Danas

četvrtak, 15. jun 2000.

Zvonimir _Trajković

Šta se u stvari dogodilo sa našim vodećim opozicionim liderima?

Ponašali su se i vladali isto kao i Milošević. U svojim strankama apsolutistički, a na finansijskom planu – stavili su znak jednakosti izmedju blagajni gradova kojima POM. aju i njihovih stranaka. Nisu shvatali wo je suštinska vlast daleko od OH samouprave, da je isključivo u Miloševićevim rukama, te da će njihova vladavina, naročito baratanje novcem, biti pod budnim okom njegove policije.

Znajući kako Milošević vlada smatram da se na vreme potrudio da vodeće lidere opozicije „pridobije“ i stvori tajnu koaliciju. To je u stvari prinudna ili ucenjivačka koalicija ali funkcioniše. Dok je Sešelj na „radikalskim talasima“ iznosio pojedine kriminalne radnje opozicije na gradskom nivou, Milošević je ćutao. On.zna da se tako Jak adut ne koristi za sitna medijska prepucavanja. Kriminal treba istražiti i takav dosije staviti u fioku. Nema u politici ništa lepše nego kad političkog protivnika imate u fioci. Za to je Milošević specijalista. Tu prestaje politička borba, počinje borba za opstanak. Pogrešno se tumači da Je opozicija nesposobna, pre mislim da je ucenjena ıi da samo ispunjava preuzete obaveze kako se ne bi otvorila fioka. To Je deo političke igre naroči-

to za one lakoverne i gramzive. Ali to može da bude ı definitivni početak kraja takve opozicije.

Preovladao je uskostranački interes nad državnim a Milošević je veoma vešto iskoristio onu narodnu: „Para vrti gde burgija neće“. Jedino je u „slučaju Otpor“ ta poslovica zatajila. Da li zato što se ne zna tačno koga treba korumpizrati ili ih je na spisku ipak previše? Nije ni jedno ni drugo, već Je Otpor organizacija mladih buntovnika koja nije organizovana kao stranka i na kraju ne može se pojaviti kao takmac na izborima. „Otporaši“ mogu samo da ustalasaju Srbiju ali će plodove njihove borbe na kraju ipak pokupiti stranke na izborima. Zato oni uživaju prećutnu podršku čak i kompromitovanih opozicionih lidera. Taktizirajući oni očekuju da ti mladi ljudi ponesu glavni teret borbe sa režimom i raskrče im trnovit put do smene vlasti. Otpor Je trenutno jedini remetilački faktor a udruženi sa studentima mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za režim. Zato ga treba ugušiti svim sredstvima pa i silom. Mislim da je sada svima Jasno zašto su se vlasti uz pomoć policije okomili na Otpor.

Da joj se ne bi prebacilo kako ništa ne preduzima, opozicija Je Još prošlog avgusta, lansirala zahtev za „hitno raspisivanje prevremenih izbora na svim nivoima“. Skoro godinu dana Je prošlo a od izbora ni traga. Zatim je lansirano „udruživanje opozicije“ pa „zajednička lista kandidata“. Izlazilo se sa raznim zahtevima do izbora, vraćanja Studija B

do ukidanja ovog ili onog zakona, ali nikako sa zahtevom o pokretanju odgovornosti predsednika Miloševića za rat i objektivnu situaciju u zemlji. Smatram da u gore navedenom tekstu leži odgovor zašto je jedan deo opozicije bio spreman da prozove: Sešelja, Bojića, Stojiljkovića... sve ali ne i glavnog krivca. Jedini koji su u okvirima „udružene opozicije“ bar pokušali da izidju sa jedinim mogućim zahtevom da Milošević i postojeća vlast odu, bila su dva generala ı gradolnačelnik. General Perišić Je čak odbio da potp!-

koji bi Srbiju izveo iz ovog haosa. Videli smo domete i pozicije i OpoZzicije, nisu ni malo zavidni, tako da se taj treći put sve više nameće kao neophodan. Srbiji su danas najpotrebniji moralni ljudi, ljudi kojima će interes naroda i države biti ispred ličnih i stranačkih interesa. Ne postoji Srbija zbog stranaka i lidera već oni radi nje.

Odlazak naših opozicionih čelnika u Rusiju nije dao nikakve praktične rezultate i ja ga posmatram kao Još Jedan od manevara koji pred domaćom javnošću treba da ostavi

Može li ova ucenjena ili nevešta opozicija da povede narod u pravcu promena

Sipanački litleni 1 finci

sova i za tiho umiranje Srbije. Da li glasati za vodeći deo opozicije koji Je pokazao svoje nemoralno lice i u kritičnom momentu izneverio narod. Kako uopšte ići na izbore sa takvom opozicijom, u potpunoj medijskoj blokadi i sa ovakvim izbornim zakonom. Zato smatram da je jedini izlaz za Srbiju smena aktuelne vlasti jer bi se tek onda mogli da stvore normalni ı regularni uslovi za održavanje izbora. Radi opstanka Srbije, opozicija udružena ili razjedinjena, trebala bi da pred narod iziđe samo sa jednim

Dok je Šešelj na „radikalskim talasima“ iznosio pojedine kriminalne radnje opozicije na gradskom nivou, Milošević je ćutao. On zna da se

tako jak adut ne koristi za suma medijska prepucavanja. Kriminal treba istražiti i takav dosije staviti u fioku. Nema u politici ništa lepše nego kad političkog protivnika imate u fioci

še zajednička načela „udružene opozicije“, uslovljavajući to pokretanjem odgovornosti Miloševića. Da li je to možda nova koalicija koJa zna kako funkcionoše postojeća vlast ı gde je ključni problem. Ali mislim da su stranke Perišića, Obradovića 1 Covića u ovom momentu ipak preslabe da bi same ponele teret borbe sa režimom, pogotovu što će ako u to krenu, kao protivnike imati i korumpirane lidere sa vrha Opozicije.

Situacija bi, pak, mogla da se bitno izmeni ako dodje do ozbiljne saradnje sa Otporom. Sprega „studenti, generali i omladina“ mogla bi da bude ta treća snaga, treći put

gunail

Poštovani gospodine Spasoviću,

Posle samoukidanja Naše BĐrbe postao sam redovni čitalac Vašeg lista. Nisam imao veliki izbor. Smatrao sam da, u odnosu na Blic i Glas Javnosti, prednjačite u raznovrsnosti i analitičnosti tekstova. Naročito sam sa uživanjem čitao Vaše dvobroje koji izlaze subotom. U njima se ima mnogo čega naučiti. Vremenom je moje oduševljenje Vašim novinama počelo da splašnjava.

Na političkoj sceni Srbije, već poodavno su se polarizovale glavne snage. Sa jedne strane nalaze se vladajuće stranke SPS, SRS i „dvorska koterija“ pod imenom JUL. Na drugoj strani su stranke demokratske opozicije kao što su SPO, DS ı DSS. Smatrao sam da, za razliku od režimske štampe, Vaše novine, obzirom na njihovu liberalnu orijentaciJu, bi po prirodi stvari trebalo da favorizuju pomenute stranke demokratske opozicije. Međutim, šta se desilo? U Vašim novinama ogroman prostor, neprimeren sopstvenom političkom rejtingu, dobijaju stranke i strančice ON naj češće cepanjem gore pomenutih 0 Zapanjujuće Je koliko izjava, fotografiJai rekli u Ljanasul imaju. Goran 1 BanOvic Vladan Batić, Velimir Ilić, Nebojša Čović, Dragan Veselinov, Mil Ma Nenad Canak, Vuk Obradović, Momčilo Perišić, Milan SL. PrOHĆ, Žarko Koraći slični , „ide ri“ stranaka čije se rukovdostvo poklapa sa O IČOU Zadržimo se, ovaj put, na Žarku Koraću, „lideru“ Socijaldemokratske unije.

Ta stranka je nastala svojevremenim 0 Građanskog saveza Srbije. Jedini izborni legitimitet GSS-a je, do sada, 17.000 glasova na prevremenim izborima 1992. godi-

ne, prilikom samostalnog izlaska te stranke na izbore. Cinici su tada govorili da je GSS sve glasove dobio „u krugu dvojke“. | sada, zamislite, stranka nastala raskolom u GSS-u dobija sredom skoro isti prostor u Vašim novinama kao SPO, čija Je izborna legitimacija skoro 900.000 glasova, odnosno 45 poslanika u Skupštini Srbije. Ako ne verujete uporedite izveštaje, koje objavljuJjete sa konferencija sa štampu što ih utorkom održavaju Ivan Kovačević i Zarko Korać. Korać je svojevremeno najviše glasovima SPO-a sa Vesnom Pešić bio republički poslanik Deposa. Njega nekako i da progutamo. Ali ko Je još čuo za nekog Vlatka Sekulovića, Koraćevog zamenika? Sve dok u nerežimskim novinama sličan prostor ı tretman dobijaju SPO i SDU nema ništa od odlaska sa vlasti autoritarnog Miloševićevog režima.

Pored favorizovanja marginalnih stranaka u Vašim novinama dešava se Još jedan fenomen. Najčešće u Tubrici „lični stav“ objavljujete pozamašne tekstove ljudi bez ikakve političke legitimacije. Radi se najčešće o Jovici Trkulji, Branku Dragašu, Miljenku Dereti, Miloradu Belančiću, Zlatoju Martinovu i sličnima. Oni niti su odbornici, niti su poslanici. Ali, iz njihovih članaka se vidi da imaju odgovore na sva politička pitanja. Tu se naročito ističe Jovica Trkulja, profesor marksizma na Pravnom fakultetu u Beogradu. Predložio bih imenovanima da kada već sve znaju ı umeju, formiraju svoje stranke kako bi postigli bolje izborne rezultate od Vuka Draškovića, Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice. Šteta da njihovi kapaciteti ostanu neiskorišćeni.

Pored njih, u kritici opozicionih stranaka, naročito SPO-a ističu se Vaši novinari Ivan Torov i Nataša Odalović. Ova poslednja je svojevremeno kao pravu ON Miloševićevog režima predložila Gorana Svilanovića-Svilu.

Taman se obradujem čitajući redovan subotnji komentar ivana Torova, kad iznenada usred članka Torov osipa paljbu po opoziciji, naročito po SPO i Vuku Draškoviću. Uporno taj gospodin zagovara teoriju ekvidistance prema Miloševićevom režimu ı demokratskoj opozZiciji. Aferim, Ivane. Milošević trlja ruke. Kad budem u Politici pročitao članak čiji autor podjednako napada Slobodana Miloševića ı Vuka Draškovića, ostaćete bez jednog stalnog čitaoca. U normalnom svetu štampa se deli na provladinu i onu koja favorizuje opoziciju. Kod nas se štampa deli na prorežimsku i tzv. nezavisnu, koja Je antirežimska i u suštini 00 0 Zašto? Zato što gore opisanim radom dodatno muti vodu na našoj političkoj sceni sluđujući srbijansko, mahom nepismeno i polupismeno, biračko telo. Sta nam preostaje? Da čekamo pobedu na izborima, na primer, Žarka Koraća. Tada će u Srbiji procvetati ruže. Ali, ruža neće biti na Ravnoj gori. Pretpostavljam da će SDU-i za buduću izbornu pobedu najviše pomoći Nova Srbija Velimira Ilića i fantomska organizacija pod imenom koalicija , „ŠSumadija“ čija saopštenja redovno čitamo u Vašim dnevnim novinama. Budite demokrata, objavite Ovo pismo. Imam 1 ja pravo na lični stav.

S poštovanjem, Vaš stalni čitalac

dr Vladan D. Jovanović, odbornik SPO-a u SO Cačak

utisak njihovog punog angažmana. Rusko rukovodstvo svakako neće zakoračiti u te mutne vode naših unutrašnjih medjustranačkih borbi. Ponoviću! Političku moć ili nemoć možete da ostvarite samo ovde sa svojim narodom ı tu vam neće moći da pomognu ni Rusi ni Amerikanci. Čak ı kad bi vam pomogli previše bi vas zadužili tako da sutra ne bi bili u stanju da samostalno ı suvereno vodite svoju zemlju.

Ako sve ovo uzmemo U ObZIr otvara se čitava serija pitanja. Za koga glasati ako uopšte do izbora i dodje. Glasati za Miloševića što znači svesno se opredeliti za raspad Jugoslavije, trajni gubitak Ko-

zahtevom: da Milošević i aktuelna vlast podnesu ostavke.

Oduzimanjem Studija B i krizom koja Je tim povodom stvorena ubrzava se rasplet na političkoj sceni Srbije. Ovim potezom čelnici Opozicije su isterani na Čistinu ı veoma brzo će pokazati imaju li političku ı ličnu hrabrost da povedu ovaj narod u pravcu promena. Ako postoji, fioka u tom pravcu može da bude veliki problem. Medjutim, ako imaju potrebnu hrabrost, treba da znaju da je pred njima suparnik sa mnogo bogatijim dosijeom ı to ne treba zaboraviti.

Vi, desetogodišnji lideri OpOZIcCIJe ste na potezu.

Stav SPO da se distancira od odluke udružene opozicije da izađe na moguće nenajavljene izbore ukoliko ih bude, nama u dijaspori izgleda nelogičan i kontraproduktivan.

Ubeđeni smo da on ide na ruku režimu čak i ako se opozicija ne Izbori za bolje izborne uslove. U vezi s tim postavlja se jedno prosto pitanje, šta opozicija i narod Srbije dobija time ako se ne izađe na izbore bilo pod kakvim uslovima, izuzev produženja agonije i prolongiranja promena. Očigledno je da je vlast takva kakva je dovoljna sebi ı kada ostane sama, verovatno to ona i priželjkuje, imaćemo situaciju kao ı u parlamentu Srbije, vlast sama i prezadovoljna!

Ukoliko se izbori ı dese ı prođu bez SPO i ako dođe do još jednog poraza opozicije, SPO na čelu sa svojim liderom će verovatno likovati da je bio u pravu i da su njihovi potezi bili vizionarski. Tada međutim neće više biti ni vlasti u Beogradu ı drugim gradovima Srbije i agonija će Diti Još teža. Ostaće verovanje kod iznevere-

listunakı nežimii

nog naroda da bi možda bilo sve drugačije, da se na izborima pojavio i SPO, ali će to biti samo hipoteza, realnost će biti mnogo gorka.

Zbog toga podsećamo SPO da na izbore pored izbornih uslova utiče i raspoloženje naroda tj. birača. Ono Je ovoga puta izgleda na strani ODOzicije, ali udružene, bez obzira na izborne uslove. Zbog takvog raspoloženja naroda SPO mora da izađe na izbore i to udružen sa ostalom opozicijom i pokuša da do promena dođe, u protivnom izdaje to trenutno narodno raspoloženje.

Ako se i tada ne uspe onda ostaje svim opozicionim liderima da se povuku sa scene, jer će biti očigledno da nisu u stanju da nešto preokrenu. Takvu mogućnost je g. Koštunica najavio u svoje ime 1 to sa pravom. Nećemo da verujemo da se 8. Drašković plaši istog činaz Ako SPO ostane pri svom stavu biće to očigledan ustupak režimu.

Ing. Jovan K. Borović Melbarn

Sa malim zakašnjenjem [jer nisam bila pri kompj tea) čestitam jubilej. Pobeda duha, makar u malim oazama, daje nadu da nije sve oko nas pustinja.

e pozdrav izuzetnoj ı prehrabroj Nataši Odalović, čiji tekstovi su tako nabijeni emocijama da i olovo iz slova zrači. By the way, moj sin, koji Je imao

do ramena...

|- Šta će ti bre ta druga rupa? .– Da kažu da treba due slike.

| Vidi Haso Muju u znoju lica svog, kopa rupu. -- Šta će tita rupa, čoveče? – pita Haso. | Ma pusti, moram da se slikam za ličnu kartu, a kažu da treba slika

· Sutra ide Haso istim putem, a Mujo kopa drugu rupu.

pustinji

prilike da čuje i vidi Natašu, imao je samo jedan komentar – F117. Svaka čast.

Veliko hvala Draganu Đokoviću koji je bio tako inspirativan za mladi kadar novinarske školo.

Izdržite.

S poštovanjem,

Jasmina Uskoković, Beograd

Re od a MC a

'