisanim potomcima i suzdržanost u ekspresiji. Majerin koncept traganja za najtananijim iskrama ljudskosti, naišao je na plodno tlo kod malog Droja glumaca (pored Šantića, to su Radovan Miljanić i donekle Zoran Cosić) ali uz njih, uz dobru scenografiju Vladimira Capa i sa još boljim kostimima Ljiljane Orlić, te sa odličnom muzikom Miroljuba Arandđelovića Rasinskog, ova predstava je, kroz pomenutu kontraproduktivnu borbu dijametralno _— suprotnih namera, uspela da dočara sve one dobre, ali, nažalost, i loše strane Savićevog, ne-

Osporno intrigantnog, teksta. Zeljko Hubač

Jugoslovenski festivali pozorišta za decu u Kotoru, sedmi put

{ komkamenerji 0540 pogopišla

Sedmi Jugoslovenski festival pozorišta za decu koji ce se održati od 2. do 10. DM u Kotoru biće domacin osam predstava pozorišta iz Srbije i Crne Gore. S8ektor festivala, beogradski reditelj Alisa Stojanović, odabrala |e predstave „Nevaljala princeza” Slobodanke Aleksić {Puž, Beograd}, „Belmen i lutkar“ Kokana Mladenovića {Pozorište lutaka iz Niša} i „Tri musketara“ Milana Karadži-

petak, 9. jun 2000.

Beogradski violinista Stefan Milenković održaće seriju humanitarnih koncerata pod nazivom „Mala srpska turneja Stefana Milenkovića“ u organizaciji Karić

fondacije. U okviru turneje Milenković će održati koncerte u Nišu, Kragujevcu i Kraljevu 5, 11. i 12. juna. Deo Milenkovićevog honorara i ukupan prihod sa koncerta u Nišu namenjen je niškom domu za nezbrinutu decu „Duško Radović“, sa koncerta u Kragujevcu domu za nezbrinutu decu

„Mladost“ u tom gradu, a sa koncerta u Kraljevu lokalnom Narodnom pozorištu. Na programu tri koncerta koja će Milenković izvesti u pratnji svoje majke Lidije Kaenaco su dela Suberta, Ravela, De Falje, Vienavskog i Paganinija.

Danas počinje 42. republički festival amaterskih pozorišta Srbije

DDIČNIH PRIČI

Od večeras do 18. Juna u Kuli će se održali 42. republički festival omoterskih pozorišta Srbije, na kojem će svoj rad prikazali zaljubljenici u teatar iz Crvenke, Loznice, Bačkog Petrovca, Dimifrovgrada...

Smolru otvaraju „Porodične priče“ Biljane Srbljanović u izvođenju Amuterskog pozorišta „Stevan Sremac“ iz Crvenke {režijo Ivana Hansmana Josenskog), sledi „San lefnje noći“ Gimnazije „Vuk Karadžić" iz Loznice {režirao Zoran Gru|ić), da bi u nedelju nastupio dramski studio Doma omladine iz Kragujevca komadom Ljudmile Razumovske „Kući“, koji je režirala Slavica Urošević. Sledeću sedmicu „otvara“ „Ludilo u dvoje“ Ežena Joneska Amoterskog pozorišta „8 X 8“ iz Bačkog Petrovca, u rediteljskom ključu Ljuboslava Majere, zatim Nušićeva i - „Muva analfabeta” Doma kulture Smederevo u režiji Branislava Cubrilovića, bo-

ća [Boško Buha, Beograd). Kolorskoj publici predstaviće se i glumci Dječijeg poritu" Dragoslava Todorovića), Dečije pozorišle iz dub

fice [,Začaroni carević“ Đerđa Hernjaka} i lutkarsko pozorište „Pinokio“ iz Ze-

munoa [„Zenidba kralja Vukašina“ Zivomira Da

vog Sada izvešće autorski projekat Emilije Mocković „Ah, faj mesec“, a kotorski

Ceniar za kulturu predstavu „Pinokio“ Petra Pejovića. K. R.

a kalmnija Bena 2000

| Oh PHtOJUN UI URA CMI CIM) 0 dečja Beograd 2000“ koju, pod pokroviteljstvom Sekretori|afa

zorišta iz Podgorice

mališono iz Beogra

- Gi -Ped ]

adske skupšline, organizuje udruženje za razvoj i afirmaciju: dečjeg:likovnog stvoralošiva „Arlino“. Tema kolonije su, kao i u prethodne dve godine, storo beogradsko orhitektura, kulturno-istorijski spomenici kao | :znomenitlosli Beograda. Ove godine OSL je prošireni velikom izložbom dečjih radova iz oko 50 zemalja, izabranih na konkursu _nafemu „Konji“ slovenačkog casopisa Likovni svel. Ta izložba dolazi u Beo- | id posle: predstavljanja u Moskvi i Buenos Ajresu. Dečja likovna kolonija ograd 2000“ frojaće od 9. do 13. juna i okupiće pedesetak folentovonih

| | čiji će izabrani i nagrađeni radovi

o- ID: alt jV/(i |G iHii{e novoj knjizi Veličkog kaže: „Moglo bi se reći da 'Kıjiga od 'snova” nastaje modernističkom invencijom, kreativnom relativizacijom antičkogstanoPON NEON PCI RVI sve ista, a polje sna za svakog: različito. “Knjiga od snova! is|kušava čitaočevu nevericu“. O ovom romanu istaknutog crnogorskog pisca, govoriće beogradska spisateljica Ivana Hadži Popović. Odlomke čita Dušica Brankov. Svaki ljubitelj knjige i:posetilac tribine Petkom kod Sterije, biće poslužen: 'besplatnom porcijom sladoleda, a prvih deset će biti nagrađeni besplatnim primerkom

. Pozorište mladih iz No-

biti izloženi u sep-

Deseti put dodeljena književna

e 2“

priznanja „Ivan Radonjić za kratku priču

\lasni Radgjević Bu (Ive natjnatle

Ove godine, maturanti Karlovačke gimnazije, najstarije u SIbalja, deseti put su svojim kratkim pričama učestvovali na konkursu za dodelu književne nagrade „Ivan Radonjić“. Njih osamnaest svoje radove priložilo je uspomeni na Ivana, koji je, kao jedan od najboljih učenika - maturanata ove gimnazije, tragično poginuo 1991. godine.

Žiri je, većinom glasova, prve dve nagrade dodelio Vesni Radojević za „Gombldortoča i Džustarendu“, odnosno, „Ciklus“. Vesna će dobiti diplomu, figurinu „Pingo“, grafiku „Mrtva priroda“ rad Milice Nenadić (studentkinja AU u klasi prof. Zorana Todovića), komplet knjiga IKA „Prometej“ i putovanje u organizaciji Elnos - tursa. Treća nagrada pripala je Marini Milošević za priču „Portret mog života“, a dobitnicama će nagrade biti dodeljene 20. juna u Svečanoj sali Karlovačke gimnazije, prilikom proglašenja najboljih ovogodišnjih maturanata. Kao i do sada, nagrađene kratke priče biće objavljene u listu karlovačkih daka i profesora „Branko“.

A. Uzelac

fajničko pozorište „Sklonišie u teatru“ izvodi feksi-prvenac Vojislava Savića „Cu{eš li, mama, moj vapaj“ koji je bio i na Sterijinom pozorju. Do kraja sedmice, žitelji Kule, i žiri |, sastavu mr Miroslav Radonjić - tegfrolog iz Novog Sada, Vladimir Putnik - redilelj iz Beograda i Milan Madđarev - pozorišni kritičar iz preslonice) pogledaće još jednom „Kući“, ovoga pula u izvođenju Teatra Nove forme Mionica iz Valjeva, „Pukovnika pticu“ po tekstu Hrista Bojčeva {izvodi Pozorišfe „Hristo Botev“ iz Dimifrovgrada}, „Heroje“ Amalerskog pozorišta „HV“ iz Stare Pazove i Selenićevo „Ruženje naroda u dva dela“ Gradskog pozorišta iz Smederevske polanke u režiji Miomira Jelića.

Počele pripreme za 4. bijenale akvarela Jugoslavije u Zrenjaninu

K(oniuns gtuognen tia 29. jiina

Pravo učešća na ovom bijenalu imaju svi članovi udruženja likovnih i primenjenih umeinika Jugoslavije, a RO {e otvoren do 25. |una. Zainleresovani umeinici mogu da pošalju jedan neopremljen akvarel, ne stariji od 3 godine i ne veći od 70 X 100 cm, na adresu Savremene galerije u Zrenjaninu. Bijenale je, inače, nastao kao nastavak zanimanja Savremene galerije za akvarel {Umetnička kolonija u Ečki, od 1980, Bijenale akvarela podunavskih zemalja, 1992, Bijenale akvarela Jugoslavije, 1993). NIE

— mob.063 250 700, 705 9 i www.veacomp.co.yu