Danas

Ureduje: Zagorka Milosevic

ILosoypeal! Zona) IPeurowioe 6) sve ČedšĆIINI)

Jednoj „beograd-

sko) osnovnoj ŠKO-

li nedavno je logo-

ped Zorka Petrović iz Zavoda za psiho{liziološke poremećaje i SOVOTnu patologiju u Beogradu izvršila procenu izgovora glasova i grafomotorne spretnosti učenika prvog razreda. Rezultati su pokazali da Je od ukupnog broja ispitanika (71), 26 učenika sa nepravilnom artikulacijom, a deset odsto nedovoljno je grafomotorno spretno, sa Dretpostavkom da će imati teškoće. u pisanju.

Na početku razgovora, dr Petrović ističe da su roditelji prvi koji mogu i moraju da uoče da li je govorni razvoj njihovog deteta pravilan ili ne, na taj način što oni jednostavno svoje dete upoređuju sa drugom decom iste starosti. Međutim, mnogi od rodifelja koJi ı uoče nekakve nepravilnosti teškO to mogu PpTriznati sebi. Tako se dešava da ako prilikom sistematskog pregleda pedijatar ne konstatuje problem, to se otkrije tek pred samu školu. Izgubljeno vreme je veliko jer je propušten uzrast kada je dete u najoptimalnijem periodu za logopedski tretman, kaže Petrović 1 objašnjava da je po definiciji logopedija nauka o poremećajima svih oblika govora čiji je osnovni cilj komunikacija, aliito da je primernije reći da je reč o

deci koja u odnosu na svoj uzrast odstupaju od BOvOTa koji je normalan za njihove godine.

- Za govorni razvoj dece sada je nepovoljno vreme. Kada se roditelji bore za egzistenciju porodice nedovoljno se bave svojom decom, malo komunicira-

Ju sa njima. Deca se uglav-

Govor sc uči li ne od

nom zatrpavaju igračkama, kompjuterima, filmovima.i time zapostavljaju verbalnu komunikaciju. Dete komunicira, ali nema povratnu informaciju. Ono

stvara svoJ svet, postaje asocijalno, nekomunikativno. Ukoliko se dete osamljuje treba ući u igru sa njim, naravno, uz verbali-

Jedna doilina- pet-šest Peči _. Ono što bi moglo roditeljima da služi kao orijentir je Činjenica da se različiti autori koji se bave ovom problematikom uglavnom slažu da dete staro godinu dana tre ba osmišljeno da koristi pet-šest reči. Ipak, ako to nije. slučaj, a dete ima dobro razumevanje govora, razume jednostavne verbalne naloge, ima dobro razvijenu gestikulaciju gestovno-mimičku komunikaciju, kako objašnjava logoped Zorka Petrović, aktivno korišćenje ovolikog broja reči može se tolerisati do osamnaest meseci starosti, pa i duže koji mesec.

zaciju, gestikulaciju. Ne treba zaboraviti da se goVor Uči u socijalnom okruŽenju, a da se nasleđuje konstitucija govornog mehanizma. Takođe, bitni su i psihološki faktori u smislu identifikacije sa osoDom koja im je bliska i drapa (rodutelj)) | na glašava Petrović.

OVI DT) [ĐOyFer)ec& e) Io! ale

+

„Kada se roditelji bore za egzistenciju porodice nedovoljno se bave svojom decom. Dete komunicira, ali nema povratnu informaciju

- Nekada roditelji nesvesno utiču na fiksiranje govornih poremećaja time što oponašaju decu i prihvataju njihovu komunikaciju. Mnogima je simpa-

tično kad dete šuška ili koristi mimičko-gestovni govor, pa ne primete ili Jednostavno ne žele da priznaju da kod njihovog deteta postoje određene nepravilnosti u izgovaranju glasova.

Kako objašnjava naša sagovornica reč je o nepravilnostima govornog disanja, ritma i tempa, kao i artikulacije, ali i odstupanja u pisanju i čitanju. «Sve one prouzrokovane su uticajem sredine, patološkim promenama govornog aparala, a često, ı jednim ] drugim. Logoped je tu da radi na otklanjanju govornih poremećaja, a kod dece koja zaostaju u POVOTnom razvoju, odnosno sporije usvajaju govorne norme, radi se na podsticanju gOvVOrnogF razvoja, zaključuje Zorka Petrović.

O. M. A.

(U sledećem dodatku o najčešćim nepravilnostima u dečjem govoru)

_____Dostignuća u lečenju raka

_ Kališamisin je sasvim sluča; _ ven 1981. godine u Teksasu. Biolozi su uzorcima zemlje pronašli mikroorgan:zime koji proizvode kališamisin. Taj antibiotik ima između 1.000 i 10.000 puta veću toksičnost za ćelije od osi |

ojećih antikanceroznih lekova.

veoma-obećavajući ob čenja teških oblika raka Krvi kod odraslih, leukemije, pred- · :stavljen je nedavno na 36. E

karakterističnim za stres najizrazitije su promene u sferi emocionalnih procesa. Emocionalne reakcije karakteristične za stres najčeće su anksioznost, bes i tuga, a mogu da se jave i stid, krivica, prezasićenost (boredom). Emocionalna zaravnjenost se takođe moŽe Javiti nakon traumatskog ili drugih intenzivnih stresova (povezanih sa gubicima ili dijagnostikovanjem neizlečive bolesti). Promene psihološkog

funkcionisanja tokom stresa mogu biti toliko intenzivne da poprime dimenzije psihološke krize. Krize su burna ı dramatična psiholo-

eđu promenama na ška stanja u k \ | psihološkom planu

|r0 Dj

-Da bi se taj mo}

ojima se dovodi u pitanje celokupno dotadašnje funkcionisanje osobe, njeni izbori, uverenja i sl. (Počeci korišćenja ovog pojma u psihologiji 1 psihijatriji vezani su za osnivanje centara za prevenciju samoubistava, koji se nazivaju Još ı centrima Za intervencije u krizi). Kriza uvek nagoveštava promenu, koja nije delimična, već celovita ı suštinska. Kriza je najviše proučavana u humanističko - egzistencijalističkom teorijskom kontekstu, u okviru koga se naglašava da promene koje nastaju nakon kriznih situ-

|

Bernštajn F

acija mogu biti ı pozitivne, za ličnost obogaćujuće.

Mr Marija Zotović

U sledećem nastavku o

fiziološkim promenama

etinjstvo Je vreme buD dućnosti ı osnovni motor procesa sazrevanja. Kada bi trebalo u jednoj rečenici definisati detinjstvo u Jugoslaviji, onda bi se moglo reći da je to detinjstvo bez budućnosti. Detetu je osnovni pokretač identifikacija sa svetom odraslih. Kada bismo pokušali da definišemo ovo oko nas, ukratko bi to bilo izdajstvo sveta odraslih ('meću da budem kao oni, da imam njihov život ı sudbinu). Osnovne razvojne potrebe deteta su toplina, nežnosL sigurnost, pripadanje, apanje u svet vršnjaka, seksualna radoznalost i radost, bliskost, formiranje profesionalnog. identiteta ı ostvarivanje potencijala kroz zdravu ambiciju. Dete treba da shvati da nije sve u poslu, ali da je obavljanje profesije s radošću, bitan deo kvaliteta življenja. Danas naša deca imaju uznemirene i odsutne roditelje,

svađu u kući, egzistenciju na ivici Žileta, nervozne vaspitačice, školski sistem koji je sadržajno neprimeren OSnOVnim poznatim psihofizičkim

normama razvoja. Sve u svemu, na fenomenološkom planu, naša deca su sve češće sa-

ma, uplakana, otuđena od roditelja, nezainteresovana Za postignuća, uz zastrašujući porast raznih psihosomatskih oboljenja i porasta suici-

__Studio psihoanulize, Smederevsku 9, 3290-986

dalnosti. Kategorije pravde, istine, prijateljstva, zaljubljenosti, brige o drugima su metanarativi u ogromnom broju slučajeva. Detinjstvu i mladosti su potrebni ideali, a ideala nema, egzistira samo akuvna trka za novcem što roditelja, što prerano sazrele dece koja su usamljena. Sve OVO podseća na Caplinov film “Moderna vremena. · Ono što daje nadu jeste da se pokazalo da čak i nakon ozbiljnih trauma i hroničnog ŽIvota pod stresom, mladi imaju u sebi ogromne potencijale oporavka. Za one najmanje, bitno je da se roditelji još uvek pitaju, često više nego ŠtO ı sami znaju, kaže za Danas Tamara Stajner-Popović, trening psihoanalitičar, S m