Danas

Stajao je, onako, vibrirajući, sav u napetom položaju spreman da udari, jedva čekajući da padne reč, gest, pa da navali. Crno odelo, sav u crnom, crne pantalone, majica.

U ruci motorola i važne reči, one za koje smatra da objašnjavaju sve, ili sve dozvoljavaju.

„Ja sam na dužnosti“. Dakle, meni je sve dozvoljeno. Nama je sve dozvoljeno i uvek smo u pravu, „jer smo na dužnosti“.

Kako je i koliko dugo gajena ta vrsta službenika, snagatora, bespogovornog IZvIŠioca, čoveka na dužnosti, obezbedivača, paramilitarca, momka sa specijalnim ovlašćenjem, sa ovlašćenjem na sve. U cilju „uništavanja neprijateljske žive sile“.

Kako u njemu treperi čisto, nepatvoreno nasilje.

Kako on uživa u svojoj brutalnoj snazi zaštićenoj motorolom i bivanjem na dužnosti.

Kakav civil, kakvo muško, kakvo žensko, kakvo veće, kakvo manje, nema toga što može biti sveto, što može biti bićem, živim, pred ovom vrstom muškarca specijalca.

Orden je došao spontano, na samom kraju, kao kruna pobede, obnove ı otpora. Dugo je predlog tiDJao u svima nama. Sad se razgorelo. Stvarali smo sliku pred masama da ima prečih poslova, da ima hrabrijih i zaslužnijih. A nema. Svi mi Znamo da nema.

Toliki je pritisak baze da rukoVodstvo mora da popusti. Nevoljno, ali mora. Samo da ne popusti mno-

Kombinovan nekako, kao i toliko toga drugog, iz nekog partijskog iskustva i filmova iz novog svetskog poretka, taj sa ovlašćenjima, ili taj na dužnosti, postavljen je tako da se smrzneš i pre nego što on nešto uradi, a može da uradi samo jedno, da te ubije. On je predstavnik, istureni član hijerarhije, on je čuvar „reda i poretka“, more, on je bog i batina, more on je Aleksa Zunjić, sreski špijun, samo krvav, razbacan, nabildovan, novokomponovan, robocap, teledirigovan, sa iskustvom, ratnim, on je domaći Svarceneger nastao u specijalnoj kovnici, specijalnog rata protiv onih Drugih, brljivog i brutalnog rata političkog suprotstavljanja dva brata. On je mutant, onako prost, uličnog siledžije, stavljenog u patriotsku funkciju, pa začinjen pričom o dobrom životu, uspešnom, a spomoću nasilja i zločina. Jer, to je posao koji se isplati, koji donosi, koji se kuje u kajle ı sajle, i privlači „ženske“ obučene u buticima premarkirane robe poznatih novosvedskoporedskih firmi.

Kako se samo uspelo u tome da se sva značenja i svi simboli premarkiTaju, da se ostvari ta smeša nesretnika u dugim redovima za vize sa prometnom pojavom kioska u kome se nudi fanta i sprajt kao piće obećanog sveta za razliku od vode iz domovine. Kako Je taj silni patriotizam proizveo toliku ljubav prema džidžama

Slavlje 74

go, odmah bi se osetilo. Zahteva je na milione. I tri ordena su malo za OvO Što nas je snašlo ı što će nas snaći. Da njega nije - ne bi bilo naše herojske odbrane, a bogami, ni herojskog rata. Naša bi snaga ostala neiskazna, ambari puni, a groblja pusta.

Takvo herojstvo nije video ni slepi guslar. Lako je bilo u rovu ili ispod neprijateljske avijacije. Trebalo je rat provesti u bunkeru, duboko pod zemljom, gde sunce ne zalazi, a mesec ne izlazi, gde se analizira dan 1 noć.

Veliki je pritisak da se i ona odlikuje. Nju već odlikuje suptilni psovački stil, ali bi i malo brilijanta dobrodošlo. Jedan njoj, jedan njemu, da se niko ne ljuti. Ruku na srce, i

Jilnalt naše tila

i bidžama. „Ovo je najlepši izlog u gradu“ rekla je mlada dama gledaJući u Kartijeov parfem upakovan u izlog u kome bi trebalo da je makar drago kamenje, u jednoj prodavnici na ulazu u kafić sa fontanicom na Bulevaru revolucije. Taj, u mermer uramljeni i osigurani parfem, analogan je snazi čoveka sa motorolom, oni su u istom ključu, oni teže istom „idealu“. Vezu moći i para, načina na koji će se patriotizmom i opsluživanjem domaći nečega što simboliše svet protiv koga se, izolacijom i suverenošću, bore njihovi nalogodavci. Tako muškarac stiče specijalni status, a žena specijalni šarm, tako su svi vodopadi sveta postali ta fontanica na obaveznom mermeru između robe „sa Zapada“, teško Je reći šta je u tome toliko tužno, toliko mučno, sve do trenutka u kome postane opasno, zato što je bezdušno.

Jedan prijatelj ispričao mi je kako se niko „na plaži“ nije naročito uzZbudio kada su proneli udavljenog šesnaestogodišnjaka, ta Pjeta, ta Pjeta pauperum nije nikoga naročito UZnemirila, A kako bi, kada se svakodnevno prolazi i uzdiše pred izlogom dok je tu Pravni fakultet, pa biblioteka Svetozar Marković, pa su na jednoj strani žudnjeni parfemi, a na drugoj momci sa specijalnim ovlašćenjem, pa se nađe načina da to ide zajedno. Dokle ili za uvek.

Aleksa Zunjić kao Svarceneger.

vanjiian

njena zasluga nije ništa manja. Samo se bojim da nije greh. Da dva ordena hrču u jednoj sobi. Nekako podseća na incest.

Uručivanje treba upriličiti za Ivanjdan, iliti sedmi jul. Biće to velika zabava i za sirotinju. Na Ivanjdan je Zikica ubio Bogdana. Toga dana, po starom srpskom običaju, svaki patriota će moći da prikolje izdajnika. Iz čista mira. Onako iz radosti zbog ordena. Mogu se izdajnicima paliti i kuće, oduzimati imovina. Ali samo tog dana.

Jedino njegova skromnost može sve da pokvari. On zna šta nam je učinio, međutim ne podnosi pohvale. Ne od potčinjenih. Voli kad ga hvale njemu ravni, a takvih nema. Jedino da to sam sebi uradi.

sal.

sa neizvesnim ishodom.-

sreda, 14. jun 2000.

Ppvi I! pi 0 HJEeJA

Matematički epilog lokalnih izbora u Podgorici i Herceg Novom je takav da daje osnova za različite političke računice. U izvesnom smislu, oba glavna tabora - ı đukanovićeuvcti i bulatovićevci - mogu biti zadovoljni. Koalicija Mila Đukanovića imaće komotnu većinu u Podgorici, a kad se sabere ukupni broj birača u oba građa, Jasno Je da politička opcija koju oličava crnogorski predsednik ima više pristalica od promiloševićevske politike čiji je glavni eksponent u Crnoj Gori savezni premijer. Bulatovićevci, opet, mogu reći da su osvojili vlast u Još jednoj opštini, i to u južnom delu republike za koji se po inerciji misli da je „separatistički“ orijenti-

Isti rezultat (1:1), može biti povod i za drugačije političke Ocene ma obe strane: Reformusti su mejedinštuenim Hastu pom u Herceg Novom pokvari požiciju koju su imali u 0OUOJ opštini pre izbora, što svakako može biti razlog za pretispitivanje unutarkoalicionih odnosa. ProJugoslovenski blok Momura Bulatovića Je u vrlo ofanzivnom predizbornom nastupu, pomognut starijim ideološkim bratom iz Beograda, optimustički najavljivao uverljiv truumf nad „izdajnicima“ Mila Đukanovića, što se ni izbliza nije desilo.

Kako će stranačke centrale na kraju okvalifikovatt svoje IZborne rezultate ostaje da se vidi. Prema prvim signalima, da se zaključiti da se na obe strane mešaju zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Fakat je da jednom i drugom raspoloženju ima mesta. U svakom slučaju, potvrdilo se da dve uzajamno vrlo neprijateljski raspoložene političke grupacije imaju realno uporište u crnogorskom biračkom telu. Sviđalo se to liderima ovih grupacija ili ne, očigledno da je do daljeg neminovna neka vrsta demokratske koegzistencije među ovim opcijama. Sve drugo vodilo bi daljem opasnom zaoštravanju sukoba,

Bašar el Asad, drugorođeni sin sirijskog predsednika Hafeza el Asada, do očeve smrti pre nekoliko dana retko se pojavljivao u politici i javnom životu svoje zemlje. Ovaj 34-godišnji neženja bio je poznat uglavnom kao predsednik Naučnog društva za informatiku ı po tome što je u patrijarhalnu i zatvorenu zZemlju, kao što Je Sirija, uveo internet. Asad junior, u skladu sa tradicijom vladajuće BAAS partije, najverovatnije će biti izabran za predsednika na referendumu u julu. Među njegove zasluge ubraja se i žestoka borba protiv korupcije, u okviru koje je u poslednjih godinu dana smenjeno ili uhapšeno nekoliko visokih sirijskih političara i oficira. Bašar, međutim, tvrdi da u njoj nikada nije igrao vodeću ulogu. „Ne vodim Ja ovu kampanju, ali je u potpunosti podržavam“, rekao je u intervjuu datom samo nedelju dana pre smrti svog Oca.

Bašar el Asad nikada nije pokazivao želju da se bavi politikom. Sve do 1994. godine, kada Je u saobraćajnoj nesreći poginuo njegov stariji brat Basil, to se od njega nije ni očekivalo. On je, naime, gradio naučnu karijeru: Od 1988: do. 1992: godine studirao je oftalmologiju u VoJjnoj bolnici u Tišrinu, a nakon toga otišao u London na dalje studije za očnog lekara. Posle pogibije starijeg brata, Bašar je morao da prekine studije i vrati se u Siriju, kako bi se pripremio za svoj budnći zadatak.

Njegov —ojna karijera započinje 1994. na vojnoj akademiji Homs, gde iste godine postaje

Podneo bi

Nasletini anptise

k ostavku,

komandant oklopnog bataljona, a 1997. godine stiže do čina pukovnika. Trenutno je na funkciji komandanta oružanih snaga koju mu je poverio privremeni šef države, potpredsednik Abdel Halim Hadam.

Bašar Važi Za pošlenoP | skromnog čoveka koji nikada niJe koristio ime i poziciju. SVO oca za sopstvene ciljeve. Tečno govori engleski i francuski. Prvi put je u zvaničnoj funkciji poseto Liban 1995. godine, a u no vembru 1999. sastao se u Jelisejskoj palati sa Zakom Sirakom.

lako je optimista u pogledu mirovnog procesa sa Izralom Bašar, kao i njegov otac, insistira na vraćanju Golanske visoravni, kao početnom, ali ı presudnom uslovu da bi pregovori uopšte počeli. _

Gordana Skuletić-Simonović

ali Đinđić neće da je da!

Nebojša Movaković

FOTO: ROJTERS